EMISIJA ŠTETNIH GASOVA U PORASTU

To će biti samo jedna od neprijatnih tema koje očekuju učesnike iz 180 zemalja, na dvonedeljnom skupu posvećenom klimi koji je juče počeo u Bonu, izveštava Rojters.

Drugi udarac borbi protiv klimatskih promena je nuklearna katastrofa izazvana cunamijem u Japanu, koja će svakako umanjiti dojučerašnju agresivnu rešenost te zemlje da smanji emisiju gasova s efektom staklene bašte.

Iz Japana se zaziranje od nuklearne energije prenelo širom sveta pa su, pod pritiskom javnosti, Nemačka i neke druge zemlje odlučile da odustanu od nuklearki koje, uz sve svoje nedostatke, imaju prednost da gotovo uopšte ne emituju ugljenik u atmosferu.

Uprkos ekspanziji korišćenja obnovljive energije širom sveta, podaci IEA ukazuju da je emisija ugljenika, koja je u vezi s proizvodnjom energije, prošle godine premašila 30 gigatona, što je za pet odsto više od prethodnog rekorda iz 2008.

Predviđa se da bi u narednih desetak godina malo šta na tom planu moglo da se promeni jer će investicije na sektoru energetike biti uglavnom usmerene na postrojenja na ugalj i naftu.

Time se zadaje ozbiljan udarac nadama da bi prosečna temperatura vazduha na planeti mogla da se ograniči na dva stepena Celzijusa iznad one iz preindustrijskog doba.

A svako povećanje iznad tog nivoa bi, prema procenama naučnika, moglo da dovede do katastrofalnih klimatskih promena, koje bi negativno uticale na snabdevenost vodom, poljoprivrednu proizvodnju, dovelo do češćih i žešćih olujnih vetrova i povećanja nivoa mora, koje bi ugrozilo priobalna područja.

Skup u Bonu biće i priprema za konferenciju koja će krajem godine, pod okriljem UN, biti održana u Durbanu, Južna Afrika. Očekuje se da će ta konferencija, još više nego prethodne, biti poprište konfrontacije između bogatih država i zemalja u razvoju.

Siromašne zemlje tvrde da bogati Zapad, čija je industrija tokom 200 godina izbacivala ugljenik i druge gasove s efektom staklene bašte u atmosferu, danas ne čini dovoljno da spreči buduća zagađenja.

U nedelju objavljena studija Oksfama, na bazi podataka stokholmskog Instituta za prirodnu sredinu, daje za pravo zemljama u razvoju. Iz nje proističe da je, nakon samita o klimi 2009. u Kopenhagenu, 60 odsto obećane redukcije emisije ugljenika u atmosferu došlo iz zemalja u razvoju.

Ispostavilo se, između ostalog, da će Kina do 2020. godine smanjiti emisiju ugljenika u dvostruko većoj meri nego SAD.

Neslaganja će na skupu u Bonu biti i oko sudbine protokola iz Kjota iz 1997, koji važi do 2012. godine.

Razvijene zemlje odbijaju da ograničenja emisije gasova s efektom staklene bašte, na koja su se obavezale tim protokolm, produže i na period posle 2012. i da ustanove nove pravno obavezujuće ciljeve smanjenja emisije štetnih gasova, ukoliko moćne privrede u razvoju, kao što su Kina, Indija i Brazil, ne prihvata slična obavezujuća ograničenja.

Pregovarači bi u Bonu trebalo da pripreme opcije obezbeđivanja 100 milijardi dolara godišnje za tzv. Zeleni klimatski fond, oformljen decembra prošle godine, iz kojeg bi se pomagalo državama sveta da se izbore s globalnim zagrevanjem.

Jedan od mogućih izvora za klimatski fond o kojima će se pregovarati u Bonu su i dažbine na međunarodni avio i brodski saobraćaj, najavio je klimatski analitičar Oksfama Tim Gor.