Moguć prelazak na čistu energiju do polovine veka
Naučnici sa američkog univeziteta Standford tvrde da već postoji 95 odsto tehnologija potrebnih da bi do 2050. godine na čistu enegiju prešle143 zemlje sveta.
Kompletan prelazak na čistu energiju do 2050. moguće je savladati, tvrde naučnici sa poznatog američkog univerziteta Standford. Prema njihovom planu za 143 zemlje sveta, koji prenosi AP, taj prelazak bi koštao 73 biliona dolara, ali bi se isplatio za samo sedam godina.
O kojem redu veličina se radi govori činjenica da je bruto društveni proizvod američke ekonomija (BDP) znosio prošle godine između 21 i 22 biliona dolara.
Naučnici sa ovog univerziteta su sličan plan napravili još 2009. godine, kada su računali sa 2030. kao ciljnom godinom za prelazak na čistu energiju, ali sada priznaju da je 2050. iz političkih i socijalnih razloga praktičniji i ostvarljiviji rok za ovaj cilj.
No, i kompletan prelazak na obnovljive izvore do 2050, o kome se u poslednje vreme govori, se dosta često smatra za preterano ambiciozan i teško ostvarljiv cilj. Naučnici sa Standforda tvrde, ipak, da je to sasvim moguće i ističu da već sada postoji 95 odsto tehnologija, potrebnih da se na čistu energiju pređe u svim ekonomskim granama i područjima života, kao što su lokalni saobraćaj, industrija, poljoprivreda, šumarstvo, armija... Problematični su, za sada, još samo transport na velike daljine i pomorski saobraćaj.
Naučnici su u studiji, objavljenoj u stručnom žurnalu Uan Ert (One Earth - Jedna zemlja) predstavili plan za svih 143 zemlje sveta prema kome bi se u narednih 30 godina mogla smanjiti tražnja za energijom za čak 57 odsto. Tu tražnju bi mogle u potpunosti da pokriju hidro i solarne elektrane, kao i vetrenjače i rezervoari energije. Kompletan prelazak na obnovljive izvore, koji bi koštao 73 biliona dolara, oslanjao bi se znatnim delom na nove tehnologije.
“S obzirom na prethodne računice verujemo da bi se ograničilo globalno otopljavanje na 1,5 stepen Celzijusa”, ističe glavni autor studije Mark Džekobson (Jacobson), koji upozorava da se dosat veliki broj zemalja obavezao na borbi protiv klimatskih promena, ali da još uvek ne znaju šta praktično treba da rade.
Prema ovom planu, stvoriće se oko 28,6 miliona više novih radnih mesta od broja radnih mesta koja će biti ugašena. Istovremeno bi se snizili troškovi za energetiju, zdravstvo i klimu za čak 91 odsto.
