Revizija upravljanja otpadom, potrošnje energije i proizvodnje

Promovisanje cirkularne ekonomije za kompanije koje posluju u Srbiji nije samo ključ uspešne integracije Srbije u EU, već i prilika za inovacije, efikasno korišćenje resursa, učešće u istraživačkim i finansijskim programima kao što je “Horizont 2020”. Koncept cirkularne ekonomije će uticati na naftne industrije jer će ovi novi modeli pokrenuti reviziju postojećih sistema upravljanja otpadom, potrošnje energije i proizvodnih praksi, a aktiviraće i poboljšanje u celom životnom ciklusu od proizvodnje do benzinske pumpe, kaže Ulrih Pebal, direktor funkcije za zdravlje, bezbednost i životnu sredinu NIS Gaspromnjefta u intervjuu za Bilten Nacionalnog naftnog komiteta Srbije NNKS.

Šta je suština cirkularne ekonomije?

Evropska komisija je 2. decembra 2015. godine objavila akcioni plan za podršku tranziciji Evropske unije od "tradicionalnog" upravljanja otpadom na cirkularnu ekonomiju. U ovoj ekonomiji vrednost proizvoda i materijala se održava što je duže moguće. Otpad i korišćenje resursa su svedeni na minimum, a kada proizvod dostigne kraja svog veka, ponovo se koristi za stvaranje dodatne vrednosti. To, prema Evropskoj komisiji, može da donese velike ekonomske koristi, doprinos inovacijama, rastu i otvaranju novih radnih mesta.

Cirkularna ekonomija predstavlja osnovnu alternativu linearnom "uzmi - napravi - koristi - baci" ekonomskom modelu koji trenutno preovlađuje. Ovaj linearni model je zasnovan na eksploataciji i korišćenju prirodnih resursa koji su na raspolaganju, lako dostupni i jeftini za odlaganje, ali to nije održivo.

Cirkularna ekonomija je obnovljiva, i ima za cilj da održi korisnost proizvoda, komponenti i materijala i zadrži njihovu vrednost. Smanjuje potrebu za dodatnim količinama materijala i energije, i uporedo pritisak na životnu sredinu povezan sa eksploatacijom resursa, emisijama i odlaganjem otpada. I podrazumeva da se prirodnim resursima upravlja efikasno i održivo tokom njihovog životnog veka.

Zašto je cirkularna ekonomija moćan poslovni model?

Cirkularna ekonomija će, kako je navedeno u direktivi EU, čuvati resurse, od kojih nekih ima sve manje, i predmet su povećanja pritiska na životnu sredinu ili nestabilnih cena, i smanjiti troškove evropske industrije. To će omogućiti nove poslovne mogućnosti i pomoći u izgradnji nove generacije evropskih preduzeća koja prave i izvoze čiste proizvode i usluge širom sveta, i kreirati inovativne, resursno efikasne načine za pružanje usluga ili proizvoda kupcima.

Cirkularna ekonomija je, kao novi ekonomski model, došla iz okretanja industrije ka održivosti i društvenoj odgovornosti, ali i iz strateških razmatranja i ekonomske potrebe.

Potencijalne mogućnosti uključuju i smanjeni pritisak na životnu sredinu: značajno smanjene emisije gasova sa efektom staklene bašte kroz bolje upravljanje otpadom i smanjenu upotrebu resursa (kao što su energija, voda, zemljište i materijali) u proizvodnji, sa pozitivnim uticajem na klimu.

Kakva je razlika između cirkularne ekonomije i upravljanja otpadom?

Upravljanje otpadom, kakvo imamo danas, igra centralnu ulogu u cirkularnoj privredi. Ono je usmereno na prevenciju, pripremu za ponovnu upotrebu, reciklažu i proizvodnju energije, sve do odlaganja, na primer na deponijama. S obzirom kako se trenutno upravlja otpadom u EU, to može da dovede do visoke stope recikliranja ili u neefikasnom sistemu do značajnih ekonomskih gubitaka. U Evropskoj uniji se trenutno između 5% i 80% otpada iz domaćinstava reciklira, sa velikim varijacijama između zemalja.

U cirkularnoj ekonomiji stope recikliranja mogu se posmatrati i iz procesa front-end dizajna i back-end procesa upravljanja otpadom. Iz front-end perspektive, proizvodi i usluge treba da budu dizajnirani imajući u vidu "kraj veka", tako da materijali, voda, emisije u vazduhu i energija mogu biti obnovljeni, ponovo korišćeni, da im se promeni svrha ili da budu reciklirani u nove proizvode i usluge. Iz back-end perspektive, cirkularni sistemi moraju da obezbede visoke stope razdvajanja izvora, višestruke upotrebe za bilo koji dati materijal, da ojačaju saradnju između proizvođača otpada i korisnika i organizuju lokalno/regionalno korišćenje materijala u cilju smanjenja troškova transporta, finansiranja i gasova staklene bašte.

Šta biste savetovali kompanijama koje žele da koriste ovaj koncept?

Naftne kompanije imaju dugogodišnje iskustvo sa održivim procesima proizvodnje i dosta vode računa o društvenim uticajima njihove proizvodnje u EU i u zemljama koje nisu članice EU. Nova direktiva EU će definisati “najbolje dostupne tehničke reference” koje članice moraju da slede pri izdavanju dozvola za industrijske instalacije i promovišu najbolju praksu u rudarskom otpadu. Za industriju je zato od suštinskog značaja da se analiziraju ove najbolje prakse upravljanja otpadom i efikasnosti resursa i da ih razmotri u procesu dugoročnog poslovnog planiranja kako bi promovisali inovacije.

Kompanije koje posluju u Srbiji treba da urade puno posla, kako bi se prebacile na model cirkularne ekonomije, koji je energetski i resursno efikasan, dobar za okolinu i koristan za zajednicu.

Promovisanje cirkularne ekonomije za kompanije koje posluju u Srbiji nije samo ključ uspešne integracije Srbije u EU, već i prilika za inovacije, efikasno korišćenje resursa, učešće u istraživačkim i finansijskim programima kao što je “Horizont 2020”.

Cirkularna ekonomija, takođe, zahteva drugačiju kulturu u vezi sa upravljanjem otpadom i reciklažom, povećanu disciplinu u poštovanju uputstava koji se odnose na ovu direktivu i poboljšano praćenje tokova otpada.

Koje su glavne prednosti cirkularne ekonomije?

Više cirkularne ekonomije poboljšava održivo obezbeđivanje sirovina, utiče na njihovu upotrebu u lancu vrednosti (počevši od dizajna proizvoda) i zadržava ih u ekonomiji koliko god je to moguće. To će smanjiti količinu otpada, uštedeti energiju i samim tim smanjiti emisije ugljen-dioksida.

Drugi cilj je da se poboljša konkurentnost privrede kroz zaštitu od nestašice sirovina i nestabilnih cena, da se stvore nove poslovne prilike (na primer, tržište sekundarnih sirovina) i inovacije. Posredni efekat će biti stvaranje radnih mesta na svim nivoima.

Prioritetne oblasti su sektori koji se suočavaju sa specifičnim izazovima:

• plastika - upotreba stalno raste, ali samo 25 odsto prikupljene plastike se reciklira, a oko 50 odsto odlazi na deponiju

• Hrana - nema procena; značajni proizvodni gubici i bacanje jestive hrane

• Kritične sirovine - opasnost za poremećaj u snabdevanju

• Izgradnja i rušenje - među najvećim izvorima; ograničena reciklaža

• Biomasa i bio-proizvodi - efikasna upotreba treba da se poboljša i da se uspostavi odvojeno sakupljanje

• Inovacije i investicije - stvoriti uslove koje podstiču poslovne mogućnosti

Gde vidite barijere za ovaj koncept?

Evropa trenutno godišnje gubi oko 600 miliona tona vrednog materijala koji se nalazi u otpadu i koji bi mogao da bude recikliran i ponovo upotrebljen. Postoji značajan broj ilegalnih pošiljki otpada (na primer, električne i elektronske opreme i dotrajalih vozila) u zemlje van EU što dovodi do neprihvatljivog odlaganja i reciklaže, ali i gubitka sekundarnih sirovina.

Direktiva EU želi da napravi poboljšanja u ovim oblastima:

• Dizajn proizvoda mora da prati zahteve cirkularne ekonomije

• Industriji nedostaju najbolje prakse upravljanja otpadom i resursne efikasnosti

• Potrošnji je potrebno poboljšanje u kupovnim odlukama, popravkama i odlaganju

Sledeće ključne oblasti su ciljane za poboljšanje upravljanja otpadom:

• Dugoročni ciljevi za reciklažu komunalnog i ambalažnog otpada i smanjenje deponija

• Mera za promovisanje većeg korišćenje ekonomskih instrumenata (na primer takse za deponije)

• Opšti uslovi za šeme produžene odgovornosti proizvođača

• Pojednostavljenje i usklađivanje definicija i metoda za kalkulaciju

Drugi cilj je jačanje tržište sekundarnih sirovina i ponovno korišćenje vode:

• Razvoj standarda kvaliteta za sekundarne sirovine

• Olakšavanje priznavanja organskih i otpada na bazi đubriva

• Minimalni zahtevi za ponovno korišćenje voda

• Smanjiti prisustvo i poboljšati praćenje hemikalija u proizvodima

• Sistem sirovina i informacija na nivou EU

Uporedo će se preduzeti napor da se promovišu inovacije i investicije za povećanje konkurentnosti industrije EU.

Da li ste zainteresovani za ovaj model?

NIS je prepoznao značaj održive proizvodnje i reciklaže u svom poslovanju i već je uveo neke veoma dobre prakse:

• Izgradnja kogeneracijskih postrojenja: Koristeći gas sa naftnih polja za proizvodnju električne energije i toplote (dosad je gas bio spaljivan ili ispuštan u atmosferu). U poslednjih nekoliko godina izgrađeno je 14 manjih kogeneracija da iskoriste ovaj gasa i obezbede sigurno snabdevanje energijom za proizvodne pogone.

• Suve lokacije: Naftne platforme u našoj istraživačkoj delatnosti su opremljene flokulacijskim sistemom koji sprečava zagađenje životne sredine i postiže značajno smanjenje potrošnje sirovina. Tečni deo blata od bušenja se odvaja i sirovine se vraćaju u proces bušenja.

• Spaljivanje uljanog otpada (mulja): Saradnja sa cementarom znatno smanjuje troškove odlaganja neobnovljivog uljanog otpada i direktno utiče na smanjenje potrošnje energije iz neobnovljivih goriva u ovoj fabrici.

• Condensate polishing u Rafineriji Pančevo: Postupak omogućava maksimalni povrat kondenzata iz proizvodnih procesa i višestruko korišćenje vode, i smanjuje unos vode i troškove hemijskog tretiranja vode.

• Obnavljanje korišćene sumporne kiseline u Rafineriji Pančevo: Katalitički proces sa odvajanjem sumpora iz potrošene sumporne kiseline, vodonik sulfida i drugih sumpornih jedinjenja, u obliku koncentrovane sumporne kiseline za komercijalnu upotrebu, bez dodavanja hemikalija i stvaranje otpadnih proizvoda. Ovo rešava problem skladištenja, transporta i tretman opasnog otpada - potrošene sumporne kiseline i smanjuje emisije sumpornog oksida u atmosferu.

• Reciklaža otpada: U svim objektima i na lokacijama sprovodimo odvajanje, sortiranje i odlaganje otpada sa reciklažnim operaterima. Na ovaj način smo se rešili PET-a, ambalažnog, metalnog, elektronskog i električnog otpada, guma, korišćenih maziva i drugih vrsta otpada.

• I, naravno, ustanovili smo odvajanje otpada i reciklažu u našim poslovnim zgradama, kao kampanju podizanja svesti i edukacije.

Da li naftna industrija i cirkularna ekonomija mogu zajedno?

Sirovine, uključujući i obnovljive materijale, nastaviće da igraju važnu ulogu u proizvodnim procesima, čak i u cirkularnoj ekonomiji. U tom kontekstu, mora se obratiti pažnja na ekološki i društveni uticaj proizvodnje, kako u EU tako i zemljama van EU. Zato Evropska komisija promoviše globalno održivo snabdevanje sirovinama, na primer, kroz politiku dijaloga, partnerstva, poslovnu i razvojnu politiku. Industrija ima ključnu ulogu tako što određuje konkretne obaveze za održivo snabdevanje i saradnju duž lanca vrednosti.

Industrijska struktura naftnih kompanija uključuje istraživanje nafte i gasa, preradu nafte, transport naftovodima, prodaju derivata nafte i gasa, inženjerske i usluge na naftnim poljima... Njihova proizvodnja nafte i potrošnja je dug lanac koji se odnosi na širok spektar ekološki osetljivih oblasti, kao što su izvori pitke vode.

Takođe, procesno intenzivne rafinerije se uglavnom nalaze u blizini reka, jezera ili gusto naseljenih područja. Zbog svog karaktera operacija i procesa visokog rizika, naftne kompanije preduzimaju mere za sprečavanje negativnih ekoloških i društvenih uticaja eksploatacije, prerade i distribucije.

I dalje postoje izazovi za naftnu industriju da sprovede mere u svim operacijama, kao što su ambiciozni ciljevi za nulto spaljivanje na bakljama ili nulte emisije metan, ekološki aspekti u tretiranju vode, ili smanjenje gasova staklene bašte, za šta, takođe, mora da se pobrine.

Koncept cirkularne ekonomije će uticati na naftne industrije jer će ovi novi modeli pokrenuti reviziju postojećih sistema upravljanja otpadom, potrošnje energije i proizvodnih praksi, a aktiviraće i poboljšanje u celom životnom ciklusu od proizvodnje do benzinske pumpe. To će uticati na zatvaranje infrastrukture za proizvodnju nafte i preradu kad joj istekne proizvodni vek, kao i na kupovinu proizvoda i opreme potrebne za proizvodnju. Rešenje će se naći daljim smanjenjem negativnih uticaja na životnu sredinu i istraživanjem i razvojem proizvoda sa dodatom vrednošću.