DIZAJN PROTIV DIZAJNA

Aleksandar Manić

Često se izložbama dizajna zamera da nalikuju buvljim pijacama

Kako ujediniti krug i kvadrat? Zašto geometrija uvodi jednostavnost u izgled predmeta? Da li arhitektura utiče na dizajn? Da li je važnija funkcionalnost ili estetika? Odgovor daju Ruhlmann, Chareau, Eileen Gray, Kuramata, Lalanne, Hadid i drugi kreatori čija su dela, do januara naredne godine, ujedinjena na izložbi "Dizajn protiv dizajna" u pariskom Grand Palaisu.

prva-slika
Metalne fotelje s kraja 20. veka

Dizajn je industrijska estetika primenjena u stvaranju novih oblika prilagodjenih različitim funkcijama. Istovremeno, dizajn je izraz duhovnih, ideoloških i kulturnih težnji jednog društva. "Od 60-ih i šoka post-modernizma 80-ih godina, termin "dizajn" je u krizi - kaže Jean-Louis Gaillemin, komesar izložbe. Dizajn je danas postao sinonim za "dobro nacrtano", pa čak i za "predmet u modi", kaže ovaj profesor istorije umetnosti na Sorboni. Njegova želja je da terminu "dizajn" vrati smisao, bez ulaženja u kruti akademizam, nego kroz stvaranje prečica i dijaloga izmedju stvari. Na samom ulazu izložbe naznačeno je da je cilj "približiti epohe i suprostaviti predmete kroz njihove oblike, stilove i okruženje".

slika-druga
"Joseph", fotelja, filc, Lothar Windels, 2000

Dva veka dizajna, od početka industrijske revolucije (1770) do danas, prikazani su kroz duhovit i zanimljiv pristup. Za razliku od izložbe dizajna postavljene 1993. godine na istom mestu, i njenog edukativnog pristupa, "Dizajn protiv dizajna" je krenuo drugim putem. Istorijska perspektiva koja opterećuje svako razmišljanje, postala je toliko složena da joj se izgubilo značenje. Izbegavajući čas iz istorije umetnosti, izložba se ne obazire na hronologiju, škole i geografiju, nego zadržava samo ključne teme – oblik predmeta, kontekst stvaranja i uticaj arhitekture. Izbrisana je razlika izmedju čistog dizajna, primenjene umetnosti, zanatstva i arhitekture. Težište je stavljeno na rušenje akademskih granica. "Često se izložbama dizajna zamera da nalikuju buvljim pijacama ili aukcijskim salama – kaže Jean-Louis Gaillemin. Zato je njegov cilj bio da pažljivim izborom stvori "koherentne celine" koje istražuju odredjene teme.

slika-tri
"Lockheed Lounge", fotelja, aluminijum, Marc Newson, 1986

Izložba započinje kroz približavanje predmeta čudnih oblika, razmatranjem pravih, zakrivljenih i proizvoljnih linija. Dubreil flertuje sa Mies Van Der Roheom, a Kuramata prkosi Rickwellu. Ukazujući na zakrivljene linije, na isti podijum stavljene su podna lampa "Liane" (1955) dekoratera Jeana Roy?ra i stolica "Corallo" (2005) Fernanda i Humberta Campane, poznatih brazilskih dizajnera. Približena je elastična "Sofa" (1825-1830) Danhausera i filcana fotelja "Joseph" (2000) Lothara Windelsa. Razmatranje pravih linija nije dato kroz nameštaj Charlotte Perriand, nego "Bibliotekom" (2000) Ronana i Erwana Bouroulleca koja je svojevrsni omaž poznatoj francuskoj umetnici i bliskoj saradnici Le Corbusiera. U nepravilnim oblicima, dijalog se vodi izmedju Chareauovog stočića "SN 4" (1931) koji izgleda kao da mu se jedan deo otkačio, i dekonstruisane poetike "Cabineta" (2006) Ettore Sottsassa.

slikačetri
"Pools & Pouf", koža, Robert Stadler, 2004

Druga tema dotiče uticaje sredine na stvaranje - biljni, životinjski i ljudski elementi. "Nova tehnologija nije uvek stvarala nove oblike. Potreba za oblicima postojala je oduvek. Čuvena Thonetova stolica za bistro nije rodjena sa tehnikom savijanja drveta, nego iz estetskih pobuda – kaže Gaillemin - Tehnike se menjaju, ali oblici ostaju." O tome svedoče dve uspravne komode "Homme" i "Femme" Andréa Groulta (1921), vidjene zajedno u javnosti prvi put posle 80 godina. Nasuprot njima nalazi se "Pod of Drawers" (1987) australijskog dizajnera Marca Newsona. Senzualni oblik Groultove komode sačinjen je od drveta, prekrivenog ajkulinom kožom i ukrašenog slonovačom. Newsonova komada načinjena je od staklenih vlakana, aluminijuma i čeličnih nitni.

slikapeta
"Rose", fotelja, metal i svila, Anoniman, sredina 19. veka

Tema posvećena arhitektonskom pristupu primenjenom na upotrebne predmete, prikazuje tri monumentalne celine koje dominiraju izložbom. "The Womb House" (2004) holandskog ateljea Van Lieshout predstavlja nadrealističku, minijaturnu, ali i upotrebljivu spavaću sobu okruženu cevastim prilazima kompletnoj kuhinji, baru i kupatilu. Klupa "Iceberg" (2003) iračanke Zahe Hadid ima izgled šiljatog komada leda nasukanog na obali. "Phantasy Landscape" (1970) Vernera Pantona nalikuje udobnoj vunenoj pećini živih disko boja. Naredna celina se obraća pojedinim stilovima i izvorima nadahnuća koji se vekovima provlače kroz industrijsko stvaralaštvo. "Dizajn je, pre svega ideja, a potom oblik koji postaje osmišljen predmet – kaže Jean-Louis Gaillemin - Taj predmet ne mora da bude u potpunosti savremen, nego može da se zasniva na prošlosti, prirodi ili nečemu drugom. Takav odnos nosi estetsko bogatstvo koje prevazilazi upotrebno značenje predmeta."

slikasedma
"Homme" i "Femme", uspravna komoda drvo, ajkulina koža, André Groult, 1925 / "Pod of Drawers", uspravna komoda, aluminijum, Marc Newson, 1987

Sklad celina koje je zamislio komesar izložbe Jean-Louis Gaillemin, na vrlo originalan način ostvario je Hubert Le Gall. Njegova scenografija se poigrava sa senkama i prosvetljavanjima, intimnim ambijentima i monumentalnim kompozicijama. Postavka nema klasičan pristup i posetilac neće u sećanju zadržati didaktičku stranu. "Nije ni važno, jer mi govorimo o zadovoljstvu – kaže scenograf – Izložba dizajna nije izložba slika ili skulptura, te postavka dela nema istu problematiku. Potom, izložba nije muzej, niti prodavnica. Ona mora da ispriča priču, a posao scenografa je da unese što veću čitljivost. Ova izložba zasnovana je na neočekivanim sukobljavanjima. Traženi vizuelni udarac morao je da se učini tako da posmatranje jednog komada nameštaja ne bude ometeno nekim drugim predmetom. Istovremeno, nije smelo da se izgubi iz vida ideja o oblicima koji se približavaju i godinama koje ih udaljavaju."

slikaosma
"Woman", stolica, poliester i koža, Allen Jones, 1969

Izložba se završava radijatorom "Heatwave" (2003) Jorisa Laarmana sačinjenim od biljnih betonskih motiva, nalik Rafaelovim, kroz koje prolaze geometrijski čiste i jednostavne cevi, drage Adolfu Loosu. Ispred radijatora se nalazi sto "Cinderella" (2005) Jeroena Verhoevena, nadahnut klasičnim oblikom i uradjen kompjuterskom tehnologijom "morphinga". Iznad njega je okačen luster "Zenith" (2003) Philippea Starcka, načinjen od crnog kristala, čija je jedina namena da bude ukras. "Dizajn je kriv za sve. Napadali su ga moralizatori jer je preuzeo lepo od umetnosti i uneo ga u industriju i trgovinu. Funkcionalizam ga je stavio u službu funkcionalnosti, a Alfred Loos je kriminalizovao ornamentaciju. Potom su ideologije nestale, ali dizajn je i dalje ostao kriv, jer je danas ekološka etika zamenila funkcionalizam. Medjutim, humor će spasiti dizajn iz kandži moralizatora – zaključuje Gaillemin.

slikadevet
"Cinderella", sto, drvo, Jeroen Verhoever, 2005,


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...