Bahat odnos prema prirodi

U serijalu razgovora Vidokrug, posvećenih ekologiji, problema bi bilo manje da u samim institucijama od početka nije bilo konfuzije, rekla je Iva Marković. Sa jedne strane, kako je podsetila, u početku je više institucija zagovaralo MHE, kao dobar vid proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora. Onda su se stvari promenile. Nismo se vodili principom predostrožnosti, da prvo vidimo kakve su posledice, pa da onda krenemo da gradimo MHE i izdajemo dozvole, već je bilo obrnuto, naglasila je Marković.

Prema njenim rečima, tek kada su ljudi videli šta se dešava u njihovom okruženju, uglavnom u planinskim vodotokovima, naknadno je krenuo bunt građana, koji je podstakao institucije da reaguju. Neke institucije, preciznije pojedinci u njima, zaista rade svoj posao, i trude se da pokažu kolika je zaista šteta od MHE, istakla je Marković, koja bi volela da neko dokaže kolika je korist od njihove izgradnje. Kako je predočila, istraživanja, za sada, pokazuju da je iz MHE mala proizvodnja električne energije i da se ona može nadoknaditi energetskom efikasnošću i ulaganjem u rešavanje problema gubitka na mreži. Mi se uopšte ne bavimo tim pitanjima, već uzimamo MHE kao nešto što nam je neophodno, pa ćemo onda videti kako da rešavamo posledice, ukazala je Marković. To rešavanje posledica je opasno iz više razloga, upozorila je ona i ocenila da je prvi u činjenici da je šteta napravljena prirodi često nenadoknadiva. Kako je objasnila, priroda je stvorila ekosisteme stvarane milionima godina, koji se jako teško vraćaju kada se poremete.

Prema njenom stavu, drugi problem predstavljaju "loši rezultati rada institucija, pa gubimo veru da institucionalno možemo rešiti te probleme i da te institucije štite javni interes”. A javni interes je da imamo čiste i zdrave ekosisteme planinskih vodotokova i na to moramo da reagujemo i kao društvo i kao država, poručila je Marković.

Ukazujući na veliku koliziju izmedju javnog interesa i onoga “da se obavi neki posao”, Marković je konstatovala da su institucije, u tranziciji sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije samo gledale kako da je najlakše urade i potroše novac koji je za to namenjen. Ona je rekla da veliki iznos sredstava ide za MHE, iako to nije rešenje problema sa ugljem, pogotovo što gubimo i novac i vreme da energetsku tranziciju uradimo na dobar i pravi način.

U Srbiji imamo dosta čistih voda, istakla je Marković, ali ne brinemo o njima, niti imamo svest o tome da će ih biti sve manje i da će biti sve dragocenije. “One su sada već dragocene, jer još imamo mnogo domaćinstava koja nemaju pristup čistoj vodi, a kamoli pitkoj”, obrazložila je Marković i predvidela da će to sigurno biti velika tema, o kojoj ne znamo dovoljno. Kako je zaključila, sve nam je to priroda podarila, a mi se prilično bahato prema tome odnosimo.