Nemačka skraćuje rok za dostizanje klimatske neutralnosti
Nemački zvaničnici predložili su u sredu da bi zemlja mogla da pomeri datum smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte na "neto nulu" do 2045. godine, nakon što je nemački najviši sud presudio da postojeći planovi previše opterećuju mlade ljude. Novi rok za klimatsku neutralnost Nemačke su najavili ministar finansija Olaf Šolc i ministarka za životnu sredinu Svenja Šulce, a vlada u Berlinu bi ga mogla usvojiti već sledeće nedelje. (Trenutni ciljevi Nemačke su u skladu sa EU ciljevima i podrazumevaju smanjenje emisija za 55 odsto do 2030. godine. Foto: PixaBay)
Prema predlogu, koji su dvoje nemačkih zvaničnika izneli u sredu, novi ciljevi Nemačke će biti smanjenje emisija za 65 odsto do 2030. godine, a između 85 i 90 do kraja naredne decenije, uz dostizanje ugljenične neutralnosti do 2045. godine.
Trenutni ciljevi Nemačke su u skladu sa ciljevima Evropske unije i podrazumevaju smanjenje emisija za 55 odsto do 2030, a prestanak emitovanja štetnih emisija do 2050. godine. Krajem prošlog meseca u EU je postignut dogovor da klimatska neutralnost do 2050. godine postane i pravno obavezujući cilj.
Prema predlogu zvaničnika novi ciljevi Nemačke će biti smanjenje emisija za 65 odsto do 2030. godine, uz dostizanje ugljenične neutralnosti do 2045. godine. (Izvor: Pixabay)
Dosad predloženi ciljevi ne uključuju dovoljno detalja o tome kako će se postići smanjenje emisija, iako je u odvojenom saopštenju nemačka vlada u sredu rekla da će penzioni fondovi saveznih državnih službenika ubuduće ulagati samo u akcije koje su u skladu sa ciljem “Pariskog sporazuma” ograničenja globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa, prenosi AP.
Stručnjaci smatraju da bi, kako bi ubrzala proces smanjenja emisija, Nemačka, između ostalih mera, morala da ukine termoelektrane na ugalj pre 2038. godine, kao već definisanog roka.
U svakom slučaju, potrebno je da plan odobri kabinet kancelarke Angele Merkel.
Nemačka bi u cilju ubrzanja procesa smanjenja emisija, između ostalih mera, morala da ukine termoelektrane na ugalj pre 2038. godine, kao već definisanog roka. (Izvor: Pixabay)
Postignuta saglasnost u Vladi
Kako navodi AP, portparol nemačke kancelarke Stefan Zajbert je rekao da su ministri u vladi postigli saglasnost povodom većeg cilja smanjenja emisija od 65 odsto do 2030. godine i potpunog prestanka emitovanja gasova sa efektom staklene bašte do 2045. godine.
„Zajednički cilj je revidiranje nacrta zakona, ako je moguće već tokom sastanka vlade sledeće nedelje“, rekao je novinarima u Berlinu portparol nemačke kancelarke Merkel Stefan Zajbert.
Vlada je zapravo bila prinuđena da redefiniše svoje planove nakon što je najviši nemački sud prošle nedelje doneo odluku da postojeće zakonodavstvo rizikuje neopravdano ograničavanje prava mladih u poređenju sa starijim generacijama.
Nemački klimatski zakon, usvojen pre dve godine, postavio je specifične ciljeve za sektore, pre svega one koji se odnose na grejanje i transport, kako bi se postiglo smanjenje štetnih emisija od 55 odsto do 2030. godine, ali ne i za dugoročni cilj o potpunom prestanku emitovanja štetnih gasova do 2050. godine.
Propisi iz 2019. godine „nepovratno su gurnuli vrlo veliki teret smanjenja emisija u period nakon 2030. godine“, ocenile su sudije nemačkog Ustavnog suda 29. aprila.
Sud je podržao argument da bi cilj Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. godine o održavanju globalnog zagrevanja na znatno ispod 2 stepena Celzijusa, a idealno ne više od 1,5 stepena Celzijusa, do kraja veka u poređenju sa predindustrijskim periodom, trebalo da bude reper za kreatore politike.
Predlog o izmeni klimatskih ciljeva je podstaknut prošlonedeljnom odlukom najvišeg suda Nemačke, koji je ocenio da postojeće zakonodavstvo rizikuje neopravdano ograničavanje prava mladih. (Izvor: Pixabay)
Sud je naložio nemačkoj vladi da do kraja sledeće godine postavi nove ciljeve koji će se odnositi na period do 2030. godine, ali su zbog nacionalnih izbora u septembru i klimatskih promena, kao ključne teme koja izaziva zabrinutost među biračima, zvaničnici odlučili da deluju brže.
Predlog nemačkog ministra finansija Olafa Šolca i ministarke za životnu sredinu Svenje Šulce dolazi dve nedelje nakon što je američki predsednik Džozef Bajden najavio da će Sjedinjene Države do 2030. godine smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte za 52 odsto u odnosu na 2005. godinu.
Međunarodno udruženje ekoloških aktivista Grinpis (Greenpeace) je pozdravilo predlog o ubrzanju smanjenja emisija u Nemačkoj, uz ocenu da bi ga dodatno trebalo povećati na najmanje 70 odsto do 2030. godine.
Nemačka je ove nedelje i domaćin godišnjeg klimatskog sastanka koji okuplja vlade iz više od 40 zemalja sveta kako bi razgovarali o međunarodnim akcijama za suzbijanje globalnog zagrevanja uoči predstojećeg samita Ujedinjenih nacija (COP26) koji će se održati u novembru u Glazgovu.
