FOND ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE ULAŽE U ENERGETSKU EFIKASNOST

Fond za zaštitu životne sredine Srbije u ovom trenutku raspolaže sa pet milijardi dinara i jedna od važnijih stvari koju će finansirati u 2012. jeste poboljšanje energetske efikasnosti objekata, izjavio je ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić.

Dulić je agenciji Beta rekao da će ulaganje u energetsku efikasnost istovremeno biti "pomoć građevinskoj industriji, ali će omogućiti pojedincima i ustanovama da nabave prozore i izolaciciju za zgrade", ne precizirajući koliko će novca za to biti izdvojeno.

On je podsetio da Fond subvencioniše reciklažnu industriju, finansira prikupljanje, transport i preradu posebnih tokova otpada i dodao da će finansirati i projekte u okviru zelene gradnje.

"Fond za zaštitu životne sredine imao je u 2011. značajne prihode iz takse koje zagađivač plaća, ali i iz ekološke takse za puštanje u promet različitih proizvoda koji posle svog korišćenja postaju otpad", kazao je Dulić.

Od tih prihoda, kako je dodao, pre svega je finansirana izgradnja reciklažnih centara, akcija "Očistimo Srbiju" i nabavka opreme za komunalna preduzeća.

"Fond je učestvovao u gotovo svim projektima koje je tokom proteklih godina izvodila Elektroprivreda Srbije, kada je u pitanju ugradnja filtera i zaštita životne sredine", rekao je Dulić.

Dodao je da Fond učestvuje i u svim velikim projektima kada je u pitanju izgradnja regionalnih deponija i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Dulić je, međutim, naveo da je Fond imao više sredstava nego što je bilo projekata lokalnih samouprava koje su taj novac mogle da iskoriste.

"Apsurd je da svi vape za sredstvima, ali ne pošalju projekte kojim mogu da konkurišu za novac", kazao je ministar.

U Fondu za zaštitu životne sredine precizirali su da je tokom 2011. godine prihod Fonda od naknada za zaštitu životne sredine po različitim osnovama iznosio ukupno 4,6 milijardi dinara.

Od toga, najveći prihodi, dve milijarde dinara, ostvareni su od naknade za proizvode koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada, dok je od naknade za emisiju SO2, NO2 i otpad prihodovano 1,3 milijarde dinara, rečeno je agenciji Beta.

Fond je od naknade koju plaćaju vlasnici motornih vozila prilikom registracije dobio 800 miliona dinara.

Ostatak sredstava je ostvaren od naknada koje se plaćaju na ime supstanci koje oštećuju ozonski omotač, naknade za stavljanje ambalaže u promet, kao i za korišćenje ribarskih područja.

Istaknuto je da je najviše novca iz Fonda uloženo za oblast upravljanja otpadom (nabavku vozila, kontejnera, izgradnju reciklažnih centara i deponija) u iznosu od 1,2 milijarde dinara.

Za zaštitu i unapređenje kvaliteta vazduha izdvojeno je oko 300 miliona dinara, za vode oko 160 miliona dinara, dok je za sanaciju i rekultivaciju devastiranog zemljišta dato oko 650 miliona dinara.

Fond je za podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije izdvojio 220 miliona dinara, a za zaštitu prirode 200 miliona dinara.

Na ime direktnih subvencija privredi za postrojenja za tretman posebnih tokova otpada dodeljeno je oko 700 miliona dinara, a na ime kredita za oblast upravljanja otpadom 140 miliona dinara.

U Fondu su istakli da su njihovi projekti višegodišnji i da sva odobrena sredstva još nisu potrošena, ali su rezervisana za trošenje u narednih godinu do dve dana.

Sredstva koja se ne potroše ili ne raspodele korisnicima prenose se u narednu godinu, kada stižu i novi prihodi koje plaća privreda.