EPS obezbeđuje biološki minimum vode u Drini

BM

Pošto su u poslednja dva meseca na svim profilima drinsko-limskog sliva prirodni dotoci vode manji od biološkog minimuma a Drinu je na pojedinim mestima moguće pregaziti EPS kroz agregate HE Bajina Bašta propušta 50 kubika vode u sekundi i na taj način obezbeđuje biološki minimum u ovoj reci.

Retki su oni koji pamte Drinu ovako plitku i nemoćnu kao što je ovih dana, dok krivuda kroz Bajinu Baštu, a na pojedinim mestima moguće je da je i čovek skoro pregazi. Naime, u poslednja dva meseca na svim profilima drinsko-limskog sliva prirodni dotoci su manji od biološkog minimuma, a koji je, inače, često i karakterističan za nivoe dotoka tih reka u avgustu i septembru, a prirodni dotok Drine je sedam puta manji od prosečnog. HE Bajina Bašta propušta 50 kubika vode u sekundi kroz agregate i na taj način obezbeđuje biološki minimum.

HE-Bajina-Basta

HE Bajina Bašta, u vreme kada je Drina bogata vodom

Prirodni dotok Drine, tako, iznosi 47 kubika u sekundi, a to je sedam puta manje u odnosu na prosečni protok od 330 kubika u sekundi i čak za 80 puta manje u odnosu na protok koji je bio zabeležen u vreme velikih voda, navode u Elektroprivredi Srbije napominjući da baš zbog toga u Hidroelektrani Bajina Bašta propuštaju 50 kubika vode u sekundi kroz agregate. Na taj način EPS obezbeđuje biološki minimum vode u reci Drini.

„Veoma vodimo računa o zaštiti životne sredine, kao i o biljnom i životinjskom svetu u Drini,“ saopšteno je iz EPS-a.

Potrebne količine vode obezbeđuju se iz uzvodnih akumulacija HE Piva, HE Uvac, HE Kokin Brod i HE Višegrad.

„Ostvareni rezultati u proizvodnji električne energije u HE Bajina Bašta nešto su lošiji nego prošle godine, mada je u ukupnom bilansu, kada jer reč o proizvodnji u periodu od januara do avgusta ove u odnosu na isti period prošle godine, proizvedeno 60 miliona kilovat-časova više,“ kaže Mijodrag Čitaković, direktor PD Drinsko-Limske HE, kojima pripada i HE Bajina Bašta.

Ovaj višak proizvodnje električne energije je, kako se navodi u saopštenju EPS-a, postignuto zahvaljujući velikom snegu i prolećnim vodama, a delimično i vodi iz akumulacija.

Najveća suša u poslednjih 100 godina

Kako su agenciji Beta kazali u EPS-u, u junu, julu i avgustu ove godine zabeležene su najviše prosečne mesečene temperature u Srbiji što je, uz nedostatak padavina, dovelo i do najveće suše u posednjih 100 godina.

U EPS-u ističu i da je potrošnja struje u Srbiji u vreme avgustovskog vrelog talasa oko 84 miliona kilovat sati dnevno, što je nešto više od proseka za ovo doba godine.

Uzrok veće potrošnje su veoma visoke temperatura i povećano korišćenje klima uredjaja, objašnjavaju u EPS-u.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...