Konačno i naučno dokazano: krave više štete klimi nego automobili
Govedarstvo potroši mnogo više energetskih izvora od drugih prehranbenih grana i produkuje više C02 nego automobili
(ilustracija - krave iz američkog ugla nisu efikasne a i štete životnoj sredini)
“Ukupne ekološke posledice proizvodnje goveđeg mesa su izuzetno teške jer se kombinuju visoki zahtevi s niskom efektivnošću“, glavni je zaključak studije objavljene u časopisu američke akademije nauka PNAS u kojoj su po prvi put izračunate ekološke posledice proizvodnje tzv crvenog mesa i potvrđena teza da veće štete klimi čine krave nego - automobili.
Gajenje goveda radi mesa „guta“ nekoliko puta više drugih izvora eneregije nego ostale prehranbene grane. Mark Šatn (Sutton) iz britanskog centra za ekologiju i i hidrologiju ovim povodom primećuje da je u Evropi, gde je obim proizvodnje mleka viši nego u SAD, situacija nešto povoljnija ali da to ne menja bitno činjenicu da govedarstvo izaziva 60 posto ukupnog ekološkog opterećanja stočarstva, živinarstva i gajenja svih drugih životinja.
Zaključci američke studije su zaista alarmantni. Na primer, gajenje goveda zahteva 28 puta više zemljišta i 11 puta više vode nego živinarstvo!
Upoređenja s biljnom produkcijom su još alarmantnija. Za jednu kaloriju iz goveđeg mesa potrebno je 160 puta više zemljišta nego da bi se dobila ista energetska vrednost od krompira, žitarica ili pirinča.
Povrh toga, goveda ispuste za istu kalorijsku količinu biljne hrane čak 11 puta više puta štetnih gasova (C02 i drugi, koji izazivaju tzv efekat staklene bašte), smatranih, inače, za glavni uzrok klimatskih promena. Tu je uračunata i produkcija metana i drugih gasova koji nastaju kao nusproizvod varenja hrane, kao i udeo neprerađenih sastojaka. Ta računica je dopunjena i svim ostalim što je potrebno za proizvodnju stočne hrane – vode, đubriva, zemljišta...
Poznato je da krava kao preživar ima četiri želuca ali uspeva da iskoristi samo jedan manji deo eneregije i hranljivih materija iz svoje hrane. To se delimično kompenzuje velikim obimom potrošene slame i sena što samo dokazuje koliko je produkcija govedine neefektivna i ekološki zahtevna.
„Znali smo iz iskustva da nas produkcija bifteka stoji mnogo, ali ovako dramatične razlike nismo očekivali“, ističe glavni autor studije Gideon Ejčel (Echel) iz njujorškog Bard koledža. Napomenuo je da stočarstvo učestvuje sa osam posto u svim emisijama gasova, izazvanih ljudskim aktivnostima.
„Svest o ekološkoj odgovornosti ne mora nužno voditi ka vegetarijanstvu, dovoljno je zameniti govedinu sa drugim vrstama mesa“, dopušta on.
Na veliku razliku, sa ekološkog aspekta, između onih koji jedu meso, vegetarijanaca i vegana (tj onih koji potpuno odbacuju bilo kakvu upotrebu proizvoda životinjsnkjog porekla) ukazala je i jedna nedavno objavljena oksfordska studija. Prema njoj, uobičajena ishrana koja sadrži bar 100 grama mesa dnevno „odgovorna“ je za emisiju od 7,2 kilograma C02 dnevno. Vegeterijanska ishrana je tu duplo manje zahtevna – izaziva oko 3,8 kg emisija C02, a „čisto“ veganstvo svega oko 2,9 kg dnevno.
Država, ipak, prema zaključku studije, kojim se komentarisala kontroverzna dotacija vlade SAD za biljnu hranu, ne bi smela da se meša u to šta ljudi jedu.
„Na drugoj strani, jasno je da vlade aktivno utiču na naš jelovnik, nažalost, uglavnom, u smeru ka većoj potrošnji mesa. Iz studije jasno proiozlazi kakve pouke iz nje treba da izvuku potrošači, ne čekajući na vladu. Na potrošačima je da reše tu stvar“, zaključuje se u studiji.
