Mihajlović: Za obnovljive izvore energije još pet milijardi evra
Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović rekla je danas da je 2021. godina u kojoj je Srbija krenula u proces energetske tranzicije. Na konferenciji posvećenoj obnovljivim izvorima energije resorna ministarka je takođe istakla da je vrednost projekata novog investicionog ciklusa 17 milijardi evra, od čega će najmanje pet milijardi biti uloženo u obnovljive izvore energije. (Foto: Shutterstock)
Na konferenciji o obnovljivim izvorima energije (OIE), ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović je istakla da je dekarbonizacija i zelena energetika generacijsko pitanje i da je u procesu energetske tranzicije neophodno zajedničko delovanje, navodi se u saopštenju resornog ministarstva.
„Pokrenuli smo kroz zakonski okvir proces energetske tranzicije. Moramo da budemo brzi i efikasni kada je u pitanju dekarbonizacija, bez obzira na otpore koje osećamo. Sve priče koje čujemo, da ukoliko budemo imali više obnovljivih izvora energije, više solarnih i vetroelekrana, da to znači nestabilnost energetskog sistema, nije tačno. Sve što čujemo da ćemo tako morati da uvozimo električnu energiju, nije tačno“, naglasila je ministarka.
Energetska tranzicija je novi model rasta, jedna nova industrijska revolucija.
(Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike)
Mihajlović je rekla da ako Srbija polako, korak po korak, ide ka tome da zameni prljave elektrane koje koriste najgori ugalj i da ima što više kapaciteta koji koriste obnovljive izvore, može da bude važan faktor u trgovini električnom energijom u ovom delu Evrope.
Istakla je i da je novim zakonskim okvirom postavljen temelj za sprovođenje nove energetske politike koja donosi drugačiji strukturni privredni rast i razvoj.
Resorna ministarka je najavila da će Srbija u narednom periodu graditi solarne elektrane, zatim vetroelektrane i velike reverzibilne hidroelektrane.
"To je ono što očekujemo da radimo u narednom periodu, prvo ćemo raditi projektno-tehničku dokumentaciju da bismo 2022. ili 2023. počeli da gradimo i ove elektrane", rekla je Mihajlović.
Smatra da građani moraju da budu uključeni u ovaj proces i da znaju šta je to zelena energija, kao i i da ministarstvo na tome stalno radi.
Srbija može da bude važan faktor u trgovini električnom energijom u ovom delu Evrope,
ako razvija kapacitete obnovljive energije. (Izvor: Pixabay)
Prema rečima resorne ministarke, pitanje dekarbonizacije je pitanje zdravlja i životne sredine i ljudi, ona je i potencijal i mogućnosti koje pruža su gotovo nemerljive.
“To je i novi model rasta, jedna nova industrijska revolucija. Govorim o novim investicijama, novim zelenim radnim mestima“, poručila je Mihajlović.
Ministarka je podsetila da su u pripremi podzakonska akta i strateška dokumenta kojima će biti određen put kojim Srbija treba da ide u narednim decenijama u energetici.
„Naš cilj je da, uz konsenzus sa građanima Srbije, do 2040. godine imamo najmanje 40 odsto energije dobijene iz obnovljivih izvora energije, a do 2050. i više od 50 odsto” rekla je Mihajlović iznevši očekivanje da će i emisije štetnih gasova tokom naredne decenije pratiti prosek u Evropskoj uniji.
Novi plan i strategija razvoja energetike
Tokom sastanka sa regionalnim direktorom Svetske banke za infrastrukturu za Evropu i centralnu Aziju, Čarlsom Kormijerom, otvorena su pitanja reformi u energetskom sektoru, energetskoj tranziciji i novim projektima sa Svetskom bankom.
Ministarka Mihajlović je naglasila da je u pripremi integrisani nacionalni klimatski i energetski plan i nova strategija razvoja energetike, kojima će se odrediti dalji razvoj energetskog sektora.
”Srbija je ove godine krenula u energetsku tranziciju, u kojoj će tri glavna izazova za nas biti povećanje energetske efikasnosti, korišćenje potencijala obnovljivih izvora energije i postepeno smanjivanje učešća energije proizvedene iz uglja. Doneli smo novi zakonodavni okvir, izrađuju se podzakonski akti i otpočeli smo pripremu integrisanog nacionalnog klimatskog i energetskog plana i nove strategije razvoja energetike, kojima ćemo odrediti scenarije za dalji razvoj energetskog sektora”, navela je Mihajlovićeva.
Ukazano na dobru saradnju sa Svetskom bankom u pogledu sprovedenih reformi u oblasti građevinarstva, uvođenju e-dozvole i realizaciji infrastrukturnih projekata, uz očekivanje da će se ona nastaviti i u resoru rudarstva i energetike.
Kormijer je istakao da je Svetska banka spremna da pruži podršku aktivnostima Ministarstva, naročito u vezi sa procesom dekarbonizacije, i naglasio važnost opredeljenja za uključivanje građana u proces energetske tranzicije i saradnju sa civilnim društvom.
