Uticaj klimatskih promena na poplave u Evropi

Mnogo ljudi je stradalo, a mnogo više ih se vodi kao nestalo nakon što su obilne kiše dovele do jakih poplava u više evropskih zemalja, posebno Belgiji i Nemačkoj.

Savezna i pokrajinske vlade Nemačke štetu najgore prirodne katastrofe u toj zemlji za poslednjih 60 godina procenjuju na nekoliko milijardi evra, a određena je i urgentna pomoć od 300 miliona evra za saniranje štete u pokrajinama Rajna-Falc, Severnoj Rajni Vestfaliji i Bavarskoj.

Vodostaji reka u delovima koji su pogođeni poplavama polako se povlače, ali je sliv tri najveće reke, Rajne, Dunava i Elbe i dalje visok.

Kancelar Angela Merkel nazvala je situaciju "katastrofom" i stotine vojnika trenutno pomažu u naporima za spasavanje u regionu.

Slični slučajevi zabeleženi su i u Belgiji, Holandiji, Francuskoj i Švajcarskoj tokom ove nedelje. Na delove Londona sručila se mesečna količina padavina samo u jednom danu, što je takođe izazvalo poplave širom grada.

Nepogodama u Evropi prethodile su slične jake poplave u Sjedinjenim Državama, pre svega u Njujorku kao rezultat oluje Elsa, što je poplavilo podzemne železnice i autoputeve širom države.

Nezapamćene prirodne katastrofe, odnosno nepravilne vremenske obrasce kroz koje prolaze mnoge zemlje,naučnici širom sveta ne samo da objašnjavaju uticajem klimatskih promena, već doživljavaju i kao poziv na akciju, prenosi Euronews.

Vodostaji reka u delovima Nemačke pogođenim poplavama polako se povlače, ali je sliv tri najveće reke, Rajne, Dunava i Elbe i dalje visok. (Nemačka, reka Rajna. Izvor: Pixabay)

Kako klimatske promene utiču na poplave?

Verovatnoća poplave je značajno povećana zbog ekstremnih vremenskih obrazaca izazvanih globalnim klimatskim promenama, apeluju naučnici. Ukazuju i na to da promene u geografiji zemljišta ili njegova degradacija, takođe doprinose poplavama.

Argument koji se iznosi je da su vegetacija i druge kopnene barijere kao preventivne mere za zaštitu od poplava prestale da postoje, pod uticajem promene temperature i nepravilnih vremenskih obrazaca.

U Kini se koncept „gradova sunđera“ uveliko primenjuje, a i urbani vrtovi pomažu upijanju viška vode.
(Izvor: Shutterstock)

Više temperature donose obilnije kiše

Sjedinjene Države su zabeležile rekordno visoke temperature u junu, a rezultat tog toplotnog talasa su više temperature vazduha i vode, što povećava isparavanje.

Veće isparavanje dovodi do obilnijih padavina sa dužim trajanjem, kao i većim intenzitetom i učestalošću.

Naučni dokazi takođe sugerišu da će temperature rasti većom brzinom iznad ekvatora, što znači da će zemlje na severnoj hemisferi, poput SAD i Velike Britanije, verovatno doživeti značajnije promene.

U poplavama koje pogađaju urbane sredine problem je je nedostatak drenaže sa pešačkih staza i puteva,
jer cement nije u stanju da upije vodu. (Izvor: Pixabay)

Kako se poplava može sprečiti?

Iako se čini da se poplave ne mogu kontrolisati, postoji nekoliko mogućih koraka kojim bi se moglo osigurati da gradovi budu zaštićeni od poplava, a kišnica se distribuira na održiv način.

Sunđer gradovi

Inovativnim urbanističkim planiranjem gradovi bi mogli da koriste strateške zelene površine za apsorpciju viška kišnice za buduću upotrebu, smanjujući tako rizik od poplave. U Kini se koncept „gradova sunđera“ uveliko primenjuje, a navodnjavanje vrtova i urbanih farmi pomaže upijanju viška vode.

Urbano zelenilo

Kao što se pokazalo u nedavnim poplavama u Londonu, upravljanje kanalizacijom postalo je veliki problem zbog pucanja cevi zbog poplava. U Evropi su zeleni krovovi još jedno inovativno rešenje za smanjenje rizika od poplava, jer zelenilo upija vode, čime sprečava i veće izlivanje.

Propusni trotoari

Uobičajeno pitanje u poplavama koje pogađaju urbane sredine je nedostatak drenaže sa pešačkih staza i puteva, jer cement nije u stanju da upije vodu. Održivo rešenje ovog problema je postavljanje propusnih trotoara koji mogu apsorbovati vodu i preusmeriti je na druga mesta, poput urbanih zelenih površina.