Što pre očistiti svetski energetski sistem

U svetu u toku poslednjih 20 godina gotovo da nije napravljen nikakav pomak kada je u pitanju smanjenje sadržaja ugljenika pri snabdevanju energijom, uprkos ulaganjima u projekte obnovljivih izvora energije, kao što su vetar i sunčeva energija, koja su veća od dva biliona dolara, navela je Međunarodna agencija za energetiku (IEA).

U svom trećem godišnjem izveštaju o praćenju napretka u vezi zelene energije IEA, koja savetuje bogate i industrijske zemlja o energetkoj politici, dala je sumornu sliku o globalnim naporima koji su učinjeni u smanjenju emisija ugljenika.

Emisije ugljen-dioksida iz svake jedinice potrošene energije od 1990. godine pale su za manje od jedan odsto, uglavnom zbog nastavljene dominacije uglja kao goriva koje se koristi kako bi se proizvela električna energija, navela je IEA. Pošto je potrošnja energije porasla, to znači da su od 1990. do 2010. godine ukupne globalne emisije CO2 porasle 44 odsto, navodi se.

Kako bi se u dugoročnom periodu sprečilo da prosečna globalna temperatura poraste za više od 3,6 stepeni Farenhajta IEA procenjuje da je potrebno smanjenje emisija ugljenika po jedinici energije više od 60 odsto a održavanje trenutnog nivoa doprinelo bi povećanju temperature od 10,8 stepeni Farenhajta.

„Došlo je do zastoja u težnji da se očisti svetski energetski sistem,“ rekla je Maria van der Hoven, izvršni direktor IEA. „Ne možemo da dopustimo još 20 godina ravnodušnosti. Potrebna nam je brza ekspanzija tehnologija sa niskim sadržajem ugljenika ukoliko želimo da izbegnemo potencijalno katastrofalno zagrevanje planete.“

Već decenijama u brzo rastućim azijskim ekonomijama ugalj se više koristio jer je relativno jeftin i ima ga u velikim količinama, navela je IEA, a proizvodnja energije iz uglja je „dosta nadmašila“ značajno povećanje proizvodnje energije iz nefosilnih izvora energija.

Kina i Indija su u periodu od 2000. do 2011. godine činile 95 odsto rasta u globalnoj potražnji uglja, navela je IEA.

Tokom ovog meseca iz Azijske razvojne banke su upozorili da je verovatno da će upotreba fosilnih goriva u Aziji nastaviti da raste u narednih 20 godina, duplirajući emisije ugljenika u regionu do 2035. godine i time ostavljajući sumorne izglede za kontrolu emitovanja štetnih gasova.

„Cilj za stabilizaciju globalnih temperatura na zadovoljavajućim nivoima nije na vidiku,“ rekao je Manmohan Singh, premijer Indije na predstavljanju izveštaja IEA u Nju Delhiju.

Čak i u Evropi, koja ima najambicioznije ciljeve za smanjenje emisija ugljen dioksida na svetu, upotreba uglja je u porastu, navodi IEA. U najvećoj ekonomiji u Evropi, Nemačkoj, emisije CO2 su se tokom prošle godine povećavale pošto je sagoreno više uglja zbog toga što je bio jeftiniji od prirodnog gasa, na osnovu vladine Feredalne agencije za zaštitu životne sredine.

IEA je upozorila da se malo toga radi kako bi se ublažio uticaj na životnu sredinu od nastavljene dominacije uglja pri proizvodnji električne energije. Mnoge nove elektrane na uglja nastavljaju da koriste neefikasne tehnologije, osujećujući mere da se zatvore neka starija i prljavija postrojenja. Projekti za razvoj tehnologija koje bi omogućile da se zatvori i skladišti ugljenik koji se emituje iz elektrana postigli su mali napredak, dodaje se.

Nemačka ostaje na putu da ispuni svoje ciljeve o smanjenju emisija štetnih gasova u okviru Kjoto protokola, rekao je Jirgen Mas, portparol Ministarstva za zaštitu životne sredine u zemlji. Sporazumi kao što je Kjoto imali su željene posledice jer da nije bilo nikakve politike o zaštiti klime tokom proteklih nekoliko godina emisije gasova sa efektima staklene bašte u svetu još više bi se povećale, rekao je on.

Izveštaj IEA dolazi u vreme kada su dugogodišnje politike o zaštiti klkime u Evropi sve više ugrožene. U utorak je svetski vodeći plan za borbu protiv globalnog zagrevanja, Sistem trgovanja emisijama Evropske Unije, doveden u pitanje nakon što je Evropski Parlament odbio predlog da podrži tržište ugljenika.

Opšta podrška za subvencije za obnovljive izvore energije, takođe, opada. Nedavno je Španija učinila retroaktivno smanjenje takvih subvencija u pokušaju da smanji troškove za električnu energiju.

Evropska Komisija, izvršno telo EU, nije bila u stanju da odmah prokomentariše izveštaj IEA. Ovog meseca je Ginter Etinger, evropski komesar za energetiku rekao je da bi trebalo usvojiti skromnije nisko-karbonske ciljeve imajući u vidu ekonomske probleme na čitavom kontinentu.