Grenland se topi
Naučnici upozoravaju da je led na Grenlandu mnogo podložniji uticajima globalnog otopljavanja. Ako se led na Grenlandu potpuno istopi, nivo mora mogao bi porasti za nekoliko metara.
Nova kompjuterska simulacija naučnika sa Instituta za istraživanje posledica klime u Potsdamu (PIK) i Univerziteta Complutense iz Madrida ukazuju da je led na Grenlandu mnogo podložniji uticajima globalnog otopljavanja.
Granica od koje se može računati s potpunim otopljavanjem ledenog pokrivača je, prema najnovijim računarskim modelima, u oblasti između 0,8 i 3,2 stepena Celzijusa globalnog zagrevanja. „Najbolja procenjena vrednost“, odnosno razlika u temperaturi, kod koje najverovatnije nastupa taj scenario, jeste kod 1,6 stepeni Celzijusa iznad prosečnih temperatura pre početka industrijalizacije. Danas se govori razlici od 0,8 stepeni, ističu naučnici. Ako se led na Grenlandu potpuno istopi, nivo mora mogao bi porasti za nekoliko metara.
Led se topi brže nego što se očekivalo
Oko osamdeset pet odsto teritorije Grenlanda je pokriveno snegom. Sa više od 1,7 miliona kvadratnih kilometara ostrvo je najveća slatkovodna ledena površina severne polulopte. Raniji računarski modeli su za topljenje ledene mase Grenlanda predvideli prag od 3,1 stepena zagrevanja zemlje kao najbolju procenjenu vrednost. Najnoviji scenariji znače dakle smanjenje vrednosti na dvostruko manju. Potome bi čak i dva stepena, koje Međuvladin Panel o klimatskim promenama (IPCC) određuje kao maksimalni porast globalne prosečne temperature, bila previše za Grenland.
Pouzdanija od prethodnih?
Najnovija studija PIK bazira se na kompjuterskoj simulaciji ledene površine Grenlanda i regionalne klime. Studija polazi od toga da promene pri padanju snega i topljenju leda kao posledice zagrevanja klime vode do daljeg rasta temperature.Po tome bele ledene i snežne površine do sada reflektuju veliki deo sunčevih zraka (sonneneinstrahlung) nazad u svemir. Ali ako se površine prekrivene ledom smanjuju, zemlja će primiti više sunčevog zračenja, što pojačava regionalno zagrevanje.
Prema podacima istraživačkog tima bilo je moguće da se s kompjuterskom simulacijom korektno izračunaju sadašnje površine pod ledom, kao i da se prikaže njihov razvoj tokom prošlih ciklusa ledenog doba. Time je bilo moguće verifikovati rezultate njhovim poređenjem sa podacima o klimi u prošlosti. Otuda naučnici smatraju njihove procene pouzdanijim od prethodnih.
Nestanak leda za 2.000 godina
„Što se više prelazi temperaturna granica, brže se topi led“, ističe Aleksandar Robinson, glavni autor studije koja je sada objavljena u časopisu Nejčr Klajmat Čejndž (Nature Climate Change). Robinson računa dugoročno s globalnim zagrevanjem od osam stepena Celzijusa, ako čovečanstvo nesmanjeno nastavi s emisijom štetnih gasova.
Ako bi došlo do povećanja temperature od osam stepeni, to bi dovelo da otopljavanja petine ledenog pokrivača Grenlanda tokom narednih 500 godina, i do potpunog nestanka leda za 2000 godina, navodi se u studiji.
