Amazonska prašuma proizvodi više ugljen-dioksida nego što apsorbuje

Uzorci vazduha pokazuju da su prašume Amazona, kao jedno od najdragocenijih prorodnih dobara na planeti postale izvor ugljen-dioksida, piše britanski Gardijan na osnovu naučne studije koju je u časopisu Nature objavio tim stručnjaka iz Nacionalnog instituta za svemirska istraživanja u Brazilu.

Većinu tih negativnih efekata u dolini Amazona zapravo ne proizvodi sama šuma već brojni požari koji bukte u ovoj oblasti, kao i prekomerno krčenje šuma, uz izuzetno visoke temperature i dugotrajne suše. Mnogi od požara su namerno izazvani kako bi se umesto šuma na tim područjima razvila poljoprivreda, pre svega uzgoj soje, ali i da bi se razvijalo stočarstvo.

Gubitak moći Amazona da prihvati i apsorbuje okside ugljenika, oštro je upozorenje da je smanjenje emisija iz fosilnih goriva hitnije nego ikad, ocenjuju stručnjaci Nacionalnog instituta za svemirska istraživanja u nedavno objavljenoj naučnoj studiji.

Spaljivanje šuma stvara oko tri puta više ugljen-dioksida nego što šuma može da apsorbuje.
(Amazon. Izvor: Pixabay)

Za potrebe istraživanja koje su sproveli korišćeni su mali vazduhoplovi koji su merili nivo ugljen-dioksida na visinama do 4.500 metara iznad šume, tokom poslednjih deset godina, pokazujući jasno kako se cela Amazonija menja.

Ranije studije koje su ukazivale na to da Amazon postaje izvor dodatnog ugljen-dioksida temeljile su se na nedovoljno pouzdanim satelitskim podacima, koji zbog različitih tehnološko-klimatskih razloga nisu pružali dovoljno precizne podatke.

Ispostavilo se međutim da su strahovanja bila opravdana, a ti satelitski podaci suštinski tačni. Poseban razlog za zabrinutost je postalo saznanje da deo Amazonije emituje ugljen-dioksid čak i kada nema požara.

Lusijana Gati (Luciana Gatti) koja je predvodila istraživanje izjavila je da ima dve loše vesti u vezi sa ovom temom. „Prva vrlo loša vest je da spaljivanje šuma stvara oko tri puta više ugljen-dioksida nego što šuma može da apsorbuje. Druga loša vest je da mesta na kojima je šuma iskrčena 30 odsto ili više od toga, emituje 10 puta više ugljen-dioksida, od onih mesta gde je krčenje šuma manje od 20 odsto“.

Jednostavno rečeno, manji broj stabala dovodi do manjih količina kiše i viših prosečnih temperatura, tako da sušna sezona postane još teža za opstatak šume, jer je čini osetljivom i podložnom nekontrolisanim i spontanim požarima.

Neke evropske države su već najavile da će blokirati trgovinski sporazum Evropske unije sa Brazilom ako ta država mnogo ozbiljnije ne pristupi spasavanju Amazona.

„Ovo je impresivna studija koja dokazuje da krčenje šuma i klimatske promene dovode do pojačanog emitovanja ugljen-dioksida i ugljen-monoksida iz preostale šume, što dovodi do dodatnog zagrevanja“, rekao je profesor Sajmon Luis (Simon Lewis) sa Univerziteta u Londonu.

Mesta na kojima je iskrčeno 30 odsto ili više površine, emituje 10 puta više ugljen-dioksida, od mesta
gde je krčenje šuma manje od 20 odsto. (Izvor: Pixabay)

Prema rečima profesora Skota Deninga (Scott Denning) sa Univerziteta u Koloradu saznanje da Amazon postaje emiter štetnih gasova vest koja izaziva ozbiljnu zabrinutost.

„Ako najproduktivniji apsorber ugljenika na planeti umesto 'usisivača' postaje izvor zagađenja, to znači da moramo eliminisati fosilna goriva brže nego što smo do sada mislili“, rekao je Dening.

Naučni tim koji je sproveo ovo istraživanje smatra da je suštinski problem u tome što privreda ne koristi činjenice do kojih su došla naučna istraživanja.

“Ljudi misle da će preusmeravanje zemlje na poljoprivredu značiti veću produktivnost, ali mi zapravo smanjujemo produktivnost zbog negativnog uticaja na kišu“, ocenila je tim povodom vođa naučnog tima Lusijana Gati.

Istraživanjem je procenjeno da brazilska industrija soje, nastala uglavnom na raskrčenim amazonskim prašumama, gubi 3,5 milijardi dolara godišnje zbog porasta ekstremnih vrućina koje su usledile nakon uništavanja šuma.

Neke evropske države najavljuju blokadu trgovinskog sporazuma EU sa Brazilom ako ta država ozbiljnije
ne pristupi spasavanju Amazona. (Izvor: Pixabay)

Od prošle godine naglo raste krčenje šuma

Tokom prethodne, 2020. godine, u svetu se naglo povećalo uništavanje šuma, posebno u najosetljivijim delovima sveta, u tropskim regijama, gde je registrovan gubitak od čak 42.000 kvadratnih kilometara.

Prema podacima Univerziteta u Merilendu i platforme za praćenje šuma u svetu Global Forest Watch, prošla godina je treća najgora godina od 2002. kada je počelo pažljivo registrovanje i praćenje šumskog opstanka.

Najgori šumski gubici su zabeleženi upravo u tropskim šumama Amazona, kao i Konga i jugoistočne Azije, gde je nestalo 4,2 miliona hektara šuma. Poređenja radi, to je površina veličine Holandije koja je bila u stanju da apsorbuje štetne gasove koje proizvede 575 miliona automobila.

U svim tropskim krajevima ukupno je izgubljeno 12,2 miliona hektara šuma, što je porast od 12 odsto u odnosu na 2019. godinu. Gledano po državama najgore je bilo u Brazilu gde je nestalo 1,7 miliona hektara šuma.

Ni bogate države nisu bile pošteđene gubitaka, ali oni uglavnom nisu nastali zbog direktnog ljudskog nemara ili pokušavanja da se šume iskrče za potrebe razvoja poljoprivrede, već zbog raznih bolesti koje su napadale drveće, kao i zbog sušenja nastalog ekstremnim vrućinama i klimatskim promenama. Nemačka je iz tih razloga zabeležila tri puta veći gubitak šuma nego pre dve godine, a Australija je za poslednje dve godine registrovala čak devetostruki rast uništenja šuma.

Prošle godine je u tropskim oblastima registrovan gubitak od čak 42.000 kvadratnih kilometara šuma.
(Izvor: Pixabay)

Nova evropska strategija

Šume su naš ključni saveznik u borbi protiv klimatskih promena jer hlade gradove, štite nas od jakih poplava i ublažavaju posledice suše, navodi se između ostalog u saopšenju Evropske komisije povodom nedavno usvojene strategije za očuvanje šuma.

Inicijativa u sklopu Evropskog zelenog dogovora pod nazivom “Nova strategija EU šuma za 2030. godinu” ima za cilj pošumljavanje i unapređenje kvaliteta šuma u EU, kao i akcije u cilju njihove zaštite i obnove, saopštila je Evropska komisija.

Strategija se obavezuje na strogu zaštitu primarnih i starih šuma, obnavljanje degradiranih šuma i osiguravanje održivog upravljanja njima. Ona takođe predviđa razvoj šema plaćanja vlasnicima i upravnicima šuma za pružanje alternativnih usluga, kako bi delove svojih šuma ostavili netaknutim radi očuvanja biodiverziteta.

Usvojena Strategija treba da doprinese paketu mera predloženih za smanjenja emisije gasova staklene bašte za najmanje 55 odsto do 2030. godine i postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine.