Obnovljivi izvori energije šansa za pokretanje privrede

Za nekoliko godina Srbija će morati da zbog zastarelosti povuče iz upotrebe kapacitete za proizvodnju električne energije, uglavnom termoelektrane, ukupne snage oko 1.000 megavata. Zamenu za ova postrojenja ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine prof. dr Zorana Mihajlović vidi u obnovljivim izvorima energije (OIE), pre svega biomasi sa potencijalom od 500 do 700 megavata, a uz vetroparkove i mini hidroelektrane, kao i velike infrastrukturne radove moguće je ostvariti i svih 1.000 megavata. Na ovaj način Srbija će ostvariti cilj da se 27 odsto finalne potrošnje energije dobija iz obnovljivih izvora do 2020. godine, rekla je Mihajlović na konferenciji u organizaciji Balkanmagazina „Obnovljiva energija vode, vetra i sunca-put ka energetskoj nezavisnosti“.

U poslednjih osam meseci Vlada je donela niz zakonskih akata koji prema rečima ministarke čine oblast OIE uređenim sektorom koji treba da doprinese stabilnom sistemu i novim investicijama koje će dovesti do novog zapošljavanja i pokretanja industrije.

Jedna od stvari na koje se investitori u obnovljive izvore energije najviše žale je nedostatak uredbi i pravilnika, a pre svega to što još nisu usvojeni ugovori o otkupu energije koji sprečavaju ozbiljnija ulaganja.

“Do kraja juna, a najkasnije do 10. jula Vlada će usvojiti model ugovora o otkupu električne energije iz obnovljivih izvora”, saopštila je ministarka energetike dodajući da “ministarstvo pokušava da zaštiti interese Srbije i da omogući investitorima profit - zbog čega i ulažu”.

“Nama je interes Srbije na prvom mestu, a investitori žele u potpunosti da izbegnu rizik. Ugovori koje smo ponudili ni u čemu ne odstupaju od ugovora u drugim zemljama. Ovo teče sporo jer smo prihvatili veliki broj primedbi”, rekla je Mihajlović.

Govoreći o podsticajima za korišćenje OIE ona je ocenila da energija iz ovih izvora nije jeftina i da nijedna država u regionu nije u stanju da potroši milijarde evra na fid-in tarife.

“Pri određivanju fid-in tarifa bilo je puno otpora, pa smo neke morali da smanjujemo, aneke da povećavamo. Do 2020. godine Srbija će izdvojiti oko 500 miliona evra za fid-in tarife. Ako ekonomija krene na bolje, ja sam za to da se i fid-in tarife i kvote povećaju”, istakla je Mihajlović.

U decembru 2012. godine izmenjen je Zakon o energetici u delu dobijanja energetskih dozvola, a ministarka Mihajlović je najavila detaljnije izmene ovog zakona na jesen. U martu ove godine donesen je Zakon o efikasnom korišćenju energije, kao i uredbe o povlašćenim cenama električne energije koje bi trebalo da obezbede ostvarenje cilja u korišćenju OIE do 2020. godine.

Pre dve nedelje Vlada je usvojila i Nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije, a trenutno se radi na detaljnijim planovima. Takođe je predstavljen i vodič za investitore koji žele da ulažu u ovu oblast energetike.

Mihajlović je ocenila uspešnim javni poziv za izgradnju 317 malih hidroelektrana, gde je podneseno 1.465 aplikacija od strane 175 investitora.

U procesu je i otvaranje kancelarije za brze odgovore koja bi trebalo da smanji broj procedura i broj dozvola kako bi se stvorili povoljniji uslovi za investitore.

“U izradi je nova strategija razvoja energetike. Prethodna strategija je ostvarena je 20 odsto i zato će ova strategija biti realna, ali će sadržati i više scenarija”, najavila je ministarka Mihajlović.

Elektroprivreda Srbije (EPS), sada samo jedan od igrača na tržištu električne energije, kako je napomenuo Dušan Živković, direktor Sektora za investicije u EPS-u, ima za cilj da proširi portfolio u oblasti obnovljivih izvora energije.

Od ukupno 36 teravat sati, Elektroprivreda Srbija čak jednu trećinu dobija iz hidroelektrana.

“Kada je pre 30 godina napravljena hidrocentrala Đerdap 1 bila je  među tri najveće elektrane u svetu, što govori o tradiciji proizvodnje električne energije iz vodnog potencijala,“ rekao je Živković.

On je istakao da EPS planira nadgradnju postojećeg sistema, ali i aktivno učešće u gradnji malih hidorelektrana.

“Započeli smo revitalizaciju hidorelektrana Bajina Bašta i Đerdap, kao i Zvornik, a radovi su već dali rezultate u proizvodnji električne energije. Predstoji i izgradnja novih hidroelektrana, pre svega u jugoistočnoj i jugozapadnoj Srbiji, na Drini, Moravi i Ibru, kao i dve reverzibilne hidroelektrane na Bistrici i Đerdap 3”, najavio je planove EPS-a Živković.

Nakon pribavljanja dokumentacije očekuje se raspisivanje tendera za 23 objekta, a u finansiranju gradnje malih hidroelektrana učestvovaće EBRD sa 45 miliona evra. Prema njegovim rečima EPS je osnovao privredno društvo Obnovljivi izvori energije koje bi trebalo da preuzme deo malih hidroelektrana i upravlja tim resursima kao deo EPS-a, a biće delom i nosilac zajma EBRD-a.  On je najavio i osnivanje direktorata u EPS-u koji će se baviti razvojem OIE.

Živković je istakao i ambicije EPS-a da se uključe u gradnju vetroparkova u istočnoj Srbiji i da sa privrednim društvom Kostolac traže način za izgradnju vetroparka od 30 megavata.

Što se tuče energije sunca, najveći potencijal je u jugoistočnoj Srbiji, gde EPS obavlja merenja.

„Biomasa je u senci, ali njen potencijal u Srbiji je izuzetan, kao i geotermalni potencijal“, kazao je Živković.

Iz ugla potencijalnih investitora ocenu postojećeg stanja u oblasti OIE dao je Gaetano Masaro, generalni direktor Dženeral elektrik JIE.

Ističući da globalne promene u energetici, pokrenute smanjenjem emisije ugljendioksida, stvaraju investicije u nove oblasti - poput gasnih škriljaca ili obnovljivih izvora Masaro je rekao: „Gas emituje manje gasova od uglja, ali sam gas ne može da zadovolji svetske potrebe. OIE su neutralni iz ugla emisije gasova, ali su nepredvidivi. Najbolja je diversifikacija proizvodnje energije zajedno iz gasa i obnovljivih izvora. OIE mogu doneti energetsku nezavisnost Srbiji.“

On se osvrnuo na zakonski nerešena pitanja sa kojima se suočavaju investitori u vetroparkove i tu je istakao tri problema.

“Ključni činioci koji još nisu ostvareni su ugovori o otkupu električne energije koji su neophodni da bi investitori dobili kredite kod banaka, nedostatak pravilnika o energetskim dozvolama koji bi investitorima u OIE omogućio izgradnju priključnih dalekovoda i usvajanje dugoočekivane uredbe o uslovima i načinima snabdevanja električnom energijom, koji obezbeđuju da investitori, zaista, dobiju odobrenje za priključenje na prenosni sistem - nakon dobijanja dozvole za izgradnju elektrane”, poručio je Masaro.

Dženeral elektrik je danas jedan od najvećih svetskih konglomerata sa operacijama u 100 zemalja i sa više od 300.000 zaposlenih ljudi. Prema Masarovim rečima, ulaganja u obnovljive izvore energije, a pre svega energiju vetra, omogućili bi za nekoliko godina energetsku nezavisnost Srbije.

“Činjenica je da su OIE potreba Zapadnog Balkana i Srbije jer hoće da postigne cilj od 27 odsto električne energije iz obnovljivih izvora. Zato mora brzo da realizuje projekte za OIE jer vreme brzo prolazi i do 2020. godine ima još šest, sedam godina. Obnovljivi izvori energije su jedini način za postizanje tog cilja. Zahvaljujući energiji vetra Srbija može postati energetski nezavisna, posebno jer danas uvozi električnu energiju što je teret za platni bilans. Električna energija iz domaćih izvora je velika korist za domaću industriju”, napomenuo je Masaro.

Jedan od retkih investitora u OIE, Vera Ristić, takođe je ukazala na probleme sa kojima se sreću investitori u ovom sektoru.

„Prve kilovate iz naše solarne elektrane u okolini Merdara počeli smo da u elektroenergetski sistem Jugoistok isporučujemo pre dva meseca. Ali, EPS nam isporučenu električnu energiju fakturiše po ceni od 2,66 dinara po kilovat času jer i pored svih nastojanja nismo uspeli da sa ovom kompanijom potpišemo ugovor o otkupu energije, što je za nas čist gubitak. Kompanije sa kojima sarađujemo žele da dođu u Srbiju ali, da bi došlo do toga neophodno je da se popravi ambijent,“ rekla je Ristić, koja je, inače, 2005. godine počela da se u Srbiji bavi izgradnjom OIE - malih hidroelektrana a potom i solarnih elektrana.

Ministar Zorana Mihajlović se složila da „uprkos želji da se što više koriste obnovljivi izvori i dalje postoje brojne prepreke. To su, pre svega, velika finansijska opterećenja, koja nameću fid-in tarife.

„OIE nisu jeftini i kod usvajanja fid-in tarifa naišli smo na velike otpore. Nijedna zemlja u okruženju, kao ni Srbija, nije u stanju da potroši milijarde evra za fid-in tarife. Srbija će do 2020. godine potrošiti oko 500 miliona evra za tu namenu“, istakla je Mihajlović.

Kompanija izdvojena iz EPS-a kao „non kor“ delatnost, a koja se, između ostalog bavi i obnovljivim izvorima energije - proizvodnjom biomase je RIO Kostolac. Ovo preduzeće za rekultivaciju i ozelenjivanje bavi se obnavljanjem zelenih površina na poljima koje koristi TE Kostolac, ali je zanimljivo da su na kopu Drmno počeli sa gajenjem biljke miskantus, koja sadrži veliku energetsku vrednost i koristi se kao biomasa.

„Ova biljka se pokazala kao odličan remedijator, a ima energetsku vrednost od 15.000 do 20.000 kilodžula, dok lignit, na primer, ima 10.500 kilodžula. Mi želimo da se nametnemo kao partner EPS-u u proizvodnji biomase za čuje korišćenje nije potrebna izgradnja novih postrojenja, već se mogu koristiti stari kotlovi za ugalj - prilagođeni biomasi“, istakla je Nataša Savić, direktor RIO Kostolac.

U primeni električne energije iz obnovljivih izvora uogu imaju i Elektromreže Srbije kao nezaobilazan subjekt u sistemu zadužen za priključenje objekata na mrežu.

Branislav Đukić, član Upravnog odbora EMS-a istakao je da ova kompanija prati promene u regulativi i čini sve da procedura priključivanja na mrežu prođe što brže i jednostavnije.

Ministarka Zorana Mihajlović ocenila je da ni EMS-u nije lako jer nailazi na razne investitore.

“Potpisali su ugovor sa jednim preduzećem pre šest meseci za proizvodnju solarne energije, ali od tada nemamo nikakvu informaciju da li oni mogu da realizuju ugovor. Mora se voditi računa o tome ko su kompanije koje hoće da investiraju i da li su stabilne ili kompanije koje su juče nastale”, poručila je ministarka energetike.