EPS će proizvoditi električnu energiju iz biomase
Elektroprivreda Srbije je u saradnji sa američkom kompanijom E3 internešnel pokrenula ekološki pilot projekat uzgoja biomase, u vidu brzorastućih zasada vrbe, na odlagalištu Polja „G“, površinskog kopa Kolubara. Uključeni u projekat ističu da Srbiji postoji 1,6 milona hektara zemljišta lošijeg kvaliteta na kome mogu da se zasnuju energetske plantaže, a da je projekat koji se sada pokreće isplativa investicija koja će već u roku od pet godina pokazati rezultate.
U okviru prve faze ekološkog projekta razvoja biomase na rudarskim kopovima EPS-a, zasadi vrbe prostiru se na tri hektara površinskog kopa rudarskog basena “Kolubara”. Plan je da se projekat podigne na viši nivo i da se na jesen krene sa rekultivacijom novih hektara zemljišta oko kolubarskih kopova.
“Za sada imamo samo tri hektara zasađenih sa nekoliko vrsta vrba koje nisu iz Srbije, ali i jednu srpsku vrstu, koja se bori za svoje mesto, a ja sam siguran da će se izboriti”, rekao je Milorad Grčić, v. d. direktora JP EPS koji je danas sa predstavnicima Vlade Srbije, ambasada, međunarodnih institucija i delegacije kompanije E3 internešnel obišao zasad brzorastućih vrba na obodu površinskog kopa rudararskog basena “Kolubara”.
Glavni prioritet „Elektroprivrede Srbije“je proizvodnja električne energije, ali odmah sledeći je proizvodnja zelene energije, odnosno povećanje procenta zelene energije unutar EPS-a i zaštita životne sredine, rekao je Grčić, kako navodi Tanjug, istakavši da je u ekološke projekte EPS dosada uložio 540 miliona evra i da nastavlјa sa ulaganjem.
U tom smislu, EPS radi na razvoju hidropotencijala.
“Revitalizovali smo pet od šest agregata Ðerdapa 1, potpisujemo ugovor za revitalizaciju Đerdapa 2, bavimo se drinskim elektranama, spremamo revitalizaciju Bistrice 1 i razmatramo mogućnost izgradnje reverzibilne hidroelektrane Bistrica 2.”, istakao je Grčić, ali je napomenuo da se EPS-ov termo sektor mora očuvati, kako bi Srbija imala stabilan energetski sistem i dovolјnu količinu električne energije za građanstvo i za privredu.
Vrba zasađena na probnom polju tokom 25 godina može da bude 12 puta posečena i u termoelektranama korišćena zajedno s lignitom za proizvodnju električne energije.
Veliki potencijal biomase
Predsednica kompanije "E 3 internešenel" koja sprovodi projekat Boni Norman rekla je da u Srbiji postoji 1.6 miliona hektara degradiranog i nesikorišćenog zemljišta kome je potrebna obnova, uključujući i odlagališta rudnika i da ovaj projekat obezbeđuje rekultivaciju tog zemljišta, ali i otvaranje novih radnih mesta.
“Mi na ovaj način podržavamo proizvodnju energije iz biomase i štitimo postojeće šume”, rekla je Normanova.
Objasnila je da vrba koja je zasađena na probnom polju u roku od 25 godina može da bude 12 puta posečena kako bi se koristila u termoelektranama zajedno s lignitom za proizvodnju električne energije.
“Zajedničkim sagorevanjem, ugalj i biomasa daće čistiji vazduh. Ovo je i isplativa investicija koja će već u roku od pet godina pokazati rezultate”, naglasila je Normanova.
Projekat je podržala Austrijska agencija za razvoj.
Proizvodnja biomase u kopovima Kolubare će biti važan deo Zelene strategije Vlade Srbije
Profesor šumarskog fakulteta Branko Glavonjić koji je uključen u projekat kompanije “E 3 internešenel” je ocenio da će proizvodnja biomase narednih godina biti veoma važna u oblasti obnovljivih izvora energije.
“Verujem da ćemo se za desetak godina videti ponovo i konstatovati da je Srbija lider u jugoistočnoj Evropi po proizvodnji i potrošnji biomase dobijene sa energetskih plantaža”, rekao je Glavonjić.
Dodao je da za to postoje svi preduslovi, a prvi je da u Srbiji postoji 1,6 milona hektara zemljišta lošijeg kvaliteta na kome mogu da se zasnuju energetske plantaže.
“Ako bismo iskoristili samo 10 odsto tog potencijala dobijali bismo preko 10 miliona tona biomase. Srbija trenutno troši oko 1,2 miliona tona biomase, onda je Jasno koji je to potencinal za investiranje u razvoj zelene energije”, rekao je Glavonjić.
Ditmar Stoian iz nemačke kompanije ICRAF kija je uključena u pilot projekat na odlagalištu Polja “G” ocenio je da će proizvodnja biomase u kopovima Kolubare biti važan deo Zelene strategije Vlade Srbije.
Ako ostvarimo ambiciozan plan da do 2030. godine imamo 75.000 hektara energetskih plantaža, to će dati jednu trećinu od planiranih 40 procenata proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, rekao je Stoian.
Na površini od 3.17 hektara zasađene su domaća bela vrba i skandinavska inger vrba, čijim sečenjem se dobija 112 tona biomase po hektaru.
Vrba se seče na svake tri godine, jer se obnavlja iz istog korena.
Na taj način se osim zelene energije dobija i mogućnost remedijacije zemljišta kopova u kome ima teških metala, jer vrba ima odlične mogućnosti ekstrakcije teških metala iz zemljišta.
