Ekologija nije trošak za srpsku ekonomiju
Srpska ekonomija je od prošle godine do danas već pretrpela gubitke veće od šest milijardi dolara, zbog ekstremnih vremenskih uslova. Procena UNDP o socijalno-ekonomskom uticaju klimatskih promena na Srbiju pokazuje da bi, ukoliko izostane dekarbonizacija privrede, ukupna šteta mogla da naraste na 11 milijardi dolara do 2030. godine. (Srbija se nalazi u regionu koji je veoma osetljiv na klimatske promene, sa rastom temperature mnogo većim od globalnog proseka. Foto: Infoera.rs)
Najskuplji scenario za Srbiju bi bio da ignoriše troškove povezane sa klimom pri donošenju strateških odluka, ocenila je stalna predstavnica Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji Fransin Pikap u razgovoru sa Centar za promociju nauke povodom Svetskog dana planete Zemlje.
Ukazala je i na nedavno iznete podatke sadržane u proceni UNDP-a o socijalno-ekonomskom uticaju klimatskih promena na Srbiju, koji pokazuju da je zbog ekstremnih vremenskih prilika, srpska ekonomija samo od prošle godine do danas pretrpela gubitke koji prelaze šest milijardi dolara, s tim da bi, ukoliko se ne uspe u dekarbonizaciji privrede, šteta mogla da bude još veća i dostigne iznos od 11 milijardi dolara do 2030. godine.
Srbija se nalazi u regionu koji je veoma osetljiv na klimatske promene, gde je prosečan porast temperature mnogo veći od globalnog proseka, istakla je Pikap i navela da je samo u Beogradu 13 od 15 najtoplijih godina ikada zabeleženih bilo posle 2000. godine.
Usvajanje zakona o klimatskim promenama je jedan od pokazatelja posvećenosti Srbije tranziciji ka niskougljeničnoj i cirkularnoj ekonomiji, ocenjuju u UNDP-u. (Izvor: nptara.rs)
Sa optimističnije strane, postoje znaci da Srbija pokazuje političku posvećenost tranziciji ka niskougljeničnoj i cirkularnoj ekonomiji, navela je stalna predstavnica Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, podsećajući na usvajanje Zakona o klimatskim promenama.
Pikap je pozvala građane Srbije da pomognu u otkrivanju ilegalnih deponija u zemlji, što se, kako se navodi, može učiniti na lako i anonimno putem mobilne aplikacije "Ukloni divlju deponiju!" koju je UNDP razvio u partnerstvu sa Agencijom za zaštitu životne sredine.
Da bi pomogao u suzbijanju zagađenja vazduha, UNDP je pozvao inovatore da predlože nova rešenja za poboljšanje kvaliteta vazduha u lokalnim sredinama, navela je Pikap.
Istakla je i da je kroz izazov "Inovacije za čistiji vazduh", koji je UNDP pokrenuo u saradnji sa UNICEF i Svetskom zdravstvenom organizacijom, nedavno izabrano i predstavljeno 14 najinovativnijih ideja za bolji kvalitet vazduha u Srbiji.
U pitanju su rešenja za bolje praćenje kvaliteta vazduha, prečišćavanje vazduha, poboljšano sagorevanje goriva, smanjenje uticaja zagađenja vazduha na decu, kao i rešenja za otkrivanje zagađivača vazduha.
Fonet prenosi da je stalna predstavnica UNDP-a ukazala i na to je upućen poziv donatorima, kao i nacionalnim i lokalnim institucijama da pomognu realizaciju najboljih ideja u praksi, kako bi se dugoročno obezbedio čistiji vazduh u Srbiji.
