Arktik daje život

Rusija može da se hrani sto godina koristeći samo bogatstva severnog poluostrva Jamal. Nauka polako potvrđuje znanje starih domorodačkih naroda Severa: Arktik daje život. Za 50 godina ovo područje može postati glavni izvor energenata i ključni saobraćajni čvor planete.

Vlada Rusije planira da na poluostrvu Jamal, na ruskom Krajnjem Severu, izgradi međunarodni inovacioni centar za proučavanje Arktika.

Zašto je potreban takav centar? Na osnovu prognoza, već kroz 50 godina Arktik može postati jedan od osnovnih izvora energenata i ključni saobraćajni čvor na planeti. Međutim, smisao arktičkog pitanja daleko prevazilazi milijarde barela nafte ili gasa koje se ovde mogu eksploatisati. Neodgovoran odnos prema Arktiku može, umesto globalnih prednosti, doneti globalne probleme.

„Zbog toga je sada osnovni zadatak svih arktičkih zemalja široka primena naprednih, inovativnih tehnologija koje štede resurse i mogu da funkcionišu u harmoniji sa prirodom,“ubeđen je Dmitrij Kobilkin, gubernator Jamala.

Zašto naučni centar treba da bude baš u Salehardu, glavnom gradu Jamalo-Nenecke oblasti? Pre svega zato što se ispod Jamala nalaze neviđene rezerve energenata. Istražene rezerve prirodnog gasa, uključujući i kontinentalni šelf Karskog mora (relativno blag produžetak kopna ispod mora), čine 90 odsto ruskih i 25 odsto svih svetskih zaliha. Danas se 85 odsto ruske i 20 odsto svetske eksploatacije prirodnog gasa realizuje u ovom regionu. Oko 40 odsto gasa koji se troši u zemljama Evrope stiže sa Jamala. Osim toga, uskoro počinje eksploatacija na nalazištu Bovanenkovo, koje u sebi krije pet triliona kubnih metara gasa.

Zato stručnjaci kažu da su bogatstva Jamala dovoljna da hrane celu Rusiju najmanje sto godina.

Sve ovo uslovljava buran ekonomski razvoj regiona. U narednih 10 godina planira se stvaranje prave saobraćajne infrastrukture u ovom kraju koji, kao i ceo Krajnji Sever, ima veoma malu saobraćajnu mrežu. To su pre svega pruga i autoput Nadim-Salehard, pruga Salehard-Vorkuta i velika morska luka, oko tri puta veća od one u Murmansku, trenutno najveće na ruskom Arktiku.

Aktivna eksploatacija podvodnih bogatstava Arktika će početi u bliskoj budućnosti i Rusija se intenzivno priprema za taj poduhvat. Potrebno je, međutim, mnogo više stručnjaka za arktički kontinentalni šelf nego što ih trenutno ima, pogotovo što je u uslovima klimatskih promena neophodno da svaku izgradnju prate naučna istraživanja, od projektovanja do nadgledanja izgrađenih objekata. Samo tako je moguće očuvati prirodnu sredinu i izgraditi dugovečne objekte. I ponovo je Jamal u centru pažnje.

Vladimir Meljnikov, akademik Ruske akademije nauka (RAN) i direktor Instituta za kriosferu Zemlje, kaže da je „jamalsko područje prirodna naučna laboratorija“: ovde je prikupljeno najviše materijala vezanog za probleme večno smrznutog tla.

Imajući u vidu ove dugoročne planove, vlasti Jamalo-Neneckog autonomnog okruga su zajedno sa Međunarodnom asocijacijom za proučavanje večno smrznutog tla organizovale u Salehardu grandioznu konferenciju na kojoj je učestvovalo više od 600 naučnika iz 35 zemalja sveta. Ipak, glavna osobenost ove konferencije je u tome što je na nju došlo mnogo mladih ruskih istraživača večnog leda.

Ovi mladi naučnici su došli zahvaljujući stipendijama okruga, i u budućnosti će imati pune ruke posla. Na primer, šta će se dogoditi ako se prilikom eksploatacije šelfa Barencovog ili Karskog mora nafta izlije iz tla u more i dospe pod led? Nije isključeno da će je moćna Golfska struja razneti po svim okeanima sveta. Zadatak nauke je da izuči ovakve mogućnosti.

Vasilij Bogojavljenski, pomoćnik direktora za nauku u Institutu za probleme nafte i gasa RAN upozorio je da se okean širi i da će se broj zemljotresa povećavati, između ostalog i u području Arktika. To je neophodno imati u vidu prilikom buduće eksploatacije priobalnih nalazišta.

Rešavanje problema eksploatacije priobalnih nalazišta tek predstoji, ali zato na arktičkom kopnu već sada problema ima mnogo. Jedan od njih je postepeno topljenje zamrznutog tla. Svojevremeno se u Noriljsku (Republika Komi) srušilo 300 zgrada zato što se smrznuta zemlja pretvorila u kašu. Rusija nije jedina koja ima taj problem. Slična je situacija na Aljasci i u Kanadi.

Ipak, mnogi još uvek ne veruju u globalno zagrevanje. Čak su i dežurni novinari na konferenciji u Salehardu dosadili naučnicima postavljajući im jedno isto pitanje: jeste li sigurni da je u toku globalno zagrevanje? Kako to možete da dokažete?

Dokaza, kako stvari stoje, ima na pretek. U arktičkoj zoni ima 600 bušotina u kojima se prati temperatura zemlje na dubini od 20 metara. Posmatranja su pokazala da se za poslednjih 20 godina temperatura podigla za jeda do dva stepena.

Hans Huberten iz Postdamskog instituta za polarna istraživanja (Nemačka), bivši predsednik Međunarodne asocijacije za proučavanje večno smrznutog tla, 20 godina se bavi proučavanjem ruske arktičke zone.

Huberten tvrdi da je problem klimatskih promena vrlo aktuelan.

„One su već i golim okom vidljive n primer na Laptevskom moru i u delti reke Lene. Obično se tokom leta tlo u delti topilo do dubine od 50 centimetara, a sada se topi i do 70. Tlo na dnu Laptevskog mora je „kao švajcarski sir“. Erozija tla na morskoj obali je sve veća i nije isključeno da će primorska naselja morati da se sele u centralne delove poluostrva,“ upozorio je Huberten.

Činjenica da arktičko tlo sadrži ogromne količine nafte i gasa, takođe, ima svoje posledice.

Entoni Levkovič, predsednik Asocijacije za proučavanje večno smrznutog tla, objašnjava: „Kad tlo počne da se topi, ugljen-dioksid iz tla će početi da se oslobađa kao gas. Ne znamo u kojoj meri će ta situacija biti rizična. Prema jednoj hipotezi, što se više ugljen-dioksida bude oslobađalo, biće sve toplije. A što je toplije, oslobađa se još više ugljen-dioksida. Takva situacija mogla bi uticati na klimu u celom svetu, a ne samo na regione sa smrznutom zemljom.“

Naučnici za sada ne mogu da prognoziraju koliko će to trajati.

„Ne znamo tačno kolika će biti količina oslobođenog ugljen-dioksida, ali će tokom narednih decenija i stoleća sigurno biti velika. Vreme i oblik oslobađanja ugljen-dioksida su pitanja koja stoje pred naukom“, izjavio je Levkovič.

Da bi se dobio odgovor na ova pitanja, neophodno je postaviti veliki broj multidisciplinarnih opservatorija na celom Arktiku, pa i u Rusiji. Prva takva opservatorija biće izgrađena na Belom ostrvu.

Ledolomci nove generacije

Međutim, danas večno smrznuta zemlja ne zanima nauku samo sa gledišta njene reakcije na industrijalizaciju arktičkog regiona. Kako je rekao akademik Vladimir Meljnikov „nauku počinje da zanima led kao takav“.

Naime, led je ogroman izvor slatke vode. Postoji projekat prevoza leda pomoću specijalnih tankera sa Antarktika u druge, bezvodne delove sveta. Još nije došlo vreme za realizaciju takvih ideja, ali naučnici ne sumnjaju da će led jednog dana služiti čovečanstvu kao izvor pitke vode.

Povrh svega ovoga, večno smrznuta zemlja nam je pripremila i jedan zaista božanstven poklon. Pre dve godine ruski naučnici su u smrznutom tlu otkrili bakterije koje su tu provele milion godina i uspeli da ih ožive. Radi se o paleobakterijama iz vida Bacillus sp.

Mikrobiolozi u početku nisu verovali da je to moguće i tvrdili su da DNK može da „spava“ najviše 10 hiljada godina. Međutim, bakterije su poslate na ispitivanje u nekoliko zemalja sveta i otkriće ruskih naučnika je potvrđeno: organizmi su oživeli. Ali, najzanimljivije je to što one imaju sposobnost da produžavaju ljudski život.

Sa senzacionalnim referatom je na konferenciji u Salehardu nastupila Ljudmila Kaljonova, doktor biologije i glavni naučni saradnik Tjumenskog naučnog centra Sibirskog odeljenja RAN.

Kaljonova je pokazala da paleobakterije imaju svojstva geroprotektora, odnosno sposobnost da produžavaju život. Unosili su ih u starije miševe i rezultati su zapanjujući.

Prema tome, nafta, gas, dijamanti i zlato uopšte nisu najveće bogatstvo večno smrznute zemlje. Izgleda da nova istraživanja polako potvrđuju ono što su domorodački narodi Krajnjeg Severa oduvek znali: Arktik daje život.