PIROTSKI ĆILIM

Tekst i foto: Dragica Bajić

Pirotski ćilim se tka po strogo utvrdjenim pravilima i ima zaštićenu geografsku oznaku porekla. Vuna mora biti dobijena od ovaca iz pirotskog kraja, jer je oštra, jaka i omogućava tanko ispredanje niti što joj daje trajnost. Svaka šara ima svoju priču i simbol, pripisuju mu se i čudotvorna svojstva (foto: Prestolonaslednik - pripada grupi najstarijih šara sa srednjevekovnim ornamentima. Po nepisanom pravilu ćilim je uvek korišćen prilikom krunisanja vladara. Tada se proglašavao i naslednik prestola te je tako dobila ime prestolonaslednik)

Dodirni svoj deo Srbije!

Ako poželite da negde, daleko od otadžbine, dodirnete vaš deo Srbije najlakše ćete to učiniti ako dodirnete, pogledate ili barem zamislite šaru pirotskog ćilima. Tradicija je da, kada odlazite iz zemlje, ponesete sa sobom ovaj deo Srbije. Najbolje bi bilo da ga dobijete od nekoga na poklon. Pripisuju mu se različita svojstva, ali jedno je sigurno: pirotski ćilim je autentičan srpski proizvod. Gde god da ste, ako uz sebe imate pirotski ćilim, sa vama će uvek biti vaš deo Srbije.


Bombe - staro ime je Pariska šara. Novije ime bombe je dobilo posle teških ratova
krajem 19. i početkom 20. veka. Ova šara je simbol muške snage. Poklanja se
poslovnim prijateljima, muškom detetu pri rodjenju i kada polazi na visoke škole.
Često krasi poslovne prostorije.


 

Onaj ko je želeo da ima uspeha u tek započetom poslu ili u tek sklopljenom braku ili onaj koji je poželeo sreću tek rodjenom detetu, ili onaj koji je poželeo da ima sreću na mnogobrojnim putovanjima, ili da se jednostavno zaštiti od uroka, trebalo bi da nabavi pirotski ćilim za koji kažu da ima sva ta svojstva. Neko veruje, neko ne, ali ćilim nije samo ono što se vidi golim okom.

– Ćilim je energija, a šara pirotskog ćilima je enigma kao DNK - kaže Slavica Ćirić, direktorka pirotske zadruge “Damsko srce” koja ima sertifikat da se bavi izradom ovog srpskog brenda, odnosno proizvoda sa zaštićenim poreklom.

Pirotski ćilim je najlepši, najoriginalniji i najčistiji narodni proizvod. U etno-kulturnom nasledju srpskog naroda pirotsko ćilimarstvo je značajna privredna grana, ali i oblast primenjene umetnosti. Tradicija tkanja je starija od 400 godina a ćilim se tkao kao simbol porodične sloge i bogatstva u domu. On se tkao i poklanjao kao zaštitnik kuće. Pripisivala su mu se čudotvorne moći pozitivne energije. Prilikom izrade ćilima najvažnije su ruke tkalje, tačnije prsti. Tajnu tkanja otkrivaju prsti, makar to ponekad i bilo bolno. Ruke tkalja se stalno ukrštaju i prave krst kod svakog uvlačenja potke kroz osnovu. Znanje izrade ćilimskih šara kao i njihovo značenje i simbole, ćilimarka drži u svojoj glavi i prenosi sa kolena na koleno. Tako je svaki ćilim unikatna zanatska i umetnička rukotvorina.

Pirotski ćilim se tka na strogo utvrdjeni način i ima zaštićenu geografsku oznaku porekla. Vuna mora biti dobijena od ovaca iz pirotskog kraja, jer je oštra, jaka i omogućava tanko ispredanje niti što daje trajnost od 100 godina. Svaka šara na ćilimu ima svoju priču i simbol. Posedovanje pirotskog ćilima i njegovo darivanje označava prestiž u društvu već četiri veka. Vrednost ćilima po jednom kvadratu odredjuje se po šarama koje su zastupljene, po njihovoj složenosti i vremenu koje je potrebno za njihovu izradu.


Venci - Venci šara prikazuje upletene cvetove u svadbenom vencu. Poklanja se
mladencima za srećen početak i uspeh u braku. Simbolizuje slavu i jedinstvo. Ćilim
ukrašava velike prostorije i svečane skupove. Vraško koleno u vencu je zaštita
od negativne energije


Tehnika izrade pirotskog ćilima je ostala gotovo ista od njenog nastanka. Radi se na primitivnom vertikalnom razboju gde su i osnova i potka od čiste vune. Pirotski ćilim se radi iz jednog dela. Ima dva identična lica. Ima veliku gustinu u osnovi po jednom santimetru od tanke osnove i potke, zbog čega je izuzetno tanak i lak. Finoća pirotskog ćilima se dobija upotrebom veoma fine tanke upredene vune što utiče na gustinu tkanja i finoću zrna čiji je broj po dužnom centimetru u osnovi prosečno šest, a u potki prosečno 28 niti. Celokupan posao se obavlja ručno, pri čemu najvažniju ulogu imaju prsti. Prsti uvlače potku različite boje u osnovu i posle svake takve radnje udara se češljem tupice. Izrada ćilima se nikada ne može pretvoriti u industrijsku, niti se može uneti u izradu ma kakve mašine.

Proizvodnja ćilima je oduvek bila rad iz ljubavi. U ćilime su utkivani snovi i mašta, što je doprinosilo njihovoj originalnosti, dajući lični pečat osoba koje su ih stvarale. Pri njihovoj realizaciji se nije mislilo na napor i vreme, a unosila se sva raspoloživa kreativnost. Rad se često odvijao u okviru porodice.

Pirotsko ćilimarstvo je prošlo kroz nekoliko faza razvoja: Prva je doba njegovog formiranja u 16. veku, kada se radilo isključivo za domaće potrebe. Druga faza obuhvata 17. i 18. vek. U ovom periodu, ćilimarstvo je znatno unapredjeno. Tkalo se na vertikalnom razboju, poznatom kao „pirotski razboj“. U trećoj fazi, 19. vek, pirotski ćilim je dostigao najviše tehničke i estetske vrednosti, pravim bogatstvom ornamenata, boja i motiva. Četvrta faza podrazumeva potpuno ovladavanje tehnikom proizvodnje, visokokvalitetnu izradu, savršenu kompoziciju ćilima i četiri jasno izdiferencirana dela: ćenar spoljni, ploča, ćenar unutrašnji i polje. Po nazivu šara u polju, ceo ćilim dobija ime. Sve do kraja 19. veka ćilimi su bojeni prirodnim, biljnim bojama, a potom veštačkim (industrijskim) jer su pružale više nijansi jedne boje.


Đulovi na direcima - Đul je stari naziv na Balkanu za ružu, cvet. U prevodu ovaj
naziv znači „ruže na stubu“. Ova šara je simbol ženske lepote



Boje na pirotskom ćilimu imaju prvenstveno teritorijalno-etničke odlike. Smirene su i tople, nekad prigušeno tamne, nekad kontrastne, ali uvek u okviru skladne kompozicije.

Jedan od prvih pomena pirotskog ćilima u pisanim izvorima je popis obavljen davne 1565. godine u kome se kaže da su ladje šajkaša na Dunavu i Dravi bile prekrivene pirotskim ćilimima.

Pirotski ćilimi izuzetne lepote i kvaliteta, ukrašavali su dvorove srpskih vladara.

Prvi put je pirotski ćilim izložen u Beču 1886. godine na svetskoj izložbi, kada je izazvao čudjenje – kako to da je šara ista i sa lica i sa naličja. Samo od 1904. do 1940. godine, pirotski ćilim je izlagan na 26 sajmova od Turkoana, Londona, Barselone, Amsterdama, Napulja, do Milana, Pariza i Berlina. Za kvalitet proizvoda i svoju originalnost, pirotski ćilim je dobio veliki broj priznanja ali i zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja.

Pirotski ćilim je kao skupoceni poklon često darivan. Korišćen je u privatnim i državnim kontaktima, s predstavnicima vlasti, zatim kao nagrada, kao poklon i konačno kao deo devojačke spreme. Ćilim ne mora da se prostre na pod, ni da se stavi na krevet, iznad kreveta, ni na prozor kao draper kao stolnjak ili tišlajfer. Dovoljno je da se čuva u devojačkom sanduku, da se čuva kao amajlija kuće. Tako je ćilim kao prava retkost dospeo do mnogih manastira, širom Srbije, u Bugarskoj (Rilski manastir), Grčkoj (Hilandar), na dvoru Obrenovića i Karadjordjevića, kada su tkalje po specijalnoj porudžbini tkale odredjene veličine (batale, dobatale ili po meri). Za potrebe gradskog stanovništva radjeni su „šestaci“, „smetenici“, „jan“, „sidžade“, „merka“, staze, šustikle (jedna takva šustikla je dobila nagradu Turistički cvet kao suvenir velike vrednosti), jastučnice, zavese i ukrasni ćilimi.

Od juna 2003. godine pirotski ćilim kao proizvod, zaštićen je od strane Zavoda za intelektualnu svojinu, a na osnovu Zakona o geografskim oznakama porekla.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...