Prvi EU zakon o sigurnijem ofšor bušenju

Evropska unija je dala odobrenje za svoj prvi zakon za regulisanje bezbednosti pri naftnom i gasnom bušenju u ofšor poljima širom 27-članog bloka i nastojaće da spreči bilo kakvo ponavljanje katastrofalnog naftnog izlvanja BP-a u Meksičkom zalivu.

Neki ekološki aktivisti rekli su da zakon, kome je još potrebno i završno odobrenje od strane zemalja članica i Evropskog Parlamenta, nije dovoljno strog. Drugi tvrde da bi on mogao da pomogne da se zaštite arktičke vode od naftnih izlivanja.

Političari iz Britanije, velikog EU ofšor proizvođača, bili su među prvima koji su podržali ovaj zakon.

Oni tvrde da su britanski standardi bezbednosti, zasnovani na višedecenijskim iskustvima u teškom okruženju Severnog mora, već odlični i da će novi zakon da obavezuje druge da prate njihov primer.

„Ta pravila će se pobrinuti da će se najviši standardi bezbedonosti, koji su uglavnom već na snazi u nekim državama članicama, primenjivati na svim naftnim i gasnim platformama širom Evrope. Prethodna nezgoda je pokazala katastrofalne posledice kada stvari ofšor krenu veoma loše. Skoro „izbegnuta nesreća“ u vodama EU podsetila nas je na potrebu za strožim bezbedonosnim režimom,“ navodi u saopštenju Ginter Etinger, evropski komesar za energetiku.

Komisija je pregledala postojeća pravila nacionalne bezbednosti u periodu nakon incidenta u Meksičkom zalivu maja 2010. godine i saopštila da želi da garantuje najviše svetske bezbedonosne, zdravstvene i ekološke standarde širom Evropske Unije.

Planiranje za slučaj vanrednih situacija, procena rizika

Zakoni pokrivaju kriterijume za dodelu dozlola za rad i kazni za kršenje standarda bezbednosti, što može dovesti do gubitka licenci.

Kompanije će, takođe, morati da sprovedu planiranje za slučaj vanrednih situacija i procene rizika i biće u potpunosti zakonski odgovorne u slučaju bilo koje štete nanete životnoj sredini do oko 370 kilometara (200 nautičkim milja) od obale.

Iako će se nova pravila odnositi samo na EU vode, Komisija je saopštila da će raditi sa međunarodnim partnerima kako bi promovisala takve standarde širom sveta.

U saopštenju, „zeleni“ članovi Evropskog parlamenta apelovali su na Skupštinu da ne daju konačno odobrenje.

Eva Lichtenberger, austrijski „zeleni“ političar rekla je da novi zakon ne ispunjava sve preznine koje postoje u bezbedonosnim režimima.

„Zakon, takođe, ne zahteva uvođenje moratorijuma na bušenje u osetljivim ili ekstremnim okruženjima (kao što je Arktik),“ rekla je Lichtenberger.

Ali ekološla grupa Grinpis (Greenpeace) je saopštila da je preliminarni dogovor pozitivan i da bi njegov zahtev za procenu rizika mogao da odvrati beskrupulozne operatere.

„Ovaj dogovor o EU sigurnosnom zakonu za ofšor bušenja će na neki način da osigura to da naftne kompanije dobro razmisle pre nego što započnu rizičnu avanduru u Arktiku“, rekao je Joris den Blanken, direktor Grinpisa za klimatsku politiku EU i dodao da „nažalost, ovaj dogovor i dalje ostavlja previše fleksibilnosti pri njegovom sprovođenju.“

Britanija je bila među onima koji su se zalagali da zakon bude direktiva, što znači da svakoj državi ćlanici ostaje da je prepiše u svoj sopstveni domaći zakon umesto u propis EU koji će se automatski primenjivati širom 27 članica onda kada bude odobren.

Britanski konzervativni članovi Evropskog Parlamenta izjavili su da su oni preprečili predloge EU koji bi mogli da spuštaju standarde u Severnom moru.

„Umesto spuštranja standarda bezbednosti mi ćemo da ohrabrujemo ostatak Evrope da dostigne visoke britanske standarde,“ rekla je Vicki Ford, britanski konzervativac.