Nemoguće zaustaviti zagrevanje planete

Ograničavanje globalnog zagrevanja do kraja ovog stoleća na samo dva stepena celzijusa, što je sadašnji cilj međunarodne zajednice, još je samo teoretski moguće, ocenili su stručnjaci na evropskom kongresu o ekstremnim klimatskim pojavama u Hamburgu.

Stručnjaci Instituta za pomorske nauke GEOMAR iz Kila, izračunali su da od prvog svetskog samita o klimi koji je održan 1992. godine u Rio de Žaneiru, emisija ugljen-dioksida CO2 nije smanjena, već je porasla za 40 odsto, prenose mediji.

Stručnjaci GEOMAR-a ocenili su da postoji možda „samo još mali vremenski prostor u kojem bi moglo da dođe do preokreta“. U protivnom, planeti prete „potpuno nepredvidivi rizici, kao što je veliko povećanje ekstremnih vremenskih prilika“, a svetska politika naći će se, kada je reč o ciljevima vezanim za zaštitu klime, „samo pred gomilom krhotina“.

Kongres u Hamburgu, koji se održava po sedmi put u međuvremenu je postao najveći evropski forum za meteorologe i istraživače promena klime.

Da navedena predviđanja nisu bez osnova pokazuju brojke koje je na skupu predstavila banka podataka minhenske kompanije za reosiguranje Mjunik Re.

Tako se u Nemačkoj godišnji broj klimatski prouzrokovanih prirodnih katastrofa od 1970. godine do sada više nego utrostručio. Prošle godine su vremenske nepogode širom sveta nanele štete više od 105 milijardi evra.

Najveće štete u Nemačkoj nanele su poplave na Elbi tokom 2002. godine - 11,6 milijardi evra. No, prema navodima istraživačke grupe Georiziko (Georisiko) pri ovom velikom osiguravajućem koncernu, za osiguravajuću branšu najskuplja prirodna katastrofa bio je orkan Kiril koji je Nemačkom (i Evropom) protutnjao tokom januara 2007. godine, a osiguranja su posle toga klijentima morala da isplate više od 2,4 milijarde evra odštete.

Najviše žrtava je pak, prema podacima koje je na skupu u Hamburgu objavio Mjunik Re, u Nemačkoj odneo talas velike vrućine tokom leta 2003. godine, kada je umrlo 9.000 ljudi.

Stručnjaci očekuju da će se u narednih 50 do 100 godina prosečna temperatura u Nemačkoj povećati za pet stepeni. Temperature će leti često prelaziti 40 stepeni Celzijusa, pa će to imati i znatne posledice po zdravstveni sistem, jer će toplije vreme predstavljati opterećenje za zdravlje građana.

Pored toga, učestale prirodne nepogode predstavljaju opasnost i za planirane energetske promene i postepeni prelazak na veće korišćenje obnovljivih izvora energije. Nemačka planira da u narednih 40 godina njihov udeo u ukupnoj proizvodnji energije poveća na 80 odsto.

Stručnjaci Nemačkog instituta za privredna istraživanja upozorili su da su, na primer, postrojenja za dobijanje energije vetra veoma osetljiva ne samo na olujne vetrove, već i na česte promene brzine vetrova.

Zbog toga su nužni ne samo novi „rezervoari“ za struju već u dogledno vreme nemačka privreda neće moći da funkcioniše bez oslanjanja na pouzdane i fleksibilne elektrane na gas.