Ekološke bombe Hrvatske
Sanacije fabrika, koje su prekinute ili traju godinama, zagađene reke, emitovaje nedozvoljenih štetnih gasova iz rafinerija i ilegalne deponije pitanja su koja muče građane Hrvatske već decenijama i predstavljaju ozbiljnu pretnju po zdravlje građana. (foto: toksični otpad TEF-a na plaži u Šibeniku)
Bivša fabrika ferolegura, fabrike Salonit i Adriavinil, bivša fabrika Jadral u Obrovcu, fabrika Tef Šibenik, koksara Bakar, TE Plomin, zagađeni potok Gorjak, rafinerije Ine (Sisak, Urinj, Bosanski Brod), opasni tekući otpad u Sovjaku, projekti izgradnje novih deponija Marišćina, Brezje, Lećevica ozbiljno narušavaju kvalitet života građana u Hrvatskoj.
Dugi rat (bivša fabrika ferolegura)
Nema rešenja za zbrinjavanje miliona tona kancerogene šljake s povišenim vrednostima hroma i policikličkih aromatskih ugljovodonika. Radovi na sanaciji prekinuti su pre više od godinu dana. Engleska kompanija Lendmark (Landmark), koja je kupila bivšu fabriku, nelegalno je obavljala obradu i eksploataciju šljake od čega je ostvarila prihod od oko 40 miliona evra, a da pritom sve vreme nije bilo trajne i zakonom propisane sanacije.
l Salonit, Adriavinil
Obe fabrike i lokacije u Splitsko-dalmatinskoj županiji nisu sanirane. Slučaj sanacije azbesta u Salonitu skandal je bez presedana, jer se opasan otpad prevozio običnim kamionima, bacan je u Mladinačku kavu, koja nije odlagalište nego obična rupa u zemlji smeštena iznad ugroženog izvora reke Jadro.
Azbest se širio iznad Solina, a od azbestoze, smrtonosne, neizlječive bolesti pluća, može se oboleti ako se udahne samo jedno azbestno vlakno. Od 2002. do 2009. godine u Hrvatskoj su umrle 443 osobe zbog mezotelioma i azbestoze.
l Obrovac, Jadral
Nakon zatvaranja propale fabrike 1981. godine ostala su dva bazena, s oko 390.000 kubnih metara crvenog mulja i oko milion kubnih metara alkalne vode. Za sanaciju Obrovca Fond za zaštitu okoline i energetsku efikasnost potrošio je 135 miliona kuna, ugovor je potpisan sa zadarskom kompanijom Odlagalište sirovina, novac je potrošen, a sanacija nije završena.
Vinko Mladineo, direktor Fonda je uhapšen, postupak je u toku. Opasni crveni mulj i danas preti ekološkom katastrofom, pogotovo za obližnji izvor reke Zrmanje.
l Tef Šibenik
Na nekvalitetnu sanaciju bivše fabrike potrošeno je bar 70 miliona kuna. Ovu sanaciju je radila kompanija Odlagalište sirovina u saradnji s Vinkom Mladineom. Sanacija nije završena, novac je potrošen, istraga traje, slično kao i u slučaju Obrovca. Ostaci materijala nalaze se na otvorenom, raznosi ih vetar sve do obližnjeg Nacionalnog parka Krka. I danas se mnogi teško odlučuju da koriste šibensku plažu Banj iz straha da je kontaminirana toksičnim otpadom TEF-a.
l koksara Bakar
Priča o koksari primer je kako građanske incijative ipak mogu uroditi plodom, iako je zaista trebalo mnogo truda i vremena da Bakrani jednom zauvek isteraju koksaru iz svog grada. Sanacija platoa koksare pre svega je druga priča, jer je odluka usvojena pre 14 godina, a sanacija nije završena ni danas, iako su njeni troškovi stalno rasli. I tu se istraga vodi protiv višekratno spomenutog Vinka Mladinea.
l TE Plomin
Pored TE Plomin jedan, na površini od oko 120.000 kvadratnih metara, nalazi se oko milion tona radioaktivne šljake i pepela, nastalog korištenjem uglja s visokim procentom sumpora i prirodnom radioaktivnosti. Prema nekim istraživanjima, na području pored Plomin evidentiran je povećan broj pobačaja i bolesti disajnog trakta.
l potok Gorjak
Iz postrojenja hemijske industrije Plive, Hospire i Kvasca u potok Gorjak kod Savskog Marofa nekontrolisano su se ispuštale otpadne industrijske vode. Ispust se nalazi četiri kilometra uzvodno od vodocrpilišta Šibice, s kojeg se pitkom vodom snabdeva 120.000 stanovnika Zagrebačke i Zagorsko-krapinske županije. Merenja ukazuju na moguće stvaranje visokootporne superbakterije zbog odlaganja velike količine antibiotika. Kontaminirana voda završava u Savi.
l rafinerije Ine (Sisak, Urinj, Bosanski Brod)
U Sisku Ina koristi visoko sumpornu rusku naftu i decenijama se iz tamošnje rafinerije emituje prekomerena, odnosno nedozvoljena količina sumporovodonika u vazduh. Slično je i na Urinju, iako se rešenjem Ministarstva zaštite okoline iz 2004. godine Ini zabranjuje u tehnološkom procesu prerađivanje nafte sa sadržajem sumpora većim od jedan odsto. Isto se to odnosi i na rafineriju u Bosanskom Brodu, koja se nalazi u Bosni i Hercegovini, ali emituje zagađenje i na teritoriju Hrvatske.
Inina rafinerija u Sisku
Upravo su Sisak i Urinj redovno na čelu naselja po procentu obolelih od karcinoma u Hrvatskoj. Problem su i sve manja ulaganja u modernizaciju rafinerija od strane mađarskog MOL-a kao većinskog vlasnika Ine.
l Jama Sovjak
Četrdesetak godina traje odlaganje opasnog tekućeg otpada u Sovjak, koji je možda i najgora pretnja zagađenju podzemnih voda u Primorsko-goranskoj županiji. Mihael Zmajlović, ministar zaštite okoline nedavno je najavio prioritetnu sanaciju, koja bi trebala da košta oko 25 miliona evra, deset meseci će trajati izrada projekta, međunarodni tender za izvođača radova trebao bi da bide iduće godine. Sanacija Sovjaka uvrštena je u Strategiju i Plan upravljanja otpadom za period od 2007. do 2015. godine.
l Marišćina, Brezje, Lećevica...
Marišćina kod Rijeke, Brezje kod Varaždina i Lećevica kod Splita neki su od problematičnih projekata izgradnje novih deponija i nove potencijalne crne tačke. Brezje je i danas ilegalna deponija, a Lećevica bi mogla da preraste u pravu katastrofu, jer je deponija planirana na kraškom propusnom području i uprkos upozorenjima o opasnosti zagađenja izvora pitke vode za celi Split.
