Nova sumorna prognoza o klimatskim promenama

Nastavak upotrebe fosilnih goriva, kao što su gas, nafta i ugalj, dovešće do porasta globalne temperature na Zemlji za oko 10 stepeni Celzijusovih, što bi moglo da se dogodi do kraja 22. veka, navodi se u najnovijoj studiji kanadskih naučnika.

Temperatura bi mogla porasti za 9,5 stepeni u proseku i bila bi pet puta viša od limita utvrdjenog Pariskim klimatskim sporazumom, zaključenim u decembru prošle godine pod okriljem UN, što bi planetu Zemlju učinilo mnogo nepovoljnijom za život nego što su naučnici predvidjali, stoji u studiji juče objavljenoj u časopisu Nejčer klajmat čejndž (Nature Climate Change), prenosi Beta.

U oblasti Arktika, koji se topi dva puta brže nego ranije, temperatura je već dostigla nivo izmedju 15 i 20 stepeni Celzijusovih, navedeno je u ovoj studiji uz napomenu da bi potrošnja svih raspoloživih rezervi fosilnih goriva, nafte, gasa i uglja, dodala u atmosferu oko 5.000 milijardi tona gasova sa efektima staklene bašte, posebno ugljen-dioksida. Ako bi se eksploatacija tih resursa nastavila postojećim tempom, efekat staklene bašte mogao bi potpuno da prevlada do kraja 22. veka, upozorili su autori studije.

Stručnjaci za klimatske promene su u poslednjem izveštaju iz 2014. godine predvidjali dodatne 2.000 milijardi tona gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi, a da bi se globalna temperatura zadržala na dva stepena, ne bi smeo biti prekoračen limit od 1.000 milijardi tona dodatnih gasova.

Prema navodima autora studije sa Univerziteta Viktorija u Kanadi, nije isključen ni mnogo sumorniji scenario, ako se ne zaustavi negativno delovanje na atmosferu, jer nije moguće garantovati da će 195 zemalja potpisnica Pariskog sporazuma preduzeti mere u cilju sprečavanja klimatskih promena.

Zvaničnici zemalja potpisnica od 16. maja u Bonu, gde je zaključena konvencija o klimi pod okriljem UN, a tema sastanka je primena Pariskog sporazuma, koja je još u operativnoj fazi.