Muzejsko oživljavanje Starog konaka

Snežana Prokić

U Muzeju primenjene umetnosti premijerno izložene 64 fotografije enterijera porušenog dvora Karađorđevića i Obrenovića, delovi salona poslednjeg kralja iz dinastije Obrenović, predmeti koji svedoče o njegovom tragičnom kraju
(ilustracija, razglednica i Beograda iz 1903. sa prikazom dela Starog konaka)

Odavno nema nikog ko je, makar i u najranijem detinjstvu, mogao da vidi Stari konak, i po sopstvenom sećanju govori o njegovom izgledu. On je srušen u avgustu 1904. godine, posle dinastičkog prevrata u Srbiji. Ali ovo zdanje “oživelo” je koliko je to moguće, u fragmentima, kroz izložbu “Stari konak: zaboravljeni beogradski dvor”, otvorenu u Muzeju primenjene umetnosti.

Izložba je zajednički projekat te ustanove i Muzeja grada Beograda, sproveden s namerom da se premijernim izlaganjem 64 fotografije i retkih sačuvanih predmeta koji su krasili Stari konak - ukaže na nestale, zaboravljene i otuđene delove naše pokretne i nepokretne baštine, i tako skrene pažnja na pitanja zaštite i čuvanja kulturnog nasleđa.

Kanabe,-Obrenovica

Kanabe, deo salona kralja Aleksandra Obrenovića; Izrada: Viktor Emon i radionica, 1900.

Jedini trag o Starom konaku

Srušeni konak nalazio se između današnjeg Novog i Starog dvora, tamo gde je sada Pionirski park. Sagradio ga je oko 1840, kao svoju porodičnu kuću, ustavobranitelj Stojan Simić, a knez Aleksandar Karađorđević ga je proširio i 1845. pretvorio u vladarsku rezidenciju. Služio je kao dvor i pod vladarima iz dinastije Obrenović. Zna se da je u Starom konaku bio smešten odar kneza Mihaila pošto je ubijen u Košutnjaku 1868. godine, a 1903. u njemu je izvršen Majski prevrat - atentat na poslednje Obrenoviće.

Kada je Konak uništen, najveći deo upotrebno-dekorativnih predmeta otuđen je putem aukcijskih prodaja. Ono što je preostalo uglavnom se čuva u kolekcijama Muzeja primenjene umetnosti, Muzeja grada Beograda i Zavičajnog odeljenja Biblioteke grada Beograda.

Istorijat Starog konaka, s fokusom na poslednji period njegovog postojanja, na izložbi je predstavljen fotografijama dvorskih enterijera s kraja XIX i početka XX veka čiji su autori Milan Jovanović i Ljubiša Đonić. Uz malobrojne predmete, one su jedini vizuelni trag o izgledu i sadržaju ovog objekta i ujedno najvalidnije svedočanstvo njegove istorijske prisutnosti.

U Muzeju primenjene umetnosti se ovom prilikom mogu videti delovi salona kralja Aleksandra Obrenovića koji se čuvaju u manastiru Vraćevšnica, i koji se ekskluzivno predstavljaju prestoničkoj publici, kao i srebrna žardinijera kralja Milana, vlasništvo Istorijskog muzeja Srbije. Ona je prikazana i na Đonićevoj fotografiji. Poseban kuriozitet predstavljaju dva predmeta koji upućuju na tragičan kraj poslednjeg vladarskog para iz dinastije Obrenović  – ključ od prostorije u kojoj su se kralj Aleksandar i kraljica Draga krili od zaverenika, pozajmljen iz Istorijskog muzeja Srbije, i zavesa u koju su bila umotana nihova beživotna tela, s tragovima krvi, iz kolekcije Muzeja rudničko-takovskog kraja.

Arapski-salon

Arapski salon, Ljubiša Đonić (Milan Jovanović?), fotografija, 1890-1900.

Politika zaborava

Otvarajući izložbu, direktorka Muzeja primenjene umetnosti mr Ljiljana Miletić Abramović istakla je da je Stari konak, u građevinskom i arhitektonskom, smislu izuzetan objekat, “namerno zaboravljen”. I da se u evropskim aukcijskim kućama i danas pominju dragocenosti koje su pripadale Obrenovićima, iznete iz tog dvora podignutog na mestu gde su se pre nego što je on nikao lovile patke.

Njegovo rušenje inicirao je Petar I Karađorđević, iako je u Konaku proveo detinjstvo. Uradio je to da bi predupredio neprijatna podsećanja na smaknuće Aleksandra i Drage, koje je tada dominantno monarhijska Evropa jednodušno osudila. Zaboravljanju Starog konaka doprinelo je i terminološko upodobljavanje, naime Starim dvorom počeo je da se naziva zapravo Novi dvor Obrenovića - danas Skupština grada Beograda.

Efikasan mehanizam politike zaborava svakako je bila i aukcijska prodaja glavnine zaostavštine dinastije Obrenović u bečkom Doroteumu 1905. i 1906. godine. Dinastičke memorabilije raznosile su se po Starom kontinentu i drugim delovima sveta i dugo posle aukcija u Beču.

Žardinijera-

Srebrna žandinijera kralja Milana Obrenovića; Ljubiša Đonić, fotografija, 1904-1905.

U Pionirsom parku nikada nije postavljeno bilo kakvo obeležje koje bi ukazalo na nekadašnje postojanje vladarske rezidencije. Čak ni spomen-tabla kao oznaka lokacije na kojoj je ubijen jedan srpski kralj.

Razlozima za brisanje sećanja na Stari konak, u svojim tekstovima u katalogu pripremljenom za aktuelnu izložbu, posebno se pozabavio jedan od troje autora izložbe, Dejan Vukelić, istoričar umetnosti. Drugi autor, mr Jelena Perać, koja je kustos-muzejski savetnik Muzeja primenjene umetnosti, bila je zadužena za foto-dokumentaciju, dok je Vladimir Tomić, treći autor i viši kustos Muzeja grada Beograda, pisao o lokacijskom iskoraku Konaka iz beogradskog šanca, onima koji su u njemu živeli, stranim putopiscima koji su ga pominjali u svojim delima…

Izložba je otvorena do 25. septembra, a stručno vođenje će biti obezbeđeno 19. septembra u 18 sati.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...