Britanija mora da udvostruči planiranu proizvodnju vodonika
Da bi ispunila svoj veoma ambiciozni plan za smanjenje emisije štetnih gasova Velika Britanija je najavila da će do 2030. godine proizvesti pet gigavata energije iz takozvanog plavog vodonika, uz minimalnu emisiju ugljenika. Međutim, tek što je premijer Boris Džonson dao takvo obećanje, ispostavilo se da je to nedovoljno i da je količinu potrebno udvostručiti. (Foto: Pixabay)
Plan od 10 tačaka za zeleni oporavak Velike Britanije, vredan 12 milijardi funti, koji je sredinom novembra prošle godine izneo premijer Boris Džonson, a trebalo je da omogući da energija vodonika zameni energiju gasa u više od tri miliona domaćinstava, naprosto nije dovoljan, tvrde stručnjaci, prenosi britanski list Financial Times.
„Moramo pokušati da ostvarimo 10 gigavata iz vodonika do 2030. godine, ako želimo da dostignemo nultu emisiju 2050.“, rekao je Ed Džil (Ed Gill), vođa projekta u Udruženju energetskih mreža (Energy Networks Association).
Prema njegovim rečima, taj cil je potrebno ostvariti ne samo zbog proizvodnje dovoljne količine vodonika, već i za izgradnju mrežne infrastrukture, koja je neophodna za snabdevanje domova i fabrika, kako bi se dodatno smanjila emisija, pogotovo u sektoru teške industrije.
Veliki deo stanovništva Velike Britanije greje se na gas, a na taj način se stvara 32 odsto emisija u toj zemlji.
(Izvor: Equinor)
Nova upotreba gasa
Veliki deo stanovništva Velike Britanije greje se na gas, a podaci govore da je to uzrok i izvor čak 32 odsto zagađenja vazduha na Ostrvu. Ideja koju zastupaju neki od velikih distributera gasa je da, koliko god je to moguće, iskoriste već postojeću infrastrukturu, kako bi se njome kupcima isporučivao vodonik umesto gasa.
Međutim, ideja je da gasna infrastruktura ima dvostruku funkciju. Plan je da se sav ugljen-dioksid koji nastane sagorevanjem prirodnog gasa u procesu dobijanja vodonika, kroz iste gasovode koji se koriste za snabdevanje, odvodi i skladišti na dnu mora, desetinama kilometara daleko od britanske obale.
Prvi od takvih projekata „H21 - Sever Engelske“, predviđa potpuni prelazak čitave jedne industrijske regije na vodonik umesto gasa, u narednih 15 godina, uz smanjenje emisije ugljenika za 92 odsto, tvrdi kompanija koja stoji iza projekta, norveški Ekvinor.
Dodatni troškovi, dodatne investicije, dodatna zabrinutost
Da bi se proizvodnja i distribucija plavog vodonika mogli ovako „jednostavno“ izvesti potrebna su ravnomerna ulaganja u proizvodnju, ali i u prepravku i dogradnju infrastrukture, kao i u razne inovacije, smatra Džil, dodajući da koncentrisanje isključivo na proizvodnju vodonika nije dovoljno da bi čitav sistem dobro funkcionisao.
Njegove stavove deli i Danijela Stjuart, vođa programa u komunalnom preduzeću National Grid. Obe organizacije željno iščekuju objavljivanje vladine Strategije za vodonik, koja je navodno već pripremljena i trebalo bi da bude objavljena u narednih nekoliko sedmica.
Baš kao u Evropskoj uniji i u Britaniji se velike nade polažu u državne kontrolne mehanizme i procese subvencija, kontrole i usklađivanja cena. Svima je jasno da se u ovako osetljivom trenutku ne može dopustiti da slobodno tržište diktira sve uslove.
Da bi vodonik zamenio gas i u domovima i u industriji, neophodna je dodatna podrška vlasti čitavom projektu.
Sa druge strane, dodatni troškovi uvek proizvode novu zabrinutost za Vladu. Kako će se siromašna domaćinstva i manje profitabilne industrije prilagoditi novim uslovima i verovatno povećanim troškovima? Prvi izveštaji i prognoze nisu bili optimistični.
Očekuje se da će vodonična strategija sadržati mehanizme finansiranja koje bi podsticale proizvodnju vodonika, ali i uvođenje dodatne naknade na računima za gas iz kojih bi se subvencionisali oni koji rade na proizvodnji vodonika.
