Ljubljana će se najbrže zagrevati od svih gradova na svetu

Prema projekciji švajcarskog instituta Krauter Leb (Crowther Lab) temperature će tokom najtoplijih meseci u godini, u Ljubljani porasti za 8 stepeni Celizijusa do 2050. godini, dok će prosečne godišnje temperature zabeležiti rast od 3,5 stepena, prenosi slovenački portal TSN.

Prema klimatologu Aljoši Slameršaku, projekcije Krauter Leb-a vrlo su u skladu s prognozama koje je slovenačka Agencija za životnu sredinu predstavila prošle godine. Procena za najtopliji mesec u Ljubljani nešto je sada drastičnija, ali ne i nemoguća, rekao je Slameršek za list Dnevnik.

"Moramo uzeti u obzir klimatologiju gradova, koja se razlikuje od klimatologije šireg područja. Sa koncentracijom neprirodnih površina dobijamo efekte toplotnih ostrva u gradovima", objasnio je Slameršak.

Očekuje se da će Ljubljana doživeti najveći porast prosečnih temperatura u letnjim mesecima među svih 520 gradova uključenih u istraživanje švajcarskog instituta Krauter Leb, koje pokazuje da će četvrtina gradova doživeti drastične temperaturne promene.

Slovenija je mesto susreta severnog Mediterana i alpske regije, kao dve klimatske zone najviše pogođene globalnim zagrevanjem. (Izvor: Pixabay)

Prema projekcijama, klima u Ljubljani će 2050. godine će biti slična klimi grada Virdžinija Bič, prestonici američke države Virdžinija.

Razlog za ovakve projekcije o uticaju klimatskih promena na glavni grad Slovenije baziraju se na tome da se ta država nalazi na mestu susreta severnog Mediterana i alpske regije, kao dve klimatske zone koje su najviše pogođene globalnim zagrevanjem.

To znači više kiše, kao i više sušnih perioda i natprosečan porast temperature, rekao je Slameršak za Dnevnik, dodajući da bi do tri duga talasa vrućine tokom leta postala uobičajena, uz temperature preko 40 stepeni.

Švajcarski institut Krauter Leb je napravio svoje projekcije na osnovu pretpostavke da zemlje neće u potpunosti sprovesti Pariski sporazum o klimi, s tim da klimatolozi naglašavaju da bi se takvi scenariji ipak mogli izbeći neposrednom i radikalnom akcijom.

Slovenija je država čijih je 60 odsto teritorije pokriveno šumom. Poslednjih godina zauzima i najviša mesta svetskih listi najzelenijih država, po mnogim osnovama, uključujući i čistoću pijaće vode. Sve to je mahom rezultat sprovedenih ekoloških mera i zakona, zbog čega je Slovenija uspela drastično da smanji i emisiju štetnih gasova.

Prema rečima slovenačkog klimatologa Slameršaka, loša vest je da Slovenija ne može ni malo uticati na klimatske promene smanjenjem emisije, jer su za značajnije promene potrebne globalne akcije.

Procene pokazuju da će leta i zime u Evropi biti sve toplije, sa prosečnim porastom temperature
između 3,5 do 4,7 stepeni Celzijusa. (Izvor: Pixabay)

Loše prognoze

Generalno gledano, leta i zime u Evropi biće sve toplije, sa prosečnim porastom temperature između 3,5 do 4,7 stepeni Celzijusa.

Očekuje se takođe da će centralna Evropa i Balkan doživeti najznačajniji porast temperature, i da će klima u regionu biti slična klimi američkih gradova u Teksasu.

Beograd će, prema procenama, imati klimu kao San Antonio u Teksasu, sa letnjom temperaturom većom za 7,9 podeoka na Celzijusovoj skali.

Isto toliko u letnjim mesecima će biti topliji i Novi Sad.

Novi Sad, Banjaluka i Sarajevo, imaće u naredne tri decenije klimu nalik onoj u Dalasu u Americi, sa porastom prosečne godišnje temperature između 2,7 i 2,9 stepeni.

Slične su prognoze za Zagreb, Skoplje, Prištinu i Podgoricu.

Promene očekuju i ostale evropske gradove, jer bi London i Moskva tokom leta trebalo da budu topliji za šest stepeni.