Prirazlomnom nalazištu ne preti havarija iz Meksičkog zaliva

Nafna platforma "Prirazlomna" u septembru je postala meta velike akcije Greenpeace, čiji su aktivisti bukvalno pokušali da je osvoje na juriš. Tako su zeleni izrazili protest protiv početka proizvodnje nafte na Arktiku, koji će početi do kraja godine. Podignuta je krivična prijava za piratstvo, 30 ljudi je zadržano u pritvoru.

Kompanija "Gasprom neft šeljf", operator projekta "Prirazlomno", prvi put zvanično ocenjuje akciju ekologa. O tome kako je napad Greenpeace uticao na rad platforme i zašto se na Prirazlomnom nikada ne može desiti ono što se desilo u Meksičkom zalivu u intervjuu agenciji "Prajm" govori je izvršni direktor kompanije Genadij Ljubin.

Kako je upad aktivista Greenpeace uticao na rad platforme, na ispunjenje plana?

Ne može se reći da je ovaj incident poremetio tehnološki proces platforme. Ali treba imati u vidu da je platforma složeno organizovan mehanizam, kojim upravlja i kojeg održava masa ljudi, i svaki pokušaj uticaja sa strane može da naruši stabilnost njegovog funkcionisanja.

Genadij Ljubin

Pri tom platforma nije jedini objekat na kojem mi radimo. Određena delatnost se vodi i oko "Prirazlomne", gde je jasno definisana akvatorija u koju se ne preporučuje ulazak brodova. Koordinate te akvatorije su, u skladu s pravilima bezbednosti plovidbe, bile dostavljene kapetanima svih brodova koji tu plove.

Kao što ste već mogli da čujete, u vreme kada se Greenpeace pojavio pored platforme tamo su se obavljali podvodni radovi. Ronioci su obavljali obavezni monitoring tehničkog stanja prethodno izbušenih i u ovom trenutku zatvorenih istražnih bušotina, zaštitnog nasipa oko osnove platforme, kao i uređaja za zaštitu riba.

A da li je realno pretila opasnost ljudima koji su se nalazili na platformi? Jesu li ekolozi pokušali da se popnu na nju?

Mi ne znamo šta su nameravali ljudi iz Greenpeace, ali oni nisu mogli da se učvrste na platformi. Sudeći po ranijim akcijama koje je sprovodio Greenpeace u celom svetu, može se pretpostaviti da bi učesnici akcije, nakon što se dokopaju boka, možda zatim pokušali da se popnu na samu platformu.

Cilj ovakvih akcija može biti želja da se uđe u objekat i na neko vreme destabilizuje njegov rad. To je apsolutno nedopustivo, jer se na platformi obavljaju pripremni radovi za puštanje u rad, obavlja se izgradnja prve eksploatacione bušotine u okviru pripremnih radova pod opterećenjem. I posledice delovanja aktivista Greenpeace na platformi mogle bi biti potpuno nepredvidive, a za ronioce – tragične.

Da li je rad ronilaca prekinut, ili su oni nastavili da izvršavaju zadatak?

Njihov rad je bio prekinut u havarijskom režimu. Niko nije pretpostavljao da će ljudi na brzim čamcima na naduvavanje krenuti ka platformi.

Da li je bilo komplikovana prognozirati njihova dejstva?

Apsolutno nemoguće. Šta je ljudima u glavi i kakav im je plan dejstva – ko to zna?

Hoćete li preduzeti neke mere za sprečavanje takvih stvari ubuduće?

Treba imati na umu da će s početkom aktivne faze rada platforme biti povećan broj operacija na vodi, uključujući i pored platforme, kao i ukupan broj brodova za specijalnu podršku.

Pri tom svi radovi, posebno otpremanje nafte tankerima, zahtevaju maksimalnu pažnju, kada mora biti isključena mogućnost nastanka bilo kakvih nepredviđenih i vanrednih situacija.

Na usaglašavanju i usvajanju kod odgovarajućih organa nalaze se normativna dokumenta, koja će nam omogućiti da maksimalno jasno definišemo status platforme i pravila plovidbe u akvatoriji oko nje.

Da li je incidentom pričinjena materijalna šteta?

Kada su u opasnosti životi ljudi, pitanje materijalne štete je u drugom planu.

Aktivisti su hteli da dođu na samu platformu, ili im je bilo dovoljno da prosto skrenu na sebe pažnju, primakavši se sasvim blizu? Jesu li saopštili svoje namere?

Sada mi više nećemo saznati kakve je prvobitne namere imao Greenpeace. Ali u istoriji je bilo dosta slučajeva kada su članovi te organizacije upadali neposredno u proizvodne objekte. U našem slučaju oni su pokušali da se učvrste pod heliodromom. Da su u tome uspeli, to bi nas sprečilo da ga koristimo tokom neodređenog perioda. Ukratko, svi smo imali mnogo sreće što nije bilo tragičnih posledica.

Da li je pritvor za njih, po vašem mišljenju, pravična kazna? Ili bi možda bila dovoljna novčana kazna, naknada štete?

Tim pitanjem se bave odgovarajući državni organi, koji treba na njega da odgovore.

Ekolozi ne veruju da platforma "Prirazlomna" može da isključi scenario katastrofe u Meksiškom zalivu.

Sve analogije s Meksičkim zalivom namenjene su ljudima koji ne vladaju tehničkim informacijama. Ili aktivisti Greenpeace ni sami ne shvataju razlike, ali onda se postavlja pitanje kako oni opšte mogu da donose neke dalekosežne zaključke. Težina platforme je 500 hiljada tona, nju je praktično nemoguće pomeriti! Osnova platforme može da izdrži direktni torpedni udar.

Rad u Meksičkom zalivu – to su potpuno drugi uslovi i druga tehnologija proizvodnje. Tamo se bušenje obavlja s plivajuće platforme, koju od dna dele stotine metara. A kod nas je dubina mora oko nalazišta svega 19-20 metara, zato je "Prirazlomna" postavljena direktno na dno.

Pri tom se u Meksičkom zalivu koristi vrlo složena međukonstrukcija između bušaćeg uređaja i bušotine na dnu, a sve naše bušotine su neposredno unutar platforme. Osnova platforme je istovremeno i bafer između bušotine i otvorenog mora.

Što se tiče izgradnje bušotine – konstrukcija ušća bušotine na "Prirazlomnom" je, praktično, ista kao i na kopnu. Postoji sistem obezbeđenja zaštite konstrukcije bušotine – to je unutarbušotinska montaža, preklopni ventili, čitav komplet opreme koji maksimalo obezbeđuje bezbednost eksploatacije bušotine. To su potpuno različite konstrukcije.

Odnosno, vi isljučujuete čak i teoretsku mogućnost ponavljanja scenarija Meksičkog zaliva?

Zakoni nam ne dopuštaju da isključimo takvu mogućnost. Bili smo obavezni da pripremimo plan sprečavanja i sanacije mogućeg izlivanja nafte, koji se pravi po važećim normativima i usvajaju ga državni organi. Mi smo ga pripremili i postavili referat tog plana na našem sajtu – mogu da ga vide svi koji žele.

Naravno, ništa se ne može isključiti – takav je život. Ali u svemu mora biti određene logike i mere, ne može se prosto govoriti da je to loše zato što je loše. Onda ne bi trebalo da se vozimo automobilima, da letimo avionima – pa oni mogu da se slupaju. Ali to ne znači da ne treba realizovati ovakve projekte.

Čule su se izjave da je gornji deo platforme građen pre 30 godina.

Ne znam odakle ta informacija, to apsolutno ne odgovara realnosti. Aktivna izgradnja platforme počela je 2008. godine. U isto vreme ovaj projekat prošao je Glavnu državnu ekspertizu i ekološku ekspertizu. Godine 2012. mi smo ponovo obavili ekološku ekspertizu, jer je u tom trenutku rok važnosti prethodnog zaključka već istekao. Nikakve stare opreme na platformi nema. Sva oprema je kupljena posle 2008. od proizvođača koji spadaju u svetske lidere.

Hoće li se nafta na platformi čuvati u njenom donjem delu?

Da, u takozvanom kesonu. Konstrukcija tog kesona je, kao što sam već rekao, napravljena tako da može izdrži direktni torpedni napad. To je 42 mm plakiranog čelika, nerđajućeg, otpornog na habanje, plus 3 metra betona – to je praktično zid. Odnosno, u postojećim klimatskim i prirodnim uslovima platformi se tokom eksploatacije ništa neće desiti.

A može li se nešto desiti prilikom pretovara u tankere?

Pretovar u tankere je standardna operacija koju koriste svi terminali-utakališta nafte, sve platforme, to nije nou-hau. Naravno, svaka platforma je jedinstvena, ali to je prilično standardna oprema, njen proizvođač je firma Aker Kvaerner, jedan od svetskih lidera proizvodnje. Za sprečavanje izlivanja nafte u procesu njenog pretakanja na tanker postoji sistem havarijskog zaustavljanja procesa.

Kažete da su to tehnologije koje se odavno koriste, poznati mehanizmi pretovara tankera, ali jedno je kad se to sve koristi u manje složenim uslovima, kao recimo u Meksičkom zalivu, ali vi radite u Arktiku, a ako dođe do izlivanja u ledu, kako ga sanirati?

Da bi se ti prirodno-klimatski rizicii sveli na minimum, specijalno su napravljena dva tankera, koji maksimalno odgovaraju uslovima bezbednog obavljanja takve operacije. Oni nemaju analoge u svetu, to su tankeri vrlo visoke ledene klase, koja odgovara svim međunarodnim zahtevima i pravilima bezbednosti eksploatacije u takvim uslovima.

Sistem dinamičkog pozicioniranja omogućava zadržavanje tankera na mestu, bez obzira na vetar i talase, predviđena je mogućnost kretanja krmom napred. Zato smatramo da trenutno imamo dovoljno neophodne opreme najviše klase.

Odnosno izlivanje nafte u led može se sanirati?

Platforma se ne nalazi u zoni potpunog ledenog pokrivača, tamo led pluta. Smatramo da smo uzeli u obzir sve detalje, i spremni smo da reagujemo na neočekivanosti. Platforma je konstruisana tako da osigurava maksimalnu bezbednost.

Da li vas je Greenpeace upozoravao na akciju koju priprema, da li su slali zahteve?

O tome da je stigao Greenpeace saznali smo kada se taj brod pojavio na radarima naše platforme, a da se spremaju nešto da urade shvatili smo kada su na brzohodnim čamcima krenuli ka platformi.

Da li je Greenpeace tražio informacije?

Oni redovno šalju različite zahteve. Kažu da je plan saniranja izlivanja nafte neodrživ, a da platforma ne obezbeđuje režim bezbedne razrade nalazišta. Pri tom na svaku tvrdnju govore: "To neće moći, to je loše, to nije ispravno, vi sve radite pogrešno".

Dijalog se može voditi onda kada ljudi čuju jedni druge. A kada s jedne strane dolazi potpuno odricanja svega, plus manipulacija informacijama – to nije dijalog, to je pokušaj da se nametne svoje mišljenje. Mi vrlo dobro shvatamo koja je cena greške u našem slučaju. Mi smo uradili sve kako bismo maksimalno obezbedili objekat.

Jeste li spremni  da kontaktirate s ekološkim organizacijama i da uvažite njihove preporuke?

Da bi se minimizirao uticaj na životnu sredinu, mi obavljamo godišnji ekološki monitoring, to je sistem mera koji  prati promene u životnoj sredini. To ne radimo neposredno mi, već nezavisne ekološke ekspertske organizacije. Danas platforma nema negativan uticaj na životnu sredinu, što je potvrđeno zvaničnim dokumentima. Platforma je zatvoreni ciklus, proizvodnja bez otpada – sve što se proizvodi na platformi se uništava i nema nikakvog izbacivanja otpada u životnu sredinu.

Kakav je generalno vaš odnos prema organizacijama kao što je Greenpeace? Jeste li spremni da ubuduće vodite dijalog s njima?

Ako je  on konstruktivan, onda da.

Šta po vašem mišljenju znači "konstruktivni dijalog"?

Kada stručnjacii govore na istom jeziku i čuju jedan drugog.

Ekolozi kažu da je osvajanje "Prirazlomnog" nerentabilno.

Meni je čudno kada ekolozi počinju da diskutuju o ekonomiji. O ekonomiji treba da govore stručnjaci koji se bave pitanjima ekonomije i efikasnosti poslovanja. Šta znači neefikasno? Danas poreski zakoni i olakšice koje država definiše za konkretni region imaju efekat kako za državu tako i za nas.

Od strane ekoloških organizacija čuju se izjave da se izgradnja platforme finansira iz budžtskih sredstava i novca poreskih obveznika. To je potpuna glupost. Kompanija obavlja radove iz sopstvenih sredstava i bankarskih kredita, nema nikakvog budžetskog finansiranja.

Kada će početi proizvodnja na Prirazlomnom nalazištu?

Trenutno se obavljaju radovi na pripremi opreme i sistema pod opterećenjem, gradi se prva eksploataciona bušotina, i proizvodnja će početi ove godine. Mi sada želimo da se pripremimo za  početak industrijske proizvodnje.

Osnovni zadatak za nas nije da dostignemo cilj po svaku cenu, već u prvom redu da rešimo pitanje pouzdanosti, operativnosti i bezbednosti objekta. Radovi se odvijaju po planu, pri tom se obavljaju ekspertske procene, monitoring situacije.

U julu ste govorili da će 140 hiljada biti proizvedeno ove godine. I sledeće godine 600-700 hiljada. Ne menja se prognoza?

U principu – ne, ali naravno uvek može doći do blagih  korekcija, naravno. Za nas je trenutno najvažnija bezbednost.