Žutarice - gorivo ili hleb ?!?

Teška suša koja je pogodila Sjedinjene Američke Države uzrokovaće (opet) lošu žetvu - i sve veću cenu žitarica. Utoliko se opet rasplamsala rasprava oko biogoriva, gde se zapravo hrana pretvara u dodatak gorivu.

Američko ministarstvo poljoprivrede je objavilo kako će tamošnja žetva žitarica biti čak za 13 odsto slabija nego prošle - već ionako loše godine. Jer, ovo će u Americi biti već treća loša žetva za redom, ali ova godina će biti posebno loša. To znači da se očekuje prinos koji će biti najmanji još od 1995. godine.

Zapravo, i uz takvu lošu žetvu, ne bi bio problem nahraniti sva gladna usta kada bi se prinos koristio samo za hranu. Ali politička volja je i u SAD i u Evropskoj uniji da se velika količina prinosa mora pretvarati u biogorivo, dakle u alkohol koji se dodaje benzinu za automobile. Tako je i američki kongres odlučio da sve veći udeo u gorivu za automobile mora dolaziti iz „obnovljivih izvora“ energije pa tako ispada da oko 40 odso žetve odlazi - u rezervoare za gorivo automobila.

Zaustavite uništavanje hrane!

Sve te političke odluke - baš kao i biogorivo E-10 kakvo se prodaje u Evropskoj uniji - rezultat su ekološke težnje sve više fosilnog goriva zameniti obnovljivim izvorima energije. Ali i čuvari okoline su, u međuvremenu, zabrinuti zbog ovog razvoja gde se, pod krinkom ekologije, hrana pretvara u gorivo za automobile bogatih dok se u siromašnim delovima planete sve više širi glad.

Zato je u upravo drastičnom apelu Jose Graziano da Silva, glavni sekretar organizacije za prehranu Ujedinjenih naroda FAO pozvao Vašington da smesta suspenduje odluku kako se veliki deo žetve - pre svega kukuruza, mora pretvoriti u biogorivo. Upozorava da su žitarice na svetskom tržištu već ionako drastično poskupele: kada je reč o kukuruzu, od početka juna poskupeo je za 40 odsto.

Već se videlo da „moda“ biogoriva ujedno znači i poskupljenje hrane - i političke nemire u zemljama koje žive na granici siromaštva. Zapravo se i čitavo Arapsko proleće dobrim delom može pripisati poskupljenju hrane od 2008. godine, a politička nestabilnost se širi i po drugim delovima sveta. Zato stručnjaci u FAO smatraju da je stanje već sada „napeto“ i da je potrebna samo još jedna iskra pa da se to pretvori u plamen političke krize.

Čak i u „zelenoj“ Nemačkoj protiv biogoriva

Iako je Nemačka - i njen tradicionalno snažan ekološki pokret, bila među prvima koja je težila da se okrene obnovljivim izvorima energije i biogorivu, čak i tu su sve glasniji protesti protiv tog trenda. Nedavno je i jedna studija bavarske nacionalne Akademije nauka Lepoldina utvrdila velike nedostatke u podsticanju biogoriva i ta kritika se ne svodi samo na sve skuplju hranu, nego i na uništavanje krajolika monokulturama iz kojih se može proizvesti biogorivo.

Sve je to navelo da čak i Savez za okolinu i zaštitu prirode Nemačke (BUND) sada traži ukidanje obaveze mešati biogorivo u benzin i dizel: „Gorivo dobijeno od biljaka nije efikasno, guta obradive površine i proizvodi se u zemljama na jugu pa čak i kad tamo ljudi gladuju,“ smatra stručnjak udruženja Reinhild Bening.

U međuvremenu je i stranka zelenih - koja je zapravo i podstakla trend prema biogorivu - shvatila da se to pretvara u sve veći problem. Kao poslednji spas, političari ove stranke vide u činjenici da se biogorivo zapravo može proizvesti iz svega što raste, a ne samo iz žitarica. Zato zamenica kluba zastupnika zelenih u Bundestagu Barbel Hon (Bärbel Höhn) traži korištenje korova i divlje trave, a ne prehrambenih kultura: „Budućnost bioenergije leži u cvetnim poljima, a ne u kukuruzu.“

Kukuruz se - više isplati

Ali biogorivo je već davno preraslo granice lepih želja i snova zaštitnika okoline i postalo je ozbiljna investicija naftnih koncerna. I u Nemačkoj već oko osam odsto potrošenog goriva potiče s oranica, a makar je tehnološki moguće proizvesti alkohol iz svake biljke, iz onih biljaka koje sadrže mnogo skroba ili šećera, to je mnogo efikasnije i jeftinije. Drugim rečima, ono što je i vredna životna namirnica to je i zanimljiv izvor zarade u proizvodnji biogoriva.

Političari pak nemaju samo pred očima ekološki, nego i geopolitički značaj biogoriva. Zemlja poput Nemačke je ionako uveliko zavisna od uvoza energenata, tako da nemački ministar okoline Peter Altmaier - usprkos svim i sve glasnijim kritikama, uporno ponavlja: „Biomasa je veoma raznolik i pouzdan izvor energije koji će, s obzirom na okretanje obnovljivim izvorima energije, biti sve značajniji u snabdevanju energijom naše zemlje.“