BALTIČKO NALAZIŠTE KRAVCOVSKOJE EKOLOŠKI BEZBEDNO
Rezultati ekološkog monitoringa teritorije naftnog nalazišta Kravcovskoje (D-6) pokazuju da nema negativnih uticaja morskog vađenja nafte na ekosistem Jugoistočnog Baltika. Da bi uočili eventualne ekološke probleme ruski Lukoil još od 2003. godine sprovodi sveobuhvatne mere kontrole vode i morskog dna oko bušotina i podmorskog cevovoda.
Glavni izvori naftnog zagađenja na površini Baltičkog mora na teritoriji naftnog nalazišta Kravcovskoje (D-6) su brodovi a ne radovi na istraživanju, eksploataciji i tranzitu izvađene sirove nafte, pokazuju rezultati ekološkog monitoringa u ovoj oblasti, koju naftna kompanija Lukoil u cilju ekološke bezbednosti sprovodi od 2003. godine.
U objavljenim rezultatima za prošlu godinu nema negativnih uticaja morskog vađenja nafte na ekosistem Jugoistočnog Baltika. Iz Lukoila ukazuju da je to zbog sveobuhvatnosti mera koje preduzima kompanija u cilju ekološke bezbednosti.
Tokom 2009. godine napravljeno je i analizirano 192 radarskih snimaka sa satelita ENVISAT, RADARSAT1 i RADARSAT2. Uočeno je 90 mrlja, a u samom regionu monitoringa – 44. Za celu godinu oko stacionarne platforme i duž trase podvodnog cevovoda nije primećena ni jedna mrlja.
Budući da poslednjih godina na ovom nalazištu nisu otvarane nove bušotine sproveden je lokalni monitoring oko morske stacionarne platforme otporne na led i podvodnog cevovoda.
Nedaleko od Kurške kose, rusko-litvanskog prirodno-kulturnog objekta Svetskog nasleđa UNESKO, sproveden je intaktni monitoring. Nastavljen je satelitski monitoring naftnog zagađenja površine mora, zasnovan na analizi radarskih snimaka. Mesečno praćenje brodovima i gliserima obavljano je u neposrednoj blizini stacionarne platforme i na određenim tačkama priobalja.
Autonomna stanica na dnu mora, instalirana kraj stacionarne platforme, neprekidno je izvodila akustička merenja struja. Meteorološki podaci prikupljani su uz pomoć automatske hidrometeorološke stanice, instalirane na platformi, kao i sa obalskih meteostanica. Mreža od četiri autonomne seizmološke stanice na dnu mora i na kopnu omogućila je pristizanje novih podataka o seizmičkoj aktivnosti na teritoriji koja je posmatrana. Na mestu gde podvodni cevovod izlazi sa dna mora na kopno, kontinuirano je obavljano radarsko snimanje površinskih struja i njihovo upoređivanje sa karakteristikama vetra. U priobalnoj zoni sprovođena su eksperimentalna istraživanja flore sa dna mora, kontrolisan je sadržaj naftnih derivata u vodi i zagađenje plaža naftom i mazutom.
