KAKO BI HITLER PREOBLIKOVAO BERLIN?

Jedna od mnogobrojnih glavolomki tipa "šta bi bilo kad bi bilo". Šta bi se dogodilo da su Adolf Hitler i njegovi pomagači uspeli u svojoj nameri da ovladaju svetom? Nedavno otvorena izložba u Berlinu pokušava da odgovori na to pitanje, delom prikazujući kakve bi razorne arhitektonske posledice Hitlerov uspeh imao na nemačku prestonicu.

Model Hitlerove Germanije na izložbi u Berlinu viđen je u filmu "Hitler: poslednji dani". 

U bliskoj saradnji sa poverenikom i glavnim arhitektom, Albertom Šperom, Hitler je svoju megalomaniju želeo da ugradi u beton, radikalno menjajući izgled centra Berlina. Njegova distopijska Svetska prestonica Germanija, po Hitlerovim rečima, mogla bi da se "uporedi jedino sa drevnim Egiptom, Vavilonom ili Rimom. Šta su London ili Pariz prema Germaniji!".

Planovi su predviđali izgadnju dva glavna bulevara široka 120 metara koja bi u obliku krsta prolazila kroz grad, okružena velikim brojem ogromnih zgrada, trgova i trijumfalnih kapija.

"Da su planovi realizovani", kaže portparol izložbe Saša Kajl, "istorijski centar Berlina bi zanavek bio uništen".

Model prikazuje grandioznu "osu sever-jug" zamišljenog grada, koja se prostire od centra Germanije.

Zgrada koja najbolje ilustruje Hitlerovu megalomaniju je takozvani Narodni dom (Volkshalle). Visine oko 320 metara i pokriven ogromnom kupolom, bila bi to najveća građevina te vrste na svetu - u njoj bi istovremeno moglo da bude 180.000 ljudi. Trodimenzionalni model Germanije, izvorno napravljen za potrebe snimanja filma "Hitler: poslednji dani" (Der Untergang), omogućava da se i vizuelno stekne utisak o tom projektu. Brandenburška kapija, pa čak i zgrada Parlamenta izgledaju neverovatno male u poređenju s ogromnim proporcijama Narodnog doma. Kajl kaže da bi dimenzije te zgrade izazvale određene probleme: "Kada bi svih 180.000 mesta bilo zauzeto, kondenzovani dah ljudi bi se akumulirao u kupoli i izazvao pravu kišu".

Zaseban model Narodnog doma, u planiranim dimenzijama, predstavljen u odnosu na Brandenburšku kapiju.

Postavljanjem svog projekta neposredno pored Memorijalnog centra ubijenih Jevreja Evrope, organizatori su osigurali da se zadivljenost grandioznom prirodom ne pretvori u obožavanje. Međutim, mesto je pažljivo i mudro izabrano i zbog još jednog razloga. Pogledom kroz veliki prozor može se videti mesto na kojem je bila Hitlerova Rajhkancelarija, koju je takođe projektovao Šper. Hitler bi često noću šetao kroz prostrane vrtove (što je kasnije postala lokacija njegovog čuvenog bunkera) i odlazio u posetu Šperu, čiji je studio bio u blizini. Diktator i njegov arhitekta su mnoge besane noći proveli nad mapama i modelima Germanije, sve dok ih, na kraju, rat i potrebe za vojnicima i materijalnim sredstvima nisu primorali da te planove napuste. U današnjem Berlinu je od njih malo šta ostalo. Glomazan valjak od betona (napravljen da bi se ispitalo maksimalno opterećenje peskovitog terena na kome leži Berlin) i ulične svetiljke postavljene po Šperovom naređenju blizu Brandenburške kapije služe kao podsetnici na najmračniji period u istoriji grada. Baš kao i Olimpijski stadion i aerodrom Tempelhof - koji nisu izgrađeni u sklopu projekta Germanija, ali su bili uključeni u planove.

Da bi oslobodili prostor za svoje džinovske konstrukcije, Hitler i Šper su započeli preseljavanje koje bi, da je završeno, obuhvatilo oko sto hiljada ljudi. Tim merama su bili pogođeni Jevreji ali i stanovnici Berlina nejevrejskog porekla. Jevreji su bili deportovani u obližnje koncentracione logore, dok su nejevreji naprosto preseljeni na druge lokacije.

Izložba baca novo svetlo na Šperovu ulogu - arhitekta se predstavlja ne samo kao profiter, već i kao aktivan učesnik programa preseljenja. "Hitler je u Šperu našao mladog i poletnog izvršioca svojih planova", kaže Kajl. Šper i njegovi saradnici u Generalnom građevinskom inspektoratu, agenciji nadležnoj za projekat Germanija, bili su svesni ludosti tog poduhvata. Na seriji karikatura, koje su ukrašavale Šperovu kancelariju i koje su sada po prvi put prikazana na ovoj izložbi, Berlin je predstavljen kao jedno ogromno gradilište. Na jednom od crteža preuveličan kran slučajno podiže Rajhstag, dok se na drugoj vidi potpuno prekopan centar grada uz tekst: "Kada se sve bude zahuktalo, pešaci se sigurno neće smejati". "Bilo je u redu ismejavati projekat interno", kaže Kajl, "ali ako bi i jedna reč procurela u spoljni svet, neko bi bio u velikim problemima".

Per Štajnbruk, nemački ministar finansija, prisustvovao je konferenciji za medije, da bi izložbu predstavio novinarima. "Teško da je bilo koji drugi grad tako simboličan za nemačku istoriju kao što je Berlin", rekao je Štajnbruk, "a sumnjam da postoji neki drugi nemački grad s toliko mnogo senki nad njim".

Postavlja se pitanje zašto je Hitler, za koga se smatralo da se više oseća kod kuće u južnom delu Nemačke, razvio takvu opsesiju prestonicom? Saša Kajl ima sopstvenu teoriju: "Hitler nikada nije vole Berlin. Nije ga voleo zato što je na izborima 1932/33. godine samo jedna četvrtina stanovnika glasala za njega. Nije voleo 'divlje' žurke po kojima je Berlin bio poznat. Zato je verovatno dao oduška mržnji prema Berlinicima planirajući da izgradi Germaniju".

Izložba "Germanija - senke i trahovi imperijalne prestonice" traje u Berlinu do 31. decembra ove godine.

Izvor: Der Spiegel, Time