Japan - i zvanično NE nuklearkama
Osamnaest meseci nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi japanska vlada planira da uskoro u novoj strategiji objavi da će tokom naredne decenije odustati od korištenja nuklearne energije. (foto: Topljenje jezgra nuklearnog reaktora u Fukušimi, 12. mart 2011. godine)
Japan planira da odustane od korišćenja nuklearnu energiju tokom naredne decenije, navedeno je u novoj strategiji, koja će uskoro biti objavljena. To je veliki zaokret od ciljeva pre katastrofe u Fukušimi, po kojima je uz pomoć atomske energije trebalo proizvoditi više od polovine električne energije u ovoj zemlji, izveštavaju lokalni mediji.
Japanski premijer Jošihiko Noda je rekao u ponedeljak da on želi da odluči o novoj politici ove nedelje i da će uzeti u obzir predlog Demokratske partije da Japan „uloži sve moguće izvore kako bi se omogućilo da se napusti nuklearna energija tokom 2030-tih”, podseća Rojters.
Noda bi mogao da donese tu odluku već ovog vikenda, na skupu posvećenom donošenju nove energetske politike koja mora da povede računa o posledicama katastrofe, ističe list Mainiči Šimbun, pozivajući se na izvore u vladi, a prenosi Hina.
Međutim, malo je verovatno da će nova Nodina energetska strategija ućutkati japanski pokret protiv nukelarne energije ili okončati oštru debatu o tome da li će smanjenje uloge atomske energije naneti veću štetu od koristi za privredu.
Ako se Japan odluči za napuštanje nuklearne energije pridružiće se zemljama koje su se za tu strategiju opredelile nakon Fukušime. Tako je Nemačka odlučila da će do 2022. godine zatvoriti svojih 17 reaktora, a Švajcarska do 2034. godine planira postupno da ugasi svojih pet reaktora.
Premda se japanska odluka odnosi na duži period nego nemački plan, njeni će razmeri biti veći, jer Japan je do potresa i cunamija 11. marta 2011. godine, u kojima je oštećena nuklearna centrala Fukušima, imao barem 54 reaktora. Danas ih ima 50, od kojih su samo dva reaktora u pogonu. Drugi su ugašeni, bilo zbog potresa, bilo zbog dodatnih mera sigurnosti koje vlasti zahtevaju nakon Fukušime.
Katastrofa u Fukušimi, najteža te vrste nakon Černobilja u Ukrajini 1986. godine, uzrokovala je tešku krizu u nuklearnom sektoru u svetu, ali svejedno nije uništila tu industriju.
Zemljotres i veliki cunami marta 2011. godine izazvali su topljenja tri jezgra reaktora u nuklearnoj centrali Fukušima Daići, iz koje se raširio radioaktivni oblak i primorao više od 160.000 ljudi da napusti svoje domove, podseća Tanjug.
To je primoralo vladu da odustane od plana iz 2010. godine da se podigne udeo nuklearne energije u proizvodnji električne energije na više od 50 procenara do 2030. godine.
Francuska i Velika Britanija odlučile su da proizvedu novu generaciju reaktora, Sjedinjene Države su prvi put nakon nesreće u Ostrvu tri milja 1979. godine u Pensilvaniji odobrile izgradnju novih reaktora, a Kina i Indija planiraju u godinama koje dolaze da izgrade na desetine reaktora, piše AFP.
