EU pooštrava ciljeve za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte

Evropska unija predložila je nove, strožije nacionalne ciljeve zemljama članicama, za smanjenje emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine, kako bi ispunila obećanje sa klimatskog samita u Parizu - da ukupno smanji emisije ovih gasova za 40 odsto.

U zavisnosti od BDP-a države do tog datuma predviđena su smanjenja od nula do 40 odsto, u odnosu na nivo ispuštanja tih gasova registrovan 2005. godine.

Sadašnji predlozi Evropske komisije odnose se na sektore koji nisu pokriveni evropskim tržištem uglja, kao što su gradjevinarstvo, poljoprivreda, upravljanje otpadom i saobraćaj koji su 2014. predstavljali 60 odsto od ukupnih štetnih emisija EU.

Najveći teret novih planova pada na Švedsku, Luksemburg, Finsku, Dansku, Nemačku, Britaniju, Francusku i Austriju, ocenjuje agencija Frans pres, dodajući da su ovi planovi deo nastojanja evropskog bloka da ispuni obećanje o smanjenju emisije štetnih gasova za 40 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine, prenosi agencija Frans pres.

Prema nacrtu predloga, Britanija, kao drugi najveći evropski emiter štetnih gasova posle Nemačke, trebalo bi da smanji zagađenje za 37 odsto do 2030. godine u odnosu na nivo iz 2005. godine, što je znatno više od većine drugih članica Unije, javlja agencija Rojters. U ovom dokumentu se ne uzima u obzir najavljeni izlazak Britanije iz EU, čija zvanična procedura tek treba da počne.

Nemačka bi trebalo da smanji zagađenje za 38 odsto, a Francuska za 37 odsto.

Takođe su predloženi i stroži ciljevi za smanjenje gasova u Luksemburgu i Švedskoj.

Manje bogate privrede EU treba manje da smanjuju emisiju štetnih gasova. Tako Bugarska treba da zadrži nivo ispuštanja štetnih gasova na nivou od 2005.

Bugarska je jedina članica Unije od koje je zatraženo da ne menja ciljeve, navodi britanska agencija.

Hrvatska, Letonija, Litvanija, Madjarska i Poljska (peti po veličini evropski zagadjivač) treba da smanje svoje emisije za izmedju dva i devet odsto.