Danijel Magen – najveći francuski strip galerista

Aleksandar Manić, Pariz

Pokazalo se da je strip danas vrlo popularan, ne samo u obliku knjige, nego i na izložbama, jer ljubitelji žele da vide i umetnički aspekt. Danijel Magen smatra da su, danas, najveći crtači figurativne umetnosti upravo strip autori
(Nova galerija Danijela Magena u blizini muzeja Luvra, foto: Romuald Meinje)

Početkom oktobra organizovana je prva javna prodaja novoosnovane aukcijske kuće "Danijel Magen". Bilo je ponuđeno 226 originalnih strip tabli, ilustracija i crteža, među kojima su bila i najvća imena iz sveta 9. umetnosti: Erže, Franken, Moris, Mebijus, Prat, Žijar, Bilal, Buk, Mirales... Prodato je blizu 200 dela u vrednosti od 2,4 miliona evra (sa troškovima). Šest originala Eržea otišli su za pola miliona evra; 29 tabli, ilustracija i crteža Žijara prodalo za 350 hiljada evra; pet tabli Frankena otišlo je za 290 hiljada; pet tabli Žana Žiroa-Mebijusa za 85 hiljada, a jedna polovina table Korto Maltezea (Kelti) prodata je za 52 hiljade evra.

Ova aukcija bila je prva samostalna prodaja Danijela Magena, poznatog pariskog i evropskog galeriste, koji je pre toga sarađivao sa aukcijskom kućom Kristiz. Zajedno, oni su organizovali šest javnih prodaja originalnih strip tabli i ilustracija i ostvarili 25 miliona evra. Kada je Magen odlučio da otvori novi segment u svom radu, veliki broj autora i kolekcionara su ga podržali. Njegova reputacija i iskustvo stvoreni tokom trideset godina rada garantovali su ozbiljan i kreativan pristup novom poslu.

danijelmagen-strip-

Danijel Magen, pariski galerista specijalizovan za originalne strip table i ilustracije (foto: Romuald Meinje)

Prva prodaja aukcijske kuće Danijela Magena

"Moja prva aukcijska prodaja nalikovala je onome što sam već radio sa Tažanom, a potom sa kućom Kristiz. Ja sam nalazio svu robu i većinu klijenata. Otvorivši sopstvenu aukcijsku kuću, postao sam slobodan da sve vodim kako ja želim. Prva razlika se ogledala u manjem broju ilustracija i većem broju strip tabli. Potom, aukcija se razlikovala i u izdvajanju kataloga posvećenog Žijaru gde smo iskoristili katalog prodaje da vrlo dokumentovano i analitično predstavimo njegovo stvaralaštvo. Klasična aukcijska kuća je zainteresovana da što pre i što bolje proda table i ništa više. Ja sam zainteresovan komplementarnim radom, što ide u korist sâmom stripu – kaže Danijel o nedavnoj aukciji.

Za prvu Magenovu javnu prodaju, većina kolekcionara je prihvatila da table budu procenjene malo niže od tržišnih cena. Istovremeno, smatrajući da više nije dovoljno da se na izložbu iznesu postojeće table ili da se u katalog stavi samo ono što je već u kolekcijama, on je od pojedinih umetnika naručio ilustracije za prodaju, slično kao što se radi na aukcijama savremene umetnosti.

Danijel Magen smatra da su, danas, najveći crtači figurativne umetnosti upravo strip autori i kao primer navodi Žijara koji je slikar, ilustrator i grafičar, sposoban da se bavi različitim aspektima slikarstva. Tako je Žijar, čitavih pola godine, za aukciju, slikao ilustracije koje predstavljaju važne trenutke njegovih kultnih albuma. Ovakav inovativan pristup na tržištu strip tabli i ilustracija odgovara i sâmim autorima, jer im omogućava veću vidljivost i popularnost, kao i bolju zaradu.

aukcija-galerija-magen-strip-

Javna prodaja aukcijske kuće Danijel Magen, 11. oktobar ove godine (foto: Romuald Meinje)

Kupci originalnih tabli su pasionirani ljubitelji stripa

Kupci originalnih strip tabli na aukcijama imaju vrlo tradicionalan pristup i, dosta puta vođeni nostalgijom, oni će kupiti velike klasike. U galeriji je drugačije. Ljudi više razmišljaju o umetničkoj strani stripa i kupuju table koje su lepe i koje su im se dopale.

Sveobuhvatno gledajući, na francuskom tržištu strip originala 95 odsto kupaca su veliki ljubitelji stripa, dok je 5 odsto okrenuto investiciji i špekulaciji. Na tržištu savremene umetnosti upravo je obrnuto. Dela su, pre svega, medijatizovana i podržana od strane velikih kolekcionara kao Arno i Pino, čime im se stvara investiciona i špekulativna strana. Kada se uporede ova dva tržišta, može se reći da je tržiste stripa u Francuskoj, još uvek, vrlo zdravo, ali i da nije dotaklo svu potencijalnu klijentelu.

"Klijenti koji kupuju dela i plaćaju ih u desetinama ili stotinama hiljada evra, uglavnom nisu špekulanti, nego pasionarani kolekcionari. Uprkos rastućoj popularnosti tržišta originalnim tablama, ono i dalje ostaje vrlo malo poznato, te je najveći deo kupaca sačinjen od strasnih ljubitelja stripa – objašnjava Danijel Magen – Tako se dešava da kolekcionari prodaju originalne table da bi kupili neke druge. Naravno, ima i kolekcionara koji prodaju, ne da bi kupili druga dela, nego zato što njihove naslednike uopšte ne zanima strip ili zato što im treba novac."

Zanimljiv primer je tabla iz stripa "Partija lova" (1983) koju je Danijel, svojevremeno, kupio neposredno od Enkija Bilala. Potom ju je, 1998. godine, prodao jednom klijentu za tri hiljade evra. Na oktobarskoj aukciji, ta ista  tabla prodata je za 32 hiljade evra. Analizirajući tržište strip tabli, aukcijsko i galerijsko, Danijel smatra da on ne mora da brine tokom narednih dve decenije. Za kasnije, on smatra da će cene originala biti u odnosu na mesto stripa među čitaocima, ali i uopšte u svetu umetnosti.

strip-korto-malteze-52-hilj-eur

Hugo Prat, Korto Malteze – Kelti, donja polovina table, 52.600 € (aukcija 11. oktobar)

Strateško otvaranje nove galerije

Razvijajući svoj galerijski posao tokom tri decenije, Danijel Magen je stigao do trenutka kada je njegova prethodna galerija na keju Sene, u blizini bulevara Sen-Mišel, postala tesna i neprilagođena za izlaganje velikih formata i organizovanje značajnjijih izložbi. Razmišljajući u koji deo Pariza bi mogao da se preseli, on je vrlo razložno eliminisao sve trenutno prestižne lokacije i odabrao ulicu Luvr u neposrednoj blizini fondacije Pino (savremena umetnost) koja će od narednog leta da počne sa radom.

"Galerija je na stotinak metara od Fondacije Pino, u neposrednoj blizini muzeja Luvr i u blizini nove lokacije Fondacije Kartije koja će se preseliti u nekadašnji prostor velikog antikvarskog centra na trgu Pale-Rojal, kao i u neposrednoj blizini budućeg izuzetno luksuznog kompleksa Samariten u ulici Rivoli – objašnjava Danijel svoju odluku – tako će ovaj deo Pariza da postane kvart velikog luksuza. Moja poslovna strategija bila je da ovde otvorim veliku i lepu galeriju u kojoj su mogućnosti izlaganja mnogo veće, što će mi omogućiti bolji pristup i veće vrednovanje izloženih dela. U pitanju je veliko ulaganje i očekujem da se rentabilizuje za četiri, pet godina. Već sada vidim promenu u klijenteli i mogućnost da je proširim, posebno na međunarodnom planu."

Uz galerijski posao Danijel Magen već godinama razvija i izdavačku delatnost i o tome kaže : "Prilike su vrlo teške za izdavače strip albuma, jer svake godine izlazi oko pet hiljada naslova. Većina tih albuma nikada i ne stigne na knjižarske police. Jedan broj ostane nekoliko nedelja, a tek sasvim mali broj ostane više meseci. Mi smo imali puno sreće u zadnjih pet godina, te nam se produkcija udvostručila i sada imamo deset naslova godišnje, što je, za nas, baš puno. Takođe, mi uspevamo da prodamo naše albume u tiražimo od 15 hiljada primeraka, dok se na tržištu, u većini slučajeva, tiraži kreću oko tri hiljade."

Uspeh Magenovih izdanja se zasniva na posebnim principima. Pre svega, on nema neku tvrdu uređivačku politiku određenu prema žanrovima ili prema komercijalnoj ciljnoj grupi. Odluke se donose u odnosu na kvalitet pripovesti i crteža, kao i na lični ukus Danijela i njegove ekipe. Potom se rade knjige-albumi izuzetnog tehničkog kvaliteta, a svaka od njih je zamišljena kao poseban tehnički projekat potpuno nezavisan u odnosu na prethodna izdanja.

strip-himenez-magen-galerija-

Argentinski autor Huan Himenez na retrospektivnoj izložbi u galeriji Magen, oktobra ove godine (foto: Romuald Meinje)

Muzej stripa u Parizu

Pored vrlo obimne profesionalne delatnosti zasnovane na galerijskom radu i razgranate na izdavačku i aukcijsku delatnost, Magen se već neko vreme bori za ostvarenje jednog projekta kome će se obradovati brojna publika – muzej stripa u Parizu.

"Uloga galerija i aukcijskih sala nije dovoljna. Ono što nedostaje Parizu jeste jedan pravi muzej stripa. To bi trebao da bude francuski i evropski kulturni centar gde bi mogla da se vide dela i da se sretnu umetnici. Na taj način, strip bi mogao da bude utvrđen kao slikarstvo – argumentuje Danijel u prilog ovom velikom projektu – Strip je evropska umetnost, te ga možemo okarakterisati kao našu "soft power". Potom, većina strip autora živi u Parizu i puno stranih autora rade za pariske izdavačke kuće. Istovremeno, Francuska je važno tržište za mange i američke stripove, komikse."

Pokazalo se da je strip danas vrlo popularan, ne samo u obliku knjige, nego i na izložbama, jer ljubitelji žele da vide i umetnički aspekt. O tome svedoče pariske izložbe Prata u Pinakoteci (200 hiljada posetilaca), Eržea u Gran-Paleu (350 hiljada posetilaca) i Sampea u Gradskoj kući (100 hiljada posetilaca).

"Ja se borim za ovaj projekat koji nije komercijalan, nego iz oblasti kulture. Išao sam da se sretnem sa predstavnicima grada Pariza, ali su mi oni odgovorili da oni nemaju odgovarajući budžet. Obratio sam se Ministarstvu za kulturu i dobio isti odgovor, iako sam im objasnio da su moji klijenti i različiti kolekcionari spremni da muzeju pozajme, pa čak i da poklone delove svojih kolecija."

strip-izdanja-magen-

Strip albumi izdavačke kuće Danijela Magena izuzetno su luksuzne knjige koje odlično predstavljaju velike majstore stripa

"U Francuskoj kultura nije prioritet"

Muzej stripa u Parizu trebao bi, pored stalne postavke i različitih izložbi, autorskog, umetničkog, ali i popularnog stripa, da organizuje susrete, radionici i didaktičko uvođenje u svet stripa.

"Voleo bih da se i država uključi u ovaj projekat. Nesrećom, u Francuskoj kultura nije prioritet državnih institucija i ne postoji politička želja da se nešto uradi na planu kulture – kaže Danijel Magen – Međutim, ne bi trebalo da se zaboravi da se od jednog predsednika najčešće zapamti ono što je ostvario na kulturnom planu. Pompidua spominjemo po istoimenom muzeju moderne i savremene umetnosti, Miterana po piramidi Luvra i Velikoj biblioteci njegovog imena, dok je za Širakovo ime vezan Muzej umetnosti vanevropskih civilizacija. Šteta što današnja francuska administracija nema sluha za ostvarenje ovog projekta i ostavljanje traga u kulturnom životu naše zemlje."

Srećom, Magen je nedavno sreo osobe koje bi svojim mecenatom mogle da pomogne ostvarenju ovog projekta. U ovom trenutku, grupa okupljena oko njega traži pogodno mesto za muzej i analizira godišnje troškove. Ako bi se stvari odvijali predviđenim tempom, projekat pariskog muzeja stripa mogao bi da se ostvari u drugoj polovini naredne decenije.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...