Šumski požari stvaraju oluje i oblake i ubrzavaju klimatske promene
Preterana upotreba fosilnih goriva, nemaran odnos prema svim vrstama zagađivanja voda i vazduha dovela je do tačke kada je globalno zagrevanje i klimatske promene nemoguće ignorisati. A kao direktna posledica zagrevanja čitave planete, rekordno visokih temperatura koje su dovele do isušivanja vegetacije, došlo je i do strahovite ekspanzije nekontrolisanih šumskih požara. Naravno, svi ti požari koji trenutno haraju po svim kontinentima, proizveli su novo veliko zagađenje vazduha, izbacivanje u atmosferu ogromnih količina ugljenika, pa je novi, još gori krug klimatskih promena lako moguće predvideti. (Foto: Pixabay)
Za sve one koji nisu previše zainteresovani za „beli svet“ i udaljene predele, prethodni vikend je bio dovoljno ubedljiv i u samoj Srbiji i okolini. Vatre su izbijale na jugu zemlje, iz Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Albanije, Grčke i Italije stizale su slične loše vesti, a i sam centar Beograda osetio je u noći između subote i nedelje šta znači nebriga prema prirodnoj sredini.
Deponija smeća u Vinči nekontrolisano se zapalila bez ičije „pomoći“ i ogromne količine toksičnog, kancerogenog dima prekrile su čitav dvomilionski grad. U nedelju je požar zahvatio i nisko rastinje u širem centru Bora, grada na istoku Srbije, u momentu kada je u tom mestu izmereno više od 35 stepeni u hladu.
Nije teško utvrditi da su šumski požari najgore pogodili upravo one predele u kojima je prethodni deo leta bio pogođen dugotrajnim vrućinama uz zanemarljivu količinu kiše.
U SAD je u ukupno 96 požara izgorelo je 1,8 miliona hektara šumskog zemljišta, a u Rusiji
1,3 miliona hektara šume. (Izvor: Pixabay)
Gori jug Evrope, ali i sever Rusije
Grčka ostrva i krajnji jug zemlje na području oko Atine, zabeležili su 118 požara u jednom jedinom danu, 60 naselja i sela je evakuisano, 25.000 hektara šume je nestalo, a čitavo ostrvo Evia je pod vatrom, dok turisti noći provode na trajektima čekajući evakuaciju, javile su agencije.
U Italiji su nastradali južni, ali i severni delovi zemlje, gde je vatra u prethodnih dvadesetak dana opustošila hiljade hektara teritorije. Najgore su prošli Sicilija i Kalabrija, ali su i Pulja i Kampanija poharani požarima zbog kojih su italijanske vlasti zatražile hitnu pomoć Evropske unije.
Slična, loša, situacija je i u Portugalu, Španiji, Francuskoj, kao i u „prekomorskim“ mediteranskim zemljama poput Tunisa, Egipta i Alžira. Neobuzdanim šumskim požarima pogođena je i istočna Evropa, Rumunija, Ukrajina, Gruzija, pa čak i sever Rusije i delovi Sibira, saopštila je Evropska komisija na osnovu podataka koji su prikupljeni satelitskim snimanjem terena.
U Rusiji je u delovima pogođenim požarima proglašeno vanredno stanje, a do sada je izgorelo čak 1,3 miliona hektara šuma.
Američka agencija za istraživanje svemira NASA, potvrdila je da su vatre i požari rasprostranjeni ovog jula i avgusta praktično u celom svetu. Požari bukte u severnoj i južnoj Americi, u južnoj i severnoj Australiji i Okeaniji, gotovo čitavoj Africi, kao i u velikom delu Azije, od Kine i Malezije, do Indonezije i Japana.
U Sjedinjenim državama u ukupno 96 požara izgorelo je 1,8 miliona hektara šumskog zemljišta, a posebno teško je bilo u Kaliforniji, gde neke vatre nisu mogle da budu obuzdane danima.
Od evropskih zemalja je najgore prošla Fancuska sa 23.000 hektara izgorele šume do sada, dok je dvanestogodišnji prosek manji od 10.000 hektara. (Izvor: Pixabay)
Iako su letnji šumski požari uobičajeni u mnogim vrućim delovima sveta, nema nikakve sumnje da su ove godine mnogo žešći, češći i brojniji. Statistika to neupitno dokazuje, jer su šumski gubici u svim evropskim državama znatno veći od proseka, iako tužna sezona požara još ni izbliza nije završena.
Najgore je u tom smislu prošla Francuska u kojoj je, po podacima Evropskog informativnog sistema o šumskim požarima (EFFIS), prosek iz perioda 2008-2020 ove godine više nego udvostručen. Izgorelo je u dosadašnjem delu godine 23.000 hektara, a dvanestogodišnji prosek iznosi manje od 10.000 hektara.
U Italiji je ove godine izgorelo 54.000 hektara, a prosek iznosi nešto manje od 40.000 hektara. Slično loše je i u Rumuniji gde je izgorelo gotovo 19.000 hektara, što je za oko 20 odsto više nego što iznosi dvanaestogodišnja srednja vrednost od 16.000 hektara.
U Tunisu je izgorelo više od 17.500 hektara, čak tri puta više od uobičajenog proseka.
Kanadski sistem za informacije o šumskim požarima (CWFIS) nema ohrabrujuće podatke o svojoj državi. Prosečan broj požara je tokom prethodnih 10 godina iznosio 3.753, a ove godine je već registrovano 4.891 izbijanje vatre u prirodi. Izgorelo je 2.758 hektara, što je znatno više od proseka koji iznosi 1.736 hektara.
U južnoj Americi više od tri četvrtine požara je zabeleženo tamo gde najviše boli, u Amazonskim prašumama Brazila. U 267 velikih vatri izgorelo je više od 105.000 hektara šume.
Šumski požari imaju potencijal da stvore sopstvenu mikroklimu koja dovodi do novih nepogoda i požara
i dodatnog zagađivanja životne sredine. (Izvor: Pixabay)
Požari stvaraju sopstvenu mikroklimu koja proizvodi nove požare
Osim što uništavaju ogromne površine zemlje i u atmosferu izbacuju velike količine ugljen-monoksida i ugljen-dioksida, šumski požari ove veličine i rasprostranjenosti imaju potencijal da stvore i sopstvenu mikroklimu koja potom dovodi do novih nepogoda, novih požara i dodatnog zagađivanja sredine.
Meteorolog portala AccuWeather Džordan Rut (Jordan Root) objašnjava da neobuzdana šumska vatra stvara velike količine vrelog vazduha koji se izuzetno brzo podiže uvis i naglim hlađenjem stvara kondenzaciju sitnih kapljica vode, koje zajedno sa pepelom čine „svoj“ oblak, pirokumulus ili vatreni oblak.
Ukoliko je vatreni oblak dovoljno veliki, ili ukoliko ih ima više može se formirati pirokumulonimbus, odnosno oblak vatrene oluje, koji uz asistenciju vrelog vetra, i sopstvenih munja i gromova veoma lako može proizvesti nove požare ili otežati gašenje postojećih.
U ekstremnim slučajevima veliki požari mogu formirati i sopstveni tornado, spiralu dima, vatre
i otrovnih gasova. (Izvor: Pixabay)
U ekstremnim, ali za sada veoma retkim slučajevima veliki požari mogu formirati i sopstveni tornado, spiralu dima, vatre i otrovnih gasova. Oni potom mogu izazvati nove požare desetinama kilometara dalje od mesta na kojem je sve počelo.
„Ovi požari su toliko veliki i proizvode toliko energije i ekstremne toplote, da sada oni utiču na vreme i dodatno menjaju klimu“, izjavio je Markus Kaufman (Marcus Mauffman), portparol državnog odseka za šumarstvo, prenosi New York Times.
I dok ima naučnika koji tvrde da će se stvari vremenom „vratiti u normalu“ šta god da čovek čini na planeti, mnogo je više onih, pogotovo među stručnjacima za klimu, koji tvrde da je granica posle koje više nema povratka sve bliže i da akcije čovečanstva moraju biti hitne i drastične.
