BAHA SU OBOŽAVALI, A MENDELSONA MRZELI
Originalna nemačka izložba otkriva kako je muzika slavnih kompozitora bila zloupotrebljavana u vreme vladavine Hitlera. Ekspoziciju u Eisanachu, rodnom mestu Johann-a Sebastian-a Bach-a, posećuju hijade turista (na slici: Bahova rodna kuća)
Richard Wagner je muzički kompozitor koji je najčešće povezivan s nacistima ali je Johann Sebastian Bach, u nacističkoj Nemačkoj bio smatran i službeno uzdizan kao "najnemačkiji medju Nemcima". A njegova je muzika izvodjena ili reprodukovana na velikim masovnim okupljanjima kako bi se podstakla nacionalna osećanja i oduševljenje.
Nacisti su Baha cenili naročito zbog njegovog "rasno čistog rodoslova" koji seže do 11.stoleća, i zbog "nemačke discipline" u njegovoj baroknoj muzici Nasuprot tome, mrzeli su Felix-a Mendelssohn-a, koji je Bahovu muziku uneo u koncetrne sale novog doba, zbog njegovih jevrejskih korena. Taj složeni odnos izmedju dela Baha i Mendelsona u vreme Trećeg rajha je centralna tema izložbe, naslovljene kao "Krv i duh" (Blut un Geist) koja će biti otvorena do 8. septembra u Muzeju Johana Sebastiana Baha u Eisenach-u, gradu u kome se ovaj veliki kompozitor rodio 1685. Za izložbu su pokazale interes i češke kulturne institucije koje bi htele da je prikažu u svojoj sredini.
Plakat izložbe
Izložba je usmerena, pre svega, na način na koji je postupano sa ova dva umetnika i na zloupotrebe njihove muzike u vreme kada je Hitler bio na vlasti. Direktor muzeja Joerg Hansen ističe da je izložba naišla na sjajan prijem i da ju je od maja posetilo nekoliko desetina hiljada ljudi, medju njima i dosta stranih turista.
"Većina posetilaca je veoma iznenadjena jer nisu dosad ništa znali o ulozi Bachove muzike tokom nacizma. Nisu uopšte ni slutili da se Bah izvodio na skupovima nacističke stranke", dodaje on.
Posetioce na izložbi dočekuje i iritantna kakofonija Bahovog Brandenburškog koncerta br 1 i kričavo-histeričnog glasa nacističkog šefa propagande Joseph-a Goebbels-a. Bahovu muziku su svirali članovi Hitlerjugenda (nacističkog podmlatka) i skoro svaki dan je bila bar jednom na radiju. Godine 1935, na 250. godišnjicu rodjenja Baha, priredjeno je niz festivala u gradovima širom Nemačke. Vrhunac je bio svenemački Festival u Leipzig-u, na kome su sudelovali Hitler i Gebels. "Fuhrer je posvetio veoma jaku pažnju Bahovoj strogoj muzici...To je muzika u harmoniji s njegovim duhom - stroga, iznutra disciplinovana i skroz nemačka", pisale su novine s tog centralnog festivala.
Publikacije o Bahu iz doba nacizma, povodom festivala kome su prisustvovali
Hitler i Gebels
Mendelson, čije diskriminisanje za vreme vlade nacista čini drugi lajtmotiv izložbe, bio je smatran "za nesnosnog za kulturni pokret, zasnovan na rasi", kako je to jasno izrazio jedan nacistički muzikolog. Iako nije postojala formalna zabrana njegovog dela, nacisti nisu dozvoljavali muškim horovima da pevaju Mendelsonove pesme na stranačkim manifestacijama. Unajmili su nekoliko sebi bliskih kompozitora da preprave i "ariziraju" delove nekih njegovih dela. Jedan od njih je bio Carl Orff, autor poznate kompozicije Carmina Burana.
