Šestorka preslišava Iran
Moskovska runda pregovora između Teherana i stalnih članica Saveta bezbednosti UN i Nemačke o iranskom nuklearnom programu ključna je za Iran, jer ukoliko izostane dogovor, gotovo je izvesno da će Teheranu od 1. jula biti uvedene sankcije, a ni mogućnost vojne intervencije nije isključena.
Stavovi šestorke i Irana složeni su i teško spojivi, ali razgovori protiču u “prijateljskoj atmosferi”. Razgovori su “složeni”, a stavovi “teško spojivi”.
Ovo je ocena jučerašnje moskovske runde pregovora između Teherana i stalnih članica Saveta bezbednosti UN i Nemačke o iranskom nuklearnom programu.
“Pregovori su toliko složeni da mislim da su za njih dva dana premalo. To ne znači da će razgovori biti nastavljeni u sredu, već da bi trebalo nastaviti konsultacije u celini. Stavovi šestorke i Irana složeni su i teško spojivi, ali razgovori protiču u “prijateljskoj atmosferi”, što je drugačije od onoga što se juče moglo čuti od nekih predstavnika u razgovorima koji su ocenili da “atmosfera nije pozitivna”. Najvažnije je da postoji politička volja,” rekao je Sergej Rjabkov, zamenik šefa ruske diplomatije.
Razgovorima prisustvuje i Ketrin Ešton, šef evropske diplomatije, a EU je zvanično najavila da će u slučaju da pregovori propadnu od 1. jula uvesti naftni embargo protiv Irana.
“Pregovori o iranskom nuklearnom programujuče su bili teški i na njim je došlo do napete razmene stavova. Imali smo intenzivnu i tešku razmenu mišljenja,” izjavio je Majkl Man, portparol Eštonove.
Pregovori će biti nastavljeni danas, iako su prethodno neimenovani diplomatski izvori sa sastanka ocenili da su razgovori doživeli “krah” i da nije izvesno da će uopšte biti nastavljeni. Moskovska runda pregovora ključna je za Iran, jer ukoliko izostane dogovor, gotovo je izvesno da će Teheranu biti uvedene sankcije, a ni mogućnost vojne intervencije nije isključena.
Detalji plana, do kojih su došli ruski mediji, pozivajući se na neimenovane izvore, predviđaju da se Iranu da za pravo da obogaćuje uranijum, ali ne za 20 odsto, nego za 3,5 do pet odsto, kao i da potpuno zaustavi rad u podzemnoj fabrici Fordo. Zauzvrat bi Teheranu trebalo da bude dozvoljeno da već proizvedeni uranijum koristi u energetske i medicinske svrhe pod strogim nadzorom Međunarodne agencije za atomsku energiju.
Šestorka, koju čine države koje su stalne članice Saveta bezbednosti UN i Nemačka, zvanično zahtevaju od Irana isto, ali su na jednoj strani Rusija, Kina i Nemačka koje nisu protiv toga da Iran, uz čvrste garancije da će njihov nuklearni program imati isključivo mirnodobski karakter, nastavi kontrolisanu proizvodnju. Na drugoj strani SAD, Velika Britanija i Francuska, navodno ne žele da prihvate bilo kakvu aktivnost Teherana u proizvodnji obogaćenog uranijuma, dok Iran insistira na pismenoj potvrdi da može da proizvodi obogaćeni uranijum u mirnodobske svrhe.
