Zbog zagađenosti vazduha Bugarska i Grčka pred Sudom pravde
Evropska komisija je donela odluku da Sudu pravde EU uputi Bugarsku i Grčku, zbog prekršaja koje su te zemlje godinama činile u pogledu zagađenosti vazduha, uprkos višestrukim upozorenjima. Ta dva slučaja su poslednji u nizu pravnih postupaka EU inicirani lošim kvalitetom vazduha u državama članicama, uključujući Francusku, Italiju i Rumuniju, jer Brisel pokušava da suzbije kršenja koja prete ljudskom zdravlju i ciljevima Unije usmerenim protiv aero zagađenja. (foto: Sud pravde Evropske unije, Luksemburg, rfi.fr)
Evropska komisija je saopštila u četvrtak da je pokrenula proceduru da Sud pravde preuzme slučajeve koje ona vodi protiv Bugarske i Grčke zbog zagađenosti vazduha. Ove dve zemlje se terete da nisu umanjile praškaste materije tipa PM10 ispod graničnih vrednosti.
Prema oceni Komisije, Bugarska je jedan od najtežih prestupnika u Evropskoj uniji u pogledu prekoračenja godišnjih i dnevnih ograničenja, koja se odnose na zastupljenost štetnih čestica u vazduhu.
U tom pogledu se ističe da Komisija tereti Bugarsku za kršenja pravila u vezi sa zagađenjem, u periodu od 2015. do 2019. godine, kao i da se ta zemlja oglušila o već postojeću sudsku odluku, donetu 2017. godine, da se to pitanje reši. Postoji mogućnost da se Bugarska suoči i sa novčanim kaznama zbog kršenja ove ranije presude.
Komisija je takođe uputila Grčku Sudu pravde zbog toga što nije umanjila zagađenost vazduha u kategoriji PM10, u Solunu, sa jednim izuzetkom, počev od 2005. godine od kada su mere Unije pravno obavezujuće.
„Napori grčkih vlasti do danas su bili nezadovoljavajući i nedovoljni“, navodi se u saopštenju EK.
Zakoni EU od 2005. godine zahtevaju od država članica da ograniče zagađenje praškastim materijama. Međutim, većina od 27 država bloka ne namerava da ove godine isprati ciljeve za rešavanje pitanja zagađenja vazduha.
Zagađenje vazduha predstavlja najveći ekološki i zdravstveni rizik u Evropi. Štetne čestice u atmosferi su uzrokovale oko 379.000 prevremenih smrtnih slučajeva u EU tokom 2018. godine, iako je taj broj za 13 odsto manji od zabeleženog u 2009. godini, navodi se u poslednjem izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu.
Komisija je u četvrtak takođe uputila Poljsku Sudu pravde, kao najvećoj pravnoj instancI EU zbog neuspelih pokušaja u zaštiti šuma i divljih životinja koje u njima žive.
Izvor: Agencije
