Muzej Pikaso posle pet godina obnavljanja

"Dajte mi muzej i ja ću ga napuniti", čuvena je rečenica Pabla Pikasa, španskog umetnika, nastanjenog u Francuskoj, koji je iza sebe ostavio više od 50 hiljada dela.

Malaga, Barcelona i Antib imaju muzeje Pikasa, međutim, najveća i najvažnija kolecija španskog majstora upravo se nalazi u Parizu – pet hiljada slika, crteža, kolaža i skulptura, kao i dve stotine hiljada arhivskih dokumenata. Posle pet godina zatvorenih vrata, 52 miliona evra vrednih radova i velikog skandala sa otpuštanjem direktorke muzeja, publika je najzad, krajem oktobra, imala priliku da vidi novopostavljenu kolekciju.

Otvaranje Muzeja Pikaso 25. oktobra – predsednik Fransoa Oland, bivša direktorka An Baldasari i novi direktor Loren Le Bon

Tri decenije postojanja

Projekat renovacije Muzeja Pikaso datira iz 1990. godine, ali su radovi otpočeli čitavu deceniju i po kasnije, kada je stanje zgrade postalo katastrofalno i opasno ne samo za dela, nego i za posetioce. Inače, muzej se nalazi u luksuznoj gradskoj kući zaštićenoj kao spomenik kulture i istorije. Inače, zgrada je sagrađena sredinom 17. veka za potrebe upravnika poreskog odeljenja za so, te se vila zato i zove "Slana". Pod upravom arhitekte Rolana Simunea, između 1975. i 1986. godine, zgrada je pretrpela određene promene radi uklapanja muzeja u postojeći prostor.

Renovaciju muzeja, posle četvrt veka postojanja, započeo je, 2009. godine, arhitekta Žan-Fransoa Boden. Njegov projekat je u potpunosti odgovarao naučnim i kulturnim programima koje je zamislila An Baldasari, ondašnja direktorka muzeja. Cilj Baldasarijeve bio je da se osposobe svi prostori muzeja, od podruma do potkrovlja, i da se u njima izloži više Pikasovih dela nego ranije. Problem se pojavio kada je nedovršeno gradilište dostiglo cenu od 19 miliona evra, a država je odbila da finansira nastavak.

An Baldasari nije dozvolila da je ta odluka omete, i organizovala je putujuću izložbu određenog broja Pikasovih dela. Osim novca zarađenog od iznajmljivanja, ona je uspela da prikupi i veći broj mecena. Na taj način, ona je ostvarila dodatnih 33 miliona evra i time uspešno privela radove kraju. Iz političkih, ali i iz ličnih razloga, An Baldasari je bila otpuštena neposredno po završetku radova, a na njeno mesto je doveden Loren Le Bon, blizak tadašnjoj ministarki kulture Oreli Filipeti. Posle višemesečnog natezanja, Baldasari je vraćena da dovrši projekat, te je bila uklonjena neposredno pred otvaranje.

Prvi sprat Muzeja Pikaso

Pikaso od podruma do potkrovlja

Nova postavka Pikasovog muzeja, sa tri puta više prostora nego ranije, urađena je po naučnim i muzeološkim principima koji posetiocima omogućavaju ritmiziranu šetnju kroz hronološki postavljena dela. U prizemlju se nalaze slike iz plavog i roze perioda i počeci kubizma. Na prvom spratu su predstavljena dela stvorena između 1915. i 1939. godine, scene sa plaža i destrukturisani portreti. Na drugom spratu su postavljena erotska dela Pikasa sa kraja njegovog života. U podrumu, nalik velikom ateljeu, postavljene su skulpture od metala i gipsa. Na samom vrhu, u potkrovlju, izložena je Pikasova lična kolekcija, sačinjena od primtivne i tribalne umetnosti, kao i od slika kupljenih ili dobijenih od kolega i prijatelja među kojima su Matis, Dega, Modiljani, Deren, Sezan, Renoar...

Poseta, u novom prostoru, postala je čitkija i logičnija nego ranije, usklađena sa izloženim delima. Zidovi nisu opterećeni edukativnim panoima koji posetiocima objašnjavaju značaj dela, a pravac kretanja; za razliku od nekadašnjeg sinusoidnog, nije naznačen. Posetiocima je data mogućnost da uživaju u delima velikog Španca po sopstvenom nahođenju, prateći Bodenovu arhitekturu i svetlost.

Bodenov koncept je donekle izmenio prvobitnu Simuneovu ideju. Novi prostor je organizovan na pet velikih platoa od 500 kvadratnih metara, koji će biti korišćeni na različite načine. Postavka sa otvaranja muzeja biće sukcesivno promenjena tokom narednog leta. Kako će se septembra proslavljati 30 godina postojanja muzeja, nova postavka će biti tematska, stavljajući u vezu Pikasova dela i dokumenta sačuvana u arhivi muzeja.

"U nastavku, mi ćemo, povremeno fokusirati na jedno remek-delo ili na jednu seriju, jednu temu”, objašnjava Loren Le Bon, direktor muzeja, "postavka jednog monografskog muzeja ne može da bude okamenjena. Pristup mora neprekidno da bude obnavljan."

Prostor sa skulpturama

Novi život brenda zvanog Pikaso

Pored stalne postavke sa promenama, Loren Le Bon priprema i dve velike izložbe Pikasa van muzeja. Jedna će biti održana u Gran-Paleu, a druga u Centru umetnosti i kulture Pompidu. Prva izložba će biti posvećena Pikasu kroz njegov odnos sa modernom i savremenom umetnošću (Dejvid Hokni, Frensis Bejkon...). Više generacija umetnika bilo je fascinirano nekim od stvaralačkih ili životnih aspekata velikog Španca – neprekidne promene i kretanje, multidisciplinarnost, potpuna predanost kreaciji...

Izložba u Centru Pompidu, biće okrenuta ka Pikasovim crtežima i grafičkom radu. Najverovatnije će biti postavljeno oko dve hiljade dela radije prikazanih u serijama, nego izlovano. Na taj način bolje će se videti stvaralački pristup Pikasa, ne samo u složenim kompozicijama, nego i u pročišćenim i jednostvavnim kompozicijama.

U nastavku, 2016. godine, pariski muzej će sarađivati sa njujorškim Muzejem moderne umetnosti na putujućoj izložbi posvećenoj Pikasovom skulptorskom radu. U pariskom Muzeju primitivnih umetnosti, 2017. godine, biće postavljena izložba posvećena Pikasovom odnosu prema tribalnoj umetnosti, a sa muzejem Orsej organizovaće se izložba posvećena plavom i roze periodu.

Cilj nove uprave Muzeja Pikaso je udaljavanje od koncepta muzeja Bobur čiji su posetioci dve trećine Francuzi i jedna trećina stranci, i približavanje konceptu muzeja Luvra i Versaja gde su prilike obrnute, dve trećine stranih posetilaca i jedna trećina domaćih. Uvećan broj posetilaca bi trebalo da uveća i prihod, tako da bi muzej sâm ostvarivao oko 60 odsto novca neophodnog za normalan rad.

Za svoju prvu godinu, muzej očekuje od 700 do 800 hiljada posetilaca, duplo više nego pre radova. Pretpostavlja se da će broj posetilaca prevazići i milion, videvši u kojoj meri Pikasovo ime privlači pažnju publike i čini ga inkarnacijom umetnosti 20. veka.