Vodeće naftne kompanije postaju sve „zelenije“

Nije nikakva tajna da vodeće naftne kompanije spadaju u najveće korporativne emitere zagađenja. Ono što, međutim, može da bude iznenađujuće jeste činjenica da one svake godine smanjuju ispuštanje gasova sa efektom staklene bašte, aktivno učestvujući u trendu koji je počistio većinu korporativnih nemani, piše Blumberg.

Agencija navodi da su 62 od 100 najvećih svetskih kompanija u periodu između 2010. i 2015. godine dosledno rezale svoje emisije gasova na godišnjem nivou, pa je u tom periodu zabeleženo ukupno smanjenje štetnih emisija od 12%. To su podaci iz izveštaja istraživačke organizacije Bloomberg New Energy Finance (BNEF), objavljenog pred konferenciju ove organizacije, koja je u ponedeljak održana u Londonu.

Otkrića BNEF-a sugerišu da su industrije koje najviše zagađuju okolinu započele borbu protiv klimatskih promena pre nego što je predsednik Donald Tramp stupio na dužnost i signalizirao da će SAD izaći iz Pariskog sporazuma o ograničavanju emisija gasova iz fosilnih goriva. Sada, kada evropski zvaničnici kažu da bi Bela kuća mogla da ublaži svoju posvećenost Sporazumu - umesto da poništi dogovor, BNEF-ov izveštaj ukazuje da industrija smanjuje emisije štetnih gasova.

„Nije bitno da li Tramp ostaje privržen Pariskom sporazumu; to je irelevantno jer se savezne države i velike korporacije kreću napred s čistom energijom. One ne čekaju. Mi smo svedoci toga da energija iz obnovljivih izvora postaje sve konkurentnija nasuprot onoj dobijenoj iz fosilnih goriva kao što je ugalj“, rekao je na marginama BNEF-ove konferencije Piter Terijum, glavni izvršni direktor nemačke energetske kompanije Inodži SE.

Pet najvećih naftnih kompanija – Ekson mobajl, Rojal Dač Šel, Ševron, BP i Total SA – srezalo je svoje zagađivanje okoline za prosečnih 13% u periodu od 2010. do 2015. godine, stoji u pomenutom izveštaju. BP je najviše smanjio zagađivanje, za 25,5%, a Ekson, najveći emiter štetnih gasova među pobrojanim kompanijama, smanjio ga je za 14%.

Izveštaj pokazuje da je došlo do preokreta u odnosu na prethodne decenije, kada je upozoravanje naučnika na klimatske promene bilo novina i kada su kompanije s najvećim emisijama gasova ubeđivale političare da ignorišu ovo pitanje. Mega-oluje poput ovogodišnjeg uragana Irma i uragana Sendi iz 2012. godine podigle su svest o klimatskim promenama, pa su čak i kompanije iz naftnog sektora preduzele korake za obuzdavanje zagađivanja i pridružile se Zelenoj agendi.

Smanjenja zabeležena u 100 najboljih kompanija poštedela su okolinu dejstva 70,7 miliona tona ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte, što je otprilike količina koju Izrael emituje za godinu dana. Budući da prikupljanje podataka o emisijama dugo traje, 2015. godina je poslednja koju je BNEF-ov izveštaj obuhvatio.

„Ovo je odraz rastućeg pritiska akcionara, investitorskih grupa i civilnog društva da se u većoj meri razotkrivaju emisije gasova staklene bašte, kao i da se postave redukcioni ciljevi. Očigledan je i trend u mnogim od najvećih kompanija da se više otkrivaju emisije gasova“, rekla je Lora Makintajer-Braun, analitičarka organizacije Bloomberg New Energy Finance i autorka izveštaja.

Ekson je agenciji Blumberg saopštio da je od 2000. godine potrošio oko osam milijardi USD da bi na mestima na kojima posluje postavio opremu niske emisije, ali i da sprovodi i podržava ispitivanje tehnologija koje bi mu omogućile dalja smanjenja emisija. Jedan zvaničnik iz Šela kazao je da je njihovo novo energetsko poslovanje više fokusirano na „dobre projekte“ nego na ostvarivanje cilja. Iz pres službe Totala rečeno je da su brojke u BNEF-ovom izveštaju tačne. BP i Ševron nisu odmah odgovorili na zahteve za komentar. Korporacije koje je BNEF obuhvatio svojim istraživanjem ostvarile su ukupan prihod od preko pet biliona USD. To je više od bruto domaćeg proizvoda bilo koje zemlje osim SAD i Kine, prema podacima Svetske banke. Te korporacije imaju ogromnu moć nad globalnom privredom i značajan uticaj na stanje životne sredine, kako kroz svoje poslovanje, tako i kroz lobiranje.

Mada je određeno smanjenje emisija gasova kod velikih naftnih kompanija verovatno posledica pada cena nafte, pada koji je započeo 2014. dovodeći do smanjenja aktivnosti u energetskoj industriji, svih pet najvećih kompanija usvojilo je razboritost u pogledu klime i efikasnosti, kao i mere protiv zagađenja, piše u izveštaju BNEF-a.

Kako energetski sektor više zagađuje sredinu nego ostala industrija, čak i marginalna postignuća mogu da imaju značajan uticaj. Velike naftne kompanije su između 2010. i 2015. zajedno sprečile emitovanje 56,7 miliona tona gasova sa efektom staklene bašte. Pri izračunavanju ove količine nije uzet u obzir Ševron, koji je tek 2012. započeo izveštavanje o svojim emisijama.

Iako je načinjen progres, još uvek ne postoji svedočanstvo o tome da bi u poslu sa naftom mogla da se prekine veza između prihoda i zagađivanja životne sredine, zaključuje se u izveštaju koji je sastavio BNEF. Dok je energetska industrija rezala emisije gasova, njen prihod je u istom periodu opao za 26%.

Izvan ove industrije, kompanije su uspevale da skrešu emisije i istovremeno povećaju prodaju. Ukupni prihod 62 kompanije pokrivene izveštajem porastao je za 1,2%, a njihove emisije gasova umanjene su za 12%. Sveukupno, izbegnuta je emisija 71 miliona metričkih tona gasova koji imaju efekat staklene bašte, dok je zarada porasla za 61 milijardu USD. Zdravstvene ustanove i proizvođači robe široke potrošnje predvodili su ovaj trend.

„Upotreba nafte i gasa kao goriva dovodi do emitovanje štetnih gasova, ali ako je reč o diversifikaciji u druge vrste energije, ja mislim da je apsolutno moguće prekinuti vezu između nafte i gasa s jedne strane i štetnih emisija s druge“, rekao je Rik Vitli, izvršni potpredsednik new growth sektora u konsultantskoj firmi Xynteo, koja kompanijama Šel, Statoil ASA i Eni SpA pruža savete o održivosti i dugoročnom planiranju.

Trend smanjivanja emisija štetnih gasova mogao bi da se nastavi pošto se gotovo 200 zemalja dogovorilo 2015. u Parizu da ograniči upotrebu fosilnih goriva, konstatovao je Šon Kidni glavni izvršni direktor organizacije Climate Bond Initiative, koja promoviše prodaju zelenih obveznica da bi se finansirali ekološki projekti.

“Pariski sporazum je bio izuzetno uspešan u uspostavljanju novog konsenzusa, Oseća se izvesnost napretka koji utiče na donošenje odluka u korporativnom sektoru”, komentariše Kidni za agenciju Blumberg.