Međunarodna pregovaračka konferencija UN u Parizu: Može li svet da se oslobodi plastike ako industrija to odbija?

Plastika je do te mere zagadila planetu da su plastične čestice već ušle i u tela ljudi i životinja. Svake godine se širom sveta proizvede 430 miliona tona plastičnog otpada, „od čega se trećina koristi samo jednom“, izvestio je Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) na upravo održanoj međunarodnoj pregovaračkoj konferenciji u Parizu, posvećenoj zaključivanju međunarodnog obavezujućeg sporazuma o smanjenju zagađenja plastikom, uključujući i morsku sredinu.

„Proizvodnja plastike je eksponencijalno porasla u poslednjih nekoliko decenija. Danas svet proizvodi 400 miliona tona plastičnog otpada godišnje“, piše u izveštaju Dejvida R. Bojda, specijalnog izvestioca UN za ljudska prava i životnu sredinu i Markosa Orelana, specijalnog izvestioca za toksične supstance i ljudska prava.

Plastika i ljudska prava

Nalazimo se usred toksične plime plastike koja zagađuje našu okolinu i negativno utiče na ljudska prava na bezbroj načina – čulo se na konferenciji. Stručnjaci su objasnili kako sve faze "plastičnog ciklusa" – od proizvodnje plastike pa na dalje - potkopavaju prava ljudi na zdravu životnu sredinu, na život, zdravlje, hranu, vodu i sanitarije i smanjuju životni standard.

Već prilikom proizvodnje plastike oslobađaju se opasne materije zbog upotrebe isključivo fosilnih energenata. Sama plastika sadrži toksične hemikalije koje ugrožavaju ljude i prirodu. Pored toga, 85% plastike za jednokratnu upotrebu završava na deponijama ili se ispušta u životnu sredinu.

U međuvremenu, spaljivanje, takozvana često pominjana reciklaža i druga „lažna i obmanjujuća rešenja“ samo pojačavaju pretnju, dodaju izvestioci UN, napominjući da se „plastika, mikroplastika i opasne supstance koje sadrže mogu naći u hrani koju jedemo, vodi koju pijemo i vazduhu koji udišemo“.

Osim toga lekari odavno upozoravaju da plastika sadrži supstance koje su hormonski ometači što objašnjava da sve više devojčica vrlo rano ulazi u pubertet dok dečaci dobijaju ženske odlike.

Prilika da se okonča zagađivanje

Šta učiniti kako bi zagađenju došao kraj ?

Na pregovaračkoj konfenerciji u Parizu učestvovalo je više od 700 delegata iz 169 država članica i preko 900 posmatrača NVO, ali i industrijskih lobista. Prethodna konferencija održana je u Punta del Este, u Urugvaju, prošlog novembra. Ukupno je predviđeno održavanje pet pregovaračkih konferencija za postizanje globalnog sporazuma.

Za one koji malo poznaju način funkcionisanja UN postavlja se pitanje, može li svet da se oslobodi plastike ako industrija koja je proizvodi to odbija? Jasno je da su male mogućnosti da UN pokrenu i nametnu primenu ekološkog mehanizma koji bio bio koristan za zdravlje čovečanstva a smanjio bi profite industrije plastike. Industrijski lobisti svakako zato budno prate razvoj konferencije.

Setimo se epizode iz 2014. godine uoči evropskih izbora: Evropska komisija se suočila sa obavezom da se izjasni o štetnosti plastike za zdravlje i okolinu jer je izveštaj koji o tome govori godinama bio na njenom stolu. Konačno, Evropska komisija je rekla da - ne može da se izjasni jer nije napravljena procena kakve bi to posledice imalo po industriju!

Ipak, Inger Andersen, izvršna direktorka UNEP-a, smatra da je od Pariskog sporazuma, sporzum o ograničavanju zagađenja plastikom na kome pregovaračka konferecija radi „najvažniji multilateralni sporazum o životnom okruženju“.

 „Moramo okončati zagađenje plastikom. Ovo je prilika koja se pruža jednom u životu, prilika koja se pruža jednom u životu za planetu“, rekla je ona.

Različiti interesi proizvođača

Kao radnu osnovu, pregovarači imaju načelni sporazum, koji je usvojila Generalna skupština UN u martu 2022. godine i koji navodi 12 „mogućih fundamentalnih obaveza“. Od smanjenja  proizvodnje, smanjenja snabdevanja i upotrebe plastike, do smanjenja ispuštanja plastike u prirodnu sredinu, zamene „bezbednim i održivim“ proizvodima i borbe protiv postojećeg zagađenja.

Iako se svi u načelu slažu da treba smanjiti zagađenje, zemlje učesnice konferencije u Parizu su bile daleko od sloge oko pitanja vezanih za obustavu zagađenja plastikom.

Pregovori su, na primer, bili blokirani četrdeset osam sati zbog sporenja oko pravila za konačno usvajanje teksta. S jedne strane, Saudijska Arabija i nekoliko zemalja Zaliva, kao i Rusija, Kina, Indija, Iran i Brazil zalažu se za odlučivanje konsenzusom i protive se da zaključni tekst bude odobren dvotrećinskom većinom glasova. S druge strane, Evropska unija, Velika Britanija, Norveška, Kanada, Sjedinjene Države, ali i većina afričkih zemalja osuđuju ovu manjinu koja, po njima, blokira konferenciju.

„Glavne zemlje proizvođači (plastike) su u defanzivi. Donekle je slično onome što vidimo u pregovorima o klimi“, izjavio je za AFP Li Šuo iz Greenpeace China.

Ovo neslaganje o načinu donošenja odluka posledica je velikog neslaganja o obimu i uslovima primene budućeg ugovora. Pravno obavezujućem karakteru teksta, između ostalih, protive se Sjedinjene Države i Kina, koje se zalažu za odobravanje opšteg sporazuma za čije bi sprovođenje svaka država donosila svoj nacionalni plan.

Stručnjaci za okeane Instituta za održivi razvoj i međunarodne odnose (IDDRI), u belešci objavljenoj na otvaranju pregovaračke sesije, tvrde da „Kina (vodeći svetski proizvođač plastike) izgleda da želi da prerađuje plastični otpad, ali se time isključuje smanjivanje upotrebe plastike“. Što se tiče Sjedinjenih Američkih Država, najvećeg svetskog potrošača plastike, „one nerado usvajaju međunarodne standarde koji su previše precizni “, nastavlja IDDRI.

Kina i SAD bi do 2040. godine trebalo da postanu najveći svetski emiteri plastičnog zagađenja.

Konačno, države koje proizvode naftu i gas, predvođene Saudijskom Arabijom, protive se svim restriktivnim merama za proizvodnju plastičnih polimera, napravljenih od nafte – pokazala je pregovarčka konferencija u Parizu.

Nema para za preradu plastičnog otpada

Što se tiče reciklaže plastičnih materijala – ona ne raste ​​i na globalnom nivou ostaje ispod granice od 10%. Suštinsko pitanje o kome se trenutno pregovara tiče se finansiranja reciklaže i ponovne upotrebe reciklirane plastike. Od sedamdesetih godina prošlog veka akumuliralo se 8 milijardi tona plastičnog otpada – posebno u morima i okeanima. Zemlje juga trpe teret prekomernog zagađenja ali nemaju tehničku podršku i finansijere da bi nekako izašli na kraj sa problemom – piše u dokumentima konferencije.

Kakav god bio mehanizam koji će na kraju biti usvojen, „prelazak na cirkularnu (lokalnu) ekonomiju je od suštinskog značaja“, piše u Programu Ujedinjenih nacija za razvoj. „To može da smanji količinu plastike koja ulazi u okeane za više od 80% do 2040. godine, proizvodnju plastike za 55 %, uštede državama od 70 milijardi dolara do 2040. godine, da smanji emisije gasova staklene bašte za 25% i doprinese otvaranju 700.000 dodatnih radnih mesta, uglavnom u južnim zemljama. Uslov je da za to budu obezbeđena finansijska sredstva.

Sveprisutno zagađenje plastikom

Konferencija u Parizu bila je povod da se poslednjih dana u Francuskoj više govori o problemu zagađenja plastikom. Stefani Blanke – Dio (Stephanie Blankuet-Diot), profesorka na Univerzitetu Clermont-Auvergne učestvovala je u prvim naučnim istraživanjima koja su potvrdila prisustvo čestica plastike u ljudskom probavnom okruženju. U saradnji sa Lusi Etien-Mesmen (Lucie Etienne-Mesmin) (nastavnica-istraživačica, UCA) i Mjuriel Mersie – Bonen (Muriel Mercier-Bonin), direktorkom istraživanja u INRAE Tokalim Toulouse, provela je prvu studiju o uticaju između mikroplastike i mikrobiotičkog sadržaja u crevima ljudi.

“Za manje od pet godina eksplodirao je broj studija na ovu temu. Neka zapažanja na životinjama su pokazala prisustvo plastičnih mikročestica u različitim organima. Sve češće se postavlja pitanje uticaja na ljude. Kada smo pre četiri godine započeli zajednički rad, nije bilo podataka o ponašanju mikroplastike u probavnoj sredini čoveka. Mikrobiotički mikroorganizmi naseljavaju naš digestivni trakt – to su bakterije, gljivice itd.... Imaju važnu ulogu u varenju hrane, u imunološkom sistemu i u funkcionisanju crevne barijere. Promene u njegovom sastavu i raznolikosti povezane su sa brojnim patologijama kao što su gojaznost ili kolorektalni rak“, objasnila je Stefani Blanke – Dio, za pariski Imanite.

Upozorila je da do kontaminacije mikroplastikom može doći preko  flaširane vode, vode iz česme i u različitih namirnica kao što su morski plodovi, so, med ili voće i povrće. Ljudi ih unose oralno i udišući plastične čestice u vazduhu.

“Kada dete puzi, ono će uneti mnogo više prašine potencijalno kontaminirane mikroplastikom. U čestom je kontaktu sa ovom vrstom čestica koje se mogu naći i u flašicama. To je osetljiva populacija jer njen probavni sistem, uključujući mikrobiotikum još nerazvijen“, kaže ona.

Na pitanje, da li postoje mere za sprečavanje mikrobiotičkih promena izazvanih plastikomm profesorka Stefani Blanke – Dio kaže: “Kontaminacija je sveprisutna. Moje mišljenje je, više kao potrošača nego naučnika, da treba da biramo hranu koja nije umotana u plastiku, da kupujete na veliko, na primer. Sveprisutnost plastike zahteva veoma značajno ispitivanje i osvešćivanje potrošača“.