PRE VAVILONA SVE BILO JE PRAŠINA

Ovaj grad je bio sve svim ljudima. Jevreji, čije je pretke iz Jerusalima u zarobljeništvo 586. godine pre nove ere odveo kralj Nabukodonosor II, su "na obalama Vavilona sedeli i plakali". U Knjizi postanja se tvrdi da su ti Jevreji izgradili Vavilonsku kulu, iako ne postoje fizički dokazi njenog postojanja (niti Visećih vrtova, jednog od sedam drevnih svetskih čuda). Hrišćani reformatori su Vavilon opisivali kao bludnicu, posvećenu orgijama i svetkovinama; Martin Luter je Rim iz svog vremena poredio sa drevnim Vavilonom.

Nabukodonosor pretvoren u životinju, Danijelova knjiga.

Arheolozi imaju drugačiju priču. Oni dokazuju da je Vavilon bio centar inovacija, "kosmički grad" s istorijom koja se proteže unazad sve do trećeg milenijuma pre Hrista a završava smrću Aleksandra Velikog u tom gradu 323. godine pre nove ere. Velika otkrića su nastala u medicini, astronomiji, astrologiji, matematici i bankarstvu; Vavilonci su čak možda verovali da je Zemlja okrugla.

Pošto su zapisi o tome bili na izdržljivim glinenim tablicama, dobro zapečenim na suncu, oni nisu tajna. Da bi ih videli i da bi im se divili, obično je bilo potrebno posetiti Luvr u Parizu, Muzej Pergamon u Berlinu i Britanski muzej u Londonu, tri mesta na kojima se čuvaju najvažnija otkrića iz perioda vavilonske civilizacije. Barem za neko vreme to više nije neophodno. Izuzetna izložba koja bi trebalo da predstavi istoriju i legendu o Vavilonu traje u Parizu do 2. juna, od 26. juna do 5. oktobra će biti otvorena u Berlinu a od 13. novembra do 15. marta 2009. godine moći će da je vide stanovnici i gosti Londona. Organizatori tvrde da nikada do sada nije bila organizovana slična izložba. Sudeći prema gužvi u galerijama Luvra, već je postigla veliki uspeh.

Predviđene tri izložbe neće biti iste. Najveći broj eksponata biće u Berlinu (oko 800), a najmanje u Londonu (104). U Parizu ih ima 466. Britanski muzej trenutno nema prostor za velike putujuće izložbe (nedavno su odgovorni u muzeju morali da traže specijalnu dozvolu da bi za izložbu iz Kine koristili staru Sobu za čitanje). Irving Finkel, pomoćnik kustosa u odeljenju za Bliski istok, kaže da će postavka u Londonu poslužiti da posetioce ubedi da je Vavilon bio stvarno mesto, "raskošno i grandiozno".

Neki eksponati su isuviše krhki da bi bili premeštani iz jednog muzeja u drugi. Visok bazaltni stub na kome je ispisan Hamurabijev zakonik ne samo da će ostati u Parizu već se Beatris Andre-Salvini, glavni kustos izložbe, protivila da se on premesti sa svog mesta u Luvru nekoliko prostorija dalje. Ipak, na kraju je pristala i to je verovatno najznačajniji eksponat na izložbi. Napisan između 1792. i 1750. godine pre nove ere, Zakonik je zapravo detaljna pravna osnova tog doba, čije su neke odredbe i danas poznate: "Ako čovek izbije oko drugom čoveku, i njemu treba iskopati oči" ("Oko za oko"). U njemu je određena i kamatna stopa: "Ukoliko trgovac da novac na zajam, za jedan šekel srebra dobiće kamatu u iznosu od jedne šestine šekela".

Posetioci izložbe u Parizu i Londonu imaće to zadovoljstvo da vide lavove, krave i zmajeve koji su ukrašavali kapiju boginje Ištar tokom vladavine Nabukodonosora II (605-562 p.n.e.). Kapija sa plavom glazurom, koju je otkrio čuveni nemački arheolog Robert Koldevej, jedini je vavilonski spomenik iz tog doba koji je očuvan, iako u hiljadama malih delova. Elegatne statue životinja su mukotrpno sastavljene u Berlinu i postavljene na rekonstruisanu kapiju. Životinje će "putovati", dok velika kapija ostaje u Nemačkoj.

Zmaj sa kapije boginje Ištar

Neke od 130.000 tablica, koje je Britanski muzej dobio tokom sedamdesetih godina 19. veka, još nisu prevedene, a još uvek se dolazi do iznenađujućih otkrića koja povezuju Vavilonce s biblijskim tekstovima. Na primer, na tablici iz muzeja, koja je prevedena neposredno pre postavljanja izložbe, navodi se Sarsakim, evnuh koji se pominje i u Jeremijinoj knjizi kao jedan od Nabukodonosorovih plaćenika tokom opsade Jerusalima.

Nijedna tablica još nije dokazala postojanje Vavilonske kule niti Visećih vrtova, iako Finkel ima kompletan popis vavilonske flore. Sebastijen Alar, kustos izložbe zadužen za slike i štampani materijal, navodi da su umetnici koristili slike vavilonskog mita da bi dočarali stvarnost sopstvenog perioda. Albeht Direr je naslikao vavilonsku bludnicu, Brojgel Stariji je naslikao Kulu. Volter, Rosini, Bajron, Verdi, Delakroa i Dega su inspiraciju tražili u "kosmičkom gradu". Vlijam Blejk se narugao britanskoj monarhiji svojom ilustracijom Nabukodonosora koji jede travu iz priče u Danijelovoj knjizi.

Pariska izložba se završava 1957. godine lepim crtežom Frenk Lojd Rajta spomenika legendardom kalifi Harunu al Rašidu. Na inicijativu direktora Britanskog muzeja Nila Mekgregora, priča o Vavilonu će dosezati do današnjih dana. Na izložbi u Londonu će se videti kako je Sadam Husein zloupotrebljavao simbolizam Vavilona naređujuću rekonstrukciju Kraljevske palate ciglama s utisnutim njegovim imenom, baš kao što je Nabukodonosor označavao originalne cigle. Poslednje poglavlje će biti posvećeno ostacima Vavilona koje su Amerikanci i Poljaci tokom iračkog rata koristili kao transportno čvorište.

Više o izložbi možete saznati na Web lokaciji muzeja Luvr http://minisite.louvre.fr/babylone/EN/index.html, dok na adresi http://www.editionsmontparnasse.fr/titres/b-comme-babylone možete pogledati odlomke dokumentarnog filma "V... kao Vavilon", koji će biti prikazivan tokom trajanja izložbe. (Dramatičan susret s iščezlom civilizacijom; zadivljujuće poređenje prošlosti i sadašnjosti, istorije i mašte.)

Izvor: The Economist