ČEZ se okreće ka Poljskoj
Nakon smanjenja zelenih podsticaja češki ČEZ odustaje od planova za širenje kapaciteta za proizvodnju energije iz vetra u Rumuniji i okreće se Poljskoj. (foto: ČEZ-ov vetropark Fantanele)
Češka energetska kompanija ČEZ najavila je da se neće širiti u Rumuniji i da će se umesto na Rumuniju skoncentrisati na Poljsku. Ova odluka je usledila nakon saopštenja iz Rumunskog energetskog organa (ANRE) o smanjenju izvesnog broja zelenih sertifikata koji će biti dodeljeni projekima obnovljivih izvora energije.
„Dalja ekspanzija u Rumuniji je i dalje u hipotetičkoj fazi i smo sada odlučili da se, umesto na rumunsko, fokusiramo na poljsko tržište,“ rekao je predstavnik ČEZ-a za novinsku agenciju Blumberg.
ANRE je preporučio smanjenje podsticaja koji su dati za projekte obnovljivih izvora energije i vlada je prošle nedelje odobrila preporuke. Markus Vriling, izvršni direktor RESbroker International, brokera za projekte solarne energije i energije vetra, rekao je za Blumberg da je Rumunija izgubila kredibilitet i da je nekoliko klijenatra njegove kompanije odložilo ulaganja.
ČEZ-ov projekat vetroparka Fantanele/Cogealac u regionu Dobrogea je navodno najveći kopneni projekat vezan za energiju vetra u Evropi, sa kapacitetom od 600 megavata (MW). Kompanija je razmatrala dalja ulaganja u Rumuniju i održala je razgovore sa Rumunima u vezi budućih projekata energije vetra. ČEZ je prethodno najavio smanjenje sa prvobitno planiranih dodatnih projekata u vezi energije vetra u Rumuniji snage 1.000 MW na 300 MW, zbog neizvesnosti oko vladine politike i potreba finansiranja, objavio je Blumberg.
Investitori su u Rumuniji preplaćeni šemama zelenih sertifikata za projekte obnovljivih izvora energije, kažu u energetkom organu zemlje ANRE. Nakon razmatranja naknada koje su dodeljene investitorima obnovljivih izvora energije, ANRE smatra da su zarade previše visoke i preporučio je smanjenje izvesnog broja zelenih sertifikata koji su izdati po projektu. Vlada Rumunije je zatim odobrila preporuke ANRE-a.
ANRE je zadužen da osigura da se stope povraćaja uloženog novca iz energetskih projekata održavaju na postojanim nivoima. Ali je pri preispitivanju energetski organ utvrdio da su zarade značajno veće od referentnog nivoa i kao posledicu toga preporučio je smanjenje datog podsticaja.
Nove instalacije za proizvodnju energije iz vetra trenutno dobijaju dva zelena sertifikata po instaliranom MW/h, ali je ANRE preporučio da bi se stopa trebala smanjiti na 1,5 sertifikata. Nove male hidroelektrane (manje od ili 10 MW) bi na osnovu novog predloga dobijale 2,3 sertifikata, što je pad od tri zelena sertifikata, dok je najveće smanjenje predloženo za solarnu energiju – na tri sertifikata sa trenutnih šest koji su dodeljeni za MW/h. Ukoliko bude usvojeno, smanjenja će se primenjivati na sve nove projekte.
Zbog izuzetno povoljne investicione klime za obnovljivu energiju došlo je do velikog broja projekata, gde su se kapaciteti vetroelektrana u toku poslednje dve godine učetvorostručili. Međutim, podsticajne šeme su nailazile na kritike zbog toga što su preterano velikodušne, mada su prvobitni planovi dobili dozvolu Evropske Komisije.
