Oblici i kontradikcije Sofije Vari
Sofija Vari sebe vidi kao umetnicu koja slika i pravi kolaže, tako da se ona izražava ne samo kroz oblike i volumene, nego i kroz rad na svetlosti
Posle brojnih izložbi širom sveta, skulptorka Sofija Vari se vratila u svoju zemlјu i izložila 16 monumentalnih bronzanih skulptura u Atini. Izložba "Oblici i kontradikcije" postavlјena je u parku Stavros Nijarhos na platou ispred nove Opere i Nacionalne biblioteke.
Sofija Vari je za atinsku izložbu odabrala samo crno-bele skulpture, trudeći se da time ukaže na svetlosti i senke njene rodne zemlјe. Skulpture izložene na Agori ispred zgrade koju je konstruisao poznati arhitekta Renco Pjano, stvarane su u zadnjih desetak godina i predstavlјaju najzreliji period grčke umetnice.
Skulptorka koja je slikala
Sofija Vari (1940) je rođena u mestu Vari, blizu Atine, u porodici Kalogeropulu. Kasnije, ona je promenila prezime i, umesto dugačkog i složenog porodočnig prezimena, uzela ime mesta u kome je odrasla. Po završenoj školi ona je otišla na studije umetnosti u Engleskoj i Francuskoj, gde je došla u dodir sa različitim slikarskim i skulptorskim stilovima.
"Sve je počelo u Parizu gde sam studirala umetnost. Odlučila sam se za slikarstvo, jer mi je izgledalo jednostavno. Malo boje, platno, jedna tema i već pomislite da stvarate nešto - kaže grčka umetnica o svojoj mladosti.
Kada je počela da radi skulpturu, tokom 60-ih godina, njeno stvaralaštvo je bilo figurativno i pod uticajem kubizma, nadrealizma i kikladske umetnosti.
"Skulptura je složenija, zahtevnija, a materijali su teži i skuplјi. Međutim, kako sam odrasla u Grčkoj, medju starim mermernim skulpturama, brzo sam shvatila da sam ja, ustvari, skulptor koji slika."
Apstrakcija kao oslobadjanje
Po udaji za poznatog kolumbijskog slikara Fernanda Botera, sredinom 70-ih godina, ona je došla u dodir i sa južno-američkim stvaralaštvom iz vremena Maja i Olmeka. Potom, 80-ih godina, ona je pošla putem apstrakcije u kojoj su zaoblјeni oblici sugerisali lјudsko telo. Tokom 90-ih godina, u konstrukcijama Sofije Vari se pojavlјuju geometrijske forme, a potom ona počinje i da koloriše površine.
"Apstraktna umetnost me je oslobodila i pomogla da nađem sopstveni stil. Naći sopstveni izraz je vrlo važno, ali istovremeno i vrlo teško. Međutim, radeći svako novo delo, uvek se trudim da ispravim greške počinjene u prošlosti."
U tom procesu joj pomaže i njen muž, Fernando Botero.
"Mi se nikada ne mešamo jedan drugome u stvaralaštvo. Tek kada je delo potpuno završeno, mi o njemu razgovaramo." Botero je, kaže Sofija Vari, njen najozbilјniji kritičar. Takođe, od njega je naučila da ne čeka na inspiraciju, nego da ide u atelјe svakoga dana i da radi.
Sofija Vari sebe vidi kao umetnicu koja slika i pravi kolaže, tako da se ona izražava ne samo kroz oblike i volumene, nego i kroz rad na svetlosti. Tako su oblici u kontradikciji sa prazninom, nepokretno sa pokretnim, tamno sa svetlim, masivno sa laganim... Nјen cilј je da se monumentalne skulpture uklope u dati prostor i da izgledaju kao da su oduvek bile tu.
Ekspresivnost i senzualnost
Od samog početka, rad Sofije Vari, pored ekspresivnosti, težio je ka senzualnosti. Upotreba patine, a potom i bojenih kontrasta, crnih, belih, crvenih, žutih i plavih, njene skulpture, kroz kontradikcije masa i svetlosti, dobijaju dinamiku, složenost i eleganciju.
Uporedo sa monumentalnim stvaralaštvom, Sofija Vari radi i minijaturno – nakit. Prstenje, minđuše, narukvice i ogrlice načinjene od zlata, srebra, bisera i ornamentalnog kamenja pripadaju istom svetu kao i velike skulpture. Pored skulptura i nakita, Vari radi kolaže, ulјa i akvarele u kojima se, nalik skulpturama, strogoj geometriji suprostavlјaju senzualne obline.
Izložba Sofije Vari na platou ispred nove atinske opere završava se 31. oktobra.
