Lideri Zapadnog Balkana da odmah odrede ciljeve za dekarbonizaciju
Evropska Mreža za klimatsku akciju (CAN Europe) pozvala je lidere Zapadnog Balkana da što pre definišu klimatske ciljeve do 2030. godine, kao i planove za njihovu realizaciju, kako bi se ostvarila klimatska neutralnost svake od balkanskih zemalja do 2050. godine, u skladu sa Pariskim sprazumom. U danas objavljenoj studiji koju je uradila CAN Europe sa partnerima iz regiona, navodi se da regionalni lideri treba da slede politička obećanja koja su dali u okviru Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, potpisane novembra prošle godine, jer će u suprotnom ekološki, socijalni i finansijski izazovi uskoro postati još ozbiljniji za region. (Foto: Pixabay)
Da bi se podstakli napori širom Evrope da se ublaže negativni uticaji klimatskih promena, Evropska Mreža za klimatsku akciju (CAN Europe) je sa partnerima iz regiona, objavila studiju sa političkim preporukama, koje treba da pomognu zemljama Zapadnog Balkana kako da odrede jasnu i ambicioznu putanju smanjenja gasova sa efektom staklene bašte.
Svrha ova studije i preporuka je da informiše o procesu određivanja ciljeva unutar Energetske zajednice (EZ) koje treba ostvariti do kraja decenije, jer bi Evropska komisija ove jeseni trebalo da predstavi analizu zacrtanih ciljeva za 2030. godinu. Tu analizu će razmatrati Ministarski savet Energetske zajednice već u novembru, navodi se u saopštenju CAN Europe.
Studija pokazuje da Zapadni Balkan tokom narednih godina mora znatno da smanji emisije štetnih gasova. To znači da svaka zemlja regiona treba da postavi ambiciozne političke okvire i akcione planove, kako bi do 2050. godine došlo do pune dekarbonizacije.
Kao potpisnice Pariskog sporazuma i Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, vlade zemalja regiona dale su jasna politička obećanja da će doprineti ograničavanju globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa i postići klimatsku neutralnost do 2050. godine, ističe CAN Europe.
Emisije iz energetskog sektora u regionu Zapadnog Balkana čine u proseku 74 odsto svih emisija gasova koje zagađuju atmosferu. (Izvor: Pixabay)
Dva puta do cilja
U pravcu definisanja realnih okvira za ostvarivanje ciljeva u skladu sa opredeljenjem regiona da postane klimatski neutralan do 2050. godine, CAN Europe je razmotrila dva pristupa. Jedan se odnosi na više, a drugi na manje ambiciozan model za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Studije pokazuju da zemlje Zapadnog Balkana nemaju mnogo manevarskog prostora kada je reč o smanjenju štetnih emisija.
Emisije iz energetskog sektora u regionu Zapadnog Balkana čine u proseku 74 odsto svih emisija gasova koje zagađuju atmosferu.
Glavni emiter su zastarele i neefikasne termoelektrane na ugalj. U tom smislu se iznosi procena da 16 postrojenja koja koriste ugalj na Zapadnom Balkanu zagađuje atmosferu koliko i sve elektrane Evropske unije, odnosno njih 250.
Zato se iznosi zaključak da je najhitnije potrebno regulisati zagađenje koje dolazi iz energetskog sektora, uprkos tome što se ukazuje na potrebu dekarbonizacije svih izvora koji emituju gasove staklene bašte.
Smernice za Srbiju
Srbija stvara više od 50 odsto svih emisija gasova sa efektom staklene bašte u regionu Zapadnog Balkana, a energetski sektor je odgovoran za 80 odsto tih emisija.
Izvor: CAN Europe, Izvori emisija gasova sa efektom staklene bašte 1990. i 2014. u Srbiji
U studiji CAN Europe se takođe navodi da bi prema prvom ili više ambicioznom pristupu, sve zemlje Zapadnog Balkana trebalo da smanje emisije za 30 odsto do 2030. godine.
Za Srbiju to znači da bi u poređenju sa nivoom od 2018. godine, štetne emisije trebalo da do kraja ove decenije iznose 52,75 miliona tona ekvivalenta ugljen-dioksida (Mt CO2 ek.).
Prema primeni dva modela na koja ukazuje CAN Europe, smanjenje emisije za 30 odsto do kraja decenije, za Srbiju bi značilo da treba da smanji štetne emisije gasova za najmanje 37 odsto do čak 74,14 procenta u odnosu na nivo iz 1990. godine.
U studiji se takođe navodi da u Srbiji ne postoje zvanične naznake o nivou ambicija za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine, kao i da zemlja zaostaje u razvoju dugoročnih strategija i planova za postizanje dekarbonizacije do 2050. godine.
Sve zemlje Zapadnog Balkana trebalo da smanje emisije za 30 odsto do 2030. godine. (Izvor: Pixabay)
Dok Srbija i Bosna i Hercegovina planiraju nove elektrane na ugalj, dobra vest je da su nedavno tri od pet zemalja Zapadnog Balkana otkazale izgradnju novih proizvodnih kapaciteta koje koriste to fosilno gorivo i najvećeg emitera štetnih emisija. U pitanju su projekti e Re na Kosovu, kapaciteta od 500 megavata, Pljevlja II u Crnoj Gori sa 254 megavata snage i Oslomej u Severnoj Makedoniji od 129,5 megavata.
Ovaj trend treba nastaviti i istovremeno obezbediti da bude otvoren, kako bi se omogućilo da građani koji žive oko ugljenokopa budu informisani i uključeni u sve procese odlučivanja.
