Radionice za odrasle u Narodnom muzeju započele “Filigranskim srednjim vekom”

S. P.

Posle razgledanja nakita iz doba Nemanjića, juvelir Nenad Stojaković davao je posetiocima uputstva i pomoć u pravljenju filigranskog priveska. Na sledećoj radionici, učesnici će omiljene ili poznate stihove “upisivati” u slike iz stalne postavke Muzeja
(foto, Juvelir pomaže Eleni Pantelić da napravi svoj komad nakita)

Osluškujući potrebe svojih posetilaca, Narodni muzej u Beogradu odlučio je da, uz raznovrstan radioničarski program osmišljen prvenstveno za najmlađe, ponudi i redovne radionice namenjene odraslima. Prva u nizu, održana proteklog vikenda, nosila je naziv “Filigranski srednji vek: napravite svoj privezak”. Na njoj se videlo da je osnovna zamisao Muzeja da na tim višesatnim tečajevima obilazak određenih eksponata iz stalne postavke posluži učesnicima kao inspiracija za sopstvenu kreaciju.

radionica-Privezak-s

Privezak koji je Elena izradila i ponela iz Muzeja

Naime, izradi priveska od filigranske žice pod budnim okom juvelira Nenada Stojakovića prethodilo je razgledanje dela postavke srpske srednjovekovne umetnosti s posvećivanjem posebne pažnje nakitu. Kustos Marina Pejović pokazivala je čudesno prstenje, naušnice, minđuše i ostale ukrase iz perioda Nemanjića, objašnjavajući da ih karakteriše mešavina vizantijskog stila i upliva sa Zapada - romanike i gotike, da su nakit u to doba nosili i muškarci, kao simbol moći, i da je zbog prirode našeg rudnog bogatstva pravljen uglavnom od srebra. U šetnji kroz Muzej s Marinom Pejović moglo se takođe saznati da se veliki procvat u proizvodnji nakita specifične lepote dogodio u 13. veku, pod kraljem Milutinom, kada je filigran bio najrasprostranjenija tehnika u umetničkoj obradi srebra i zlata. I da se u 14. veku na Novom brdu, najpoznatijem srednjovekovnom rudniku, trgovačkom centru i multikulturalnoj sredini, razvio stil koji je postao i međunarodno poznat – “srpski stil u nakitu”.

Nenad Stojaković, “naoružan” nazubljenom srebrnom žicom, potrebnim alatom, juvelirskim zanatom ispečenim u Firenci i znanjem o tehnici filigrana stečenim u Makedoniji, sačekao je zainteresovane za poduku u prostoriji u koju ne zalaze obični posetioci. Objasnio je da je filigran lagan, a deluje raskošno, da ne zahteva mnogo alatki, zbog čega je i bio popularan u srednjem veku, ali traži strpljenje i preciznost.

“Kod njega je poenta u detalju, a kad ih se puno složi, ukrasni predmet izgleda kao paunovo pero.”

Ljubopitljiva i uporna Stojakovićeva učenica bila je Elena Pantelić, Ruskinja koja se zbog udaje doselila u Beograd.

“Došla sam na radionicu jer volim da radim rukama. U Rusiji sam se bavila modnim dizajnom, crtala, slikala, oblikovala i pekla glinu, pomagala prijateljima koji prave nakit od poludragog kamenja i bisera”, rekla je Elena.

Na kraju je, vrlo zadovoljna, kući odnela srebrni privezak koji je napravila uz juvelirovu pomoć.

U Muzeju se, inače, razmatra ideja da radionica “Filigranski srednji vek” preraste u ciklus, kao što se razmišlja i o ponovnom pokretanju izrade i prodaje srebrnih replika srpskog srednjovekovnog nakita.

Sledeća radionica za odrasle planirana je za subotu 28. septembra od 16 do 18 časova. Biće organizovana kao deo ciklusa “Ram za reč”, a naziv joj je “Sporedno nebo”. Na njoj će učesnici imati priliku da omiljene ili poznate stihove “upisuju” u slike iz stalne postavke Narodnog muzeja. Prijavu za učešće treba slati na adresu koja se može naći na muzejskom vebsajtu.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...