Pustinjski vazduh postaje izvor vode

Za one koji se pitaju gde je moguće naći vodu na terenu koji kao da je satkan isključivo od peska i kamena, odgovor je banalno jednostavan, u vazduhu! Potrebno je samo vlagu iz vazduha izdvojiti i flaširati. Nažalost, tehnološki postupak za to je komplikovan i skup i zahteva korišćenje značajne količinu energije, ali Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) i partnerske američke kompanije pokreću projekat uz procenu da će se isplatiti.

Projekat „Stvaranja vode iz atmosfere“, (Athmosfere Water Generation – AWG) koji podrazumeva proizvodnju vode kondenzacijom vlage iz vazduha, značajno je ubrzan u arapskim zemljama prošle godine, kada je postalo jasno da kriza izazvana pandemijom koronavirusa može da dovede do katastrofalnog usporavanja uvoza vode i hrane.

Bilo je dovoljno samo nekoliko meseci pa da uređaji kojima je za izdvajanje vode bila neophodna relativna vlažnost vazduha od 20 odsto, napreduju do nivoa kada vodu uspevaju da proizvedu uz relativnu vlažnost od samo 6,0 odsto.

Koliko je čitava stvar postala značajna i obećavajuća vidi se i po tome što su čak dva veoma slična projekta najavljena u Ujedinjenim Emiratima u poslednjih dvadesetak dana.

Projekat proizvodnje vode kondenzacijom vlage iz vazduha u arapskim zemljama značajno je ubrzala pandemija
zbog usporavanja uvoza vode i hrane. (Izvor: Pexels)

Najpre je sredinom jula američka kompanija Zero Mass Water saopštila da će početi projekat flaširanja pitke vode u svom pogonu u selu Lehbab, udaljenom 20 kilometara od Dubaija, da bi početkom avgusta Aquovum, kao još jedna američka kompanija, najavila početak izdvajanja vode iz vlage vazduha u gradu Masdaru, koji se nalazi nedaleko od Abu Dabija, praktično uz sam internacionalni aerodrom.

Kako piše Bloomberg, kompanija Zero Mass Water će koristiti isključivo solarnu energiju u proizvodnji pitke vode, a flaširanje će se raditi u bocama od stakla pogodnom za reciklažu. Ništa nije prepušteno slučaju, čak će i zatvarači na bocama biti od ekološki prihvatljivog materijala, jer će se praviti od bambusa, potvrdio je Samijula Kan (Samiullah Khan), generalni direktor u firmi IBV iz Emirata koja će kupovati ovu „zelenu“ vodu.

Čitav posao nadgleda kanadska konsultantska firma Atmoswater Research, čiji direktor Roland Volgren (Roland Wahlgren) tvrdi da se ovaj projekat izdvaja po svojoj veličini i originalnosti.

Veličinu projekta ipak treba shvatiti uslovno. U početku će na ovaj način moći godišnje da se proizvede samo 2,3 miliona litara vode, što je nešto manje od količine potrebne da se napuni jedan prosečan bazen, što je između 2,5 i 3,0 miliona litara vode. Međutim, veoma je bitno da će prodajna cena ove „zelene“ vode biti na nivou one koja se uvozi iz Evrope, odnosno nešto manje od tri dolara po litru.

U samom startu znatno jeftinija će i dalje biti voda dobijena desalinizacijom morske vode, ali treba imati na umu da je svaki pionirski poduhvat težak i da će cene drastično opadati sa povećanjem proizvodnje.

U procesu proizvodnje vode iz pustinjskog vazduha se koristi solarna energija. (Izvor: Pixabay)

Iako kompanija Zero Mass Water nije saopštila koliko je novaca uložila u projekat, nije teško izračunati da će početnih 1.250 hidropanela, što su zapravo kutije koje upijaju vodenu paru iz vazduha, a svaka košta oko 2.500 dolara, nadmašiti iznos od tri miliona dolara samo u tom segmentu troškova. Kada se na to dodaju svi ostali infrastrukturni i proizvodni troškovi, verovatno je da će ukupna suma biti najmanje desetak puta veća, što dovodi u pitanje isplativost projekta jer cena finalnog proizvoda ne ogovara takvom ulaganju.

Ali ono što je perspektiva ovakvog gledanja na „zelenu“ proizvodnju čiste vode, umnogome nadmašuje njene velike i na prvi pogled neisplative startne troškove. Prva sledeća faza je povećanje proizvodnje za najmanje osam puta, a druga je još ambicioznija. Cilj je da se dobiju takve količine čiste vode iz vazduha koje će biti dovoljne da podmire potrebe lokalne poljoprivrede.

Osnivač kompanije Zero Mass Water koji je i predavač na Univerzitetu u Arizoni, Kodi Frajzen (Cody Friesen), rekao je da se na ovaj način može dobiti voda praktično svuda gde sunce sja, ali vrela i vlažna klima Dubaija čine se idealnom destinacijom za start projekta.

Sve zemlje u tom delu sveta žele da smanje uvoz hrane, tako da su samo u julu UAE uvezli 4.500 muznih krava, a registrovani su masovni pokušaji uzgajanja pirinča, paprike, paradajza, začinskog bilja i to isključivo u plastenicima, jer je jedino tako moguće doći do kvalitetnog proizvoda bez velike količine vode.

Za dalji razvoj poljoprivrede u regionu voda dobijena iz vazduha je od vitalnog značaja, jer je mnogo čistija od destilovane vode koja nije dovoljno dobra za uzgoj biljaka.

Početne količine će biti male, ali se najavljuje rast proizvodnje, a cena po litru će biti manja od tri evra, što je cena
uvoznoj vodi iz Evrope. (Izvor: Pixabay)

SAD partner u oba projekta

Praktično istovremeno kad i u Dubajiu, i u neposrednoj blizini Abu Dabija, u gradiću Masdaru, započeo je veoma sličan projekat izdvajanje vode iz vlage vazduha, u kome zajednički učestvuju sam grad, američka kompanija Aquovum, i lokalni Kalifa Univerzitet za nauku i tehnologiju, rangiran u prvih 200 u svetu.

Cilj je isti kao i u Dubaiju, da se dođe do što veće količine čiste, pitke vode, na potpuno energetski prihvatljiv način i po što nižoj ceni. Jedina vidljiva razlika u samom startu između ovih projekata je u tome što će se u Masdaru, osim direktne solarne energije koristiti i ona koja će biti prethodno uskladištena u Termalnom energetskom skladištu (Thermal energy storage - TES), koje je u Masdaru napravljeno u saradnji sa švedskom kompanijom Azelio AB, piše portal National News.

Osim za piće, najavljuje se da će količine vode ubuduće biti dovoljne da se podmire potrebe poljoprivrede.
(Izvor: Pexels)

„Razvoj tehnologije koja garantuje stalni i sigurni izvor vode je od ključnog značaja“, rekao je tim povodom Abdula Balala (Abdulla Balalaa) izvršni direktor kompanije za nekretnine u Masdaru.

Prema njegovim rečima, ovaj projekat se potpuno uklapa u „Strategiju vode UAE 2036“, precizirajući da će tako biti napravljen i model koji će koristiti susedne zemlje sa vlažnom i toplom klimom u pokušaju da proizvedu dovoljne količine čiste vode za piće i poljoprivredu.

„Uvideli smo da je neophodno da projekat poveže energetsku tranziciju i obezbeđivanje izvora vode na takav način da moramo u potpunosti da se oslonimo na obnovljivu energiju“, rekao je Robert Vud (Robert Wood), direktor tehnološkog sektora američke kompanije Aquovum.

Očekivanja su veoma optimistična. AWG tehnologije bi trebalo da budu u izuzetnoj ekspanziji u narednom periodu, uz čak 25 odsto rasta godišnje u svetu, a više od 30 odsto samo na Bliskom istoku i u Africi.

„Do sada smo bili fokusirani samo na proizvodnji solarne energije i skladištenju termalne energije, ali smo sada istraživanja i razvoj povezali i sa proizvodnjom čiste vode“, rekao je Nikolas Kalvet (Nicolas Calvet) docent na Kalifa Univerzitetu i osnivač Solarne platforme Masdar Instituta, koji je i glavni istraživač čitavog projekta.

„Proizvodnja vode i solarne energije bi trebalo da budu stubovi razvoja i istraživanja u UAE“, naglasio je Kalvet, dodajući da će projekat u narednih 12 meseci pružiti podatke o celogodišnjem klimatskom ciklusu u vezi sa proizvodnjom vode iz vazduha.