Evropska komisija predstavila paket mera za smanjenje emisija za 55 odsto

Evropska komisija predstavila je danas plan borbe protiv klimatskih promena čija je svrha da se do 2030. godine napravi ozbiljniji otklon od fosilnih goriva.

U središtu reforme je tržište ugljenika, uz Sistem trgovine emisijama (EU ETS), što određuje cenu tone ugljen-dioksida iz svakog od 10.000 postrojenja u elektroenergetskom sektoru, proizvodnoj i vazduhoplovnoj industriji na području Evropske unije.

Evropska komisija upozorava da emisije ugljen-dikosida moraju da "imaju cenu" koja će proizvođače, potrošače i inovatore podstaći da izaberu čiste tehnologije i izvore energije.

To bi značilo, kako prenosi Rojters, povećanje cena grejanja na ugalj, saobraćaj i proizvodnju, oporezivanje aviosaobraćaja i brodskog transporta koji koristi goriva na bazi obogaćenog ugljenika i naplaćivanje uvoznika cementa, čelika i aluminujuma za čiju proizvodnju se koristi ugalj.

Takođe, očekuje se da će takva praksa poslati u istoriju motor sa unutrašnjim sagorevanjem.

Sagorevanje fosilnih goriva postaje znatno skuplje u svim sektorima, uključujući grejanje i transport.
(Izvor: Pixabay)

Komisija zapravo planira da se prosečne emisije novih automobila smanje za 55 odsto od 2030. godine, u poređenju sa nivoom iz 2021. godine, a da svi novi automobili registrovani od 2035. godine ne koriste benzin i dizel gorivo.

„Znamo da je naša aktuelna ekonomija koja se zasniva na fosilnim gorivima dostigla svoje granice, kao što znamo da moramo da se preorjentišemo na novi model koji se bazira na inovacijama i čistoj energiji i vodi ka cirkularnoj ekonomiji“, poručila je predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen.

Prema njenim rečima, klimatski cilj EU „više nije samo politička namera već i pravna obaveza”.

Za primenu predstavljenih mera biće potrebno odobrenje Evropskog parlementa i Saveta Evropske unije, što se procenjuje da je proces koji bi mogao da traje oko dve godine.

U svakom slučaju, nakon toga, ove mere će postati obavezujući pravni okvir koji vodi ostvarenju konačnog cilja, a to je klimatski neutralna Evropa do 2050. godine.

Klimatski cilj EU više nije samo politička namera već i pravna obaveza. (Izvor: EPA -EFE / Stephanie Lecocq)

Širenje EU Sistema za trgovinu emisijama 

Dosadašnji EU sistem za trgovanje emisijama već je uticao na smanjenje emisije štetnih gasova u proizvodnji električne energije i energetski intenzivnih industrija za 42,8 odsto tokom poslednjih 16 godina.

Evropska komisija predlaže da se još više podignu ograničenja, da se postupno ukinu dozvole za besplatne emisije za vazduhoplovstvo kao i da se brodarstvo, po prvo put, uključi u sistem koji organičava emisiju štetnih gasova.

Da bi se došlo do smanjenja emisija štetnih gasova u drumskom transportu i kao i za potrebe stanovanja, uspostavlja se zaseban EU sistem trgovine emisijama za distribuciju goriva.

U Komisiji dodaju da bi Evropska unija trebalo da teži postizanju klimatske neutralnosti u sektorima korišćenja zemljišta, šumarstva i poljoprivrede, uključujući i poljoprivredne emisije koje ne sadrže ugljen-dioksid, poput onih iz upotrebe đubriva i stoke.

Strategija šumarstva EU ima za cilj poboljšanje kvaliteta, kvantiteta i otpornosti šuma Unije uz plan za sadnju tri milijarde stabala širom Evrope do 2030. godine.

Sa poreske strane, revizija Direktive o oporezivanju energije predlaže usklađivanje oporezivanja energetskih proizvoda sa energetskom i klimatskom politikom EU, promovisanjem čistih tehnologija i uklanjanjem zastarelih izuzeća i sniženih stopa koje trenutno podstiču upotrebu fosilnih goriva.

Uspostavlja se i novi Mehanizam koji će se odnositi na cenu ugljenika prilikom uvoza, kako bi se osiguralo da ambiciozna klimatska akcija u Evropi ne dovede do "curenja ugljenika".

To bi trebalo da osigura da evropsko smanjenje emisija doprinese globalnom smanjenju emisija, umesto da potiskuje proizvodnju sa intenzivnim emisijama ugljenika izvan Evrope.

Kao deo šireg paketa klimatske strategije, Komisija je takođe predložila povećanje zastupljenosti obnovljive energije na 40 odsto finalne potrošnje EU do 2030. godine, sa oko 20 procenata udela u 2019. godini.

Komisija predlaže da se štetne emisije iz sektora obuhvaćenih šemom oporezivanja smanje za 61 odsto
umesto za 43 odsto do 2030. godine. (Izvor: Pixabay)

Reforma tržišta ugljenika

Trenutno je Sistem za trgovanje emisijama Evropske Unije (EU ETS) ustrojen tako da omogući smanjenje emisije gasova staklene bašte za 40 odsto do 2030. Evropska komisija sada ima za cilj da prilagodi ograničenja potrebi o smanjenju emisija za 55 odsto do kraja decenije, kao novom cilju EU, što znači širenje na emisije iz brodarstva, uz uspostavljanje novog sistema za trgovanje emisijama nastalih iz fosilnih goriva u oblasti transporta i grejanja.

„Komisija predlaže da se emisije iz sadašnjih EU ETS sektora smanje za 61 odsto do 2030. godine, u poređenju sa nivoima iz 2005. godine“, rekla je predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, nagoveštavajući drastičan porast u odnosu na prethodni cilj koji se odnosi na potrebu smanjenja od 43 odsto.

Godišnji cilj smanjenja za sektore obuhvaćene Sistemom trgovanja štetnim emisijama EU takođe će biti drastičniji i dostići će 4,2 procenta na godišnjem nivou, u odnosu na sadašnjih 2,2 odsto.

Takođe će doći do jednokratnog smanjenja ukupnog ograničenja emisija za 117 miliona dozvola, saopštila je Komisija, a prenosi Euractiv.

Sveukupne posledice reforme „biće dramatične“, rekao je viši saradnik u ekonomskom istraživačkom centru Brugel u Briselu, Georg Zahman.

„Većina automobila, aviona i sistema grejanja koji se koriste u EU moraće da se ukinu, značajne industrije moraće da promene svoje vekovne proizvodne procese i mora se proizvesti ogromna količina čiste energije“, naglasio je Zahman.

Još jedna od posledica na koju je ukazao je da će „sagorevanje fosilnih goriva postati znatno skuplje u svim sektorima“, uključujući grejanje i transport, gde će benzin i dizel biti pod pritiskom rasta cena ugljenika i potencijalnog povećanja oporezivanja.

Ovakva perspektiva izaziva zabrinutost u Evropskom parlamentu, gde je stariji poslanik Paskal Kanfin, koji je i blizak saradnik francuskog predsednika Emanuela Makrona, upozorio na rizik od izazivanja socijalnih nemira sličnih francuskom pokretu „Žuti prsluk” iz 2018. godine.

Uspostavlja se i novi Mehanizam za cenu ugljenika prilikom uvoza, kako bi se osiguralo da klimatska akcija
u Evropi ne dovede do "curenja ugljenika". (Izvor: wfbakker2)

Karbonske granice

Da bi sprečila podrivanje ove klimatske politike, Evropska komisija takođe predlaže uvođenje spoljne carinske takse koja će se postepeno primenjivati na šest sektora, a reč je o električnoj energiji, gvožđu i čeliku, aluminijumu, đubrivu i cementu.

Porez, nazvan Mehanizmom prilagođavanja granične emisije ugljenika (CBAM), "uskladiće cenu ugljenika na uvoz sa onom koja se primenjuje u Evropskoj uniji", rekao je komesar EU za ekonomiju Paolo Đentiloni.

Prema njegovim rečima, to će obezbediti da strane firme koje podležu ne tako restriktivnim ekološkim zahtevima ne podrivaju klimatsku ambiciju EU, a poslužiče i kao podsticaj za dostizanje zelenijih standarda van granica Unije.

Komisija predviđa da se porez postepeno primenjuje na šest industrijskih sektora, koji već imaju koristi od besplatnih izdvajanja u okviru ETS-a. Ona će se potpuno ukinuti do 2036. godine, ostavljajući tim sektorima vremena za prilagođavanje.

Očekuje se da bi ovaj prelaz bi mogao biti bolan za industrije koje koriste velike količine energije, što je i povod da Komisija sada uvodi Mehanizam prilagođavanja granične emisije ugljenika (CBAM).

Plan je da se sistem izveštavanja primenjuje od 2023. godine za definisane proizvode s ciljem omogućavanja njihovog nesmetanog prometa i olakšavanja dijaloga sa trećim zemljama, dok će uvoznici početi da plaćaju finansijsko prilagođavanje 2026. godine, navela je Komisija.

Jedan deo prihoda mogao bi se koristiti kao doprinos budžetu EU, ali s tim u vezi još nije doneta konačna odluka.