Vetar je IN u Danskoj
Prošle godine Danska je zadovoljila čak 26 odsto svojih potreba za električnom energijom iz snage vetra. Danci planiraju da do 2020. godine svaki drugi kilovat proizvedu u vetroelektranama, a cilj im je da do 2050. godine potpuno prestanu da koriste fosilna goriva
Danska i energija vetra gotovo pa su nerazdvojni pojmovi. Prošle godine ova nordijska zemlja zadovoljila je čak 26 odsto svojih potreba za električnom energijom iz snage vetra, pa je postala zemlja-primer kako koristiti energiju vetra i uspešno integrisati dobijenu energiju u nacionalnu elektroenergetsku mrežu.
Iako je već sada lider u sektoru vetroenergije, Danska želi biti još bolja pa je postavila plan kojim bi do 2020. godine čak polovina proizvedene električne energije dolazila iz vetroelektrana. To je deo danskih planova koji uključuju potpuno odustajanje od fosilnih goriva do 2050. godine.
Na ovaj cilj, koji je postavila danska koalicijska vlada levog centra još prošle godine, nadovezuje se i cilj smanjenja emisija za 40 odsto do 2020. godine. Stoga možemo sa sigurnošću reći da Danska zaista svima može poslužiti kao primer kako stvoriti privredu koja se temelji na obnovljivim izvorima energije, klimatski prihvatljivim tehnologijama i energetskoj nezavisnosti.
Ali, ne radi se samo da političari i industrija podupiru obnovljive izvore energije, već proizvodnja električne energije iz vetra ima i veliku podršku javnosti. Tako je još u 2009. godini, nakon što je Dansko udruženje za energiju vetra (DWIA) sprovela istraživanje o proizvodnji električne energije iz vetra, čak 91 odsto ispitanika izjavio da bi zemlja trebala proširiti korištenje energije vetra, a 85 odsto je smatralo da bi se navedena ekspanzija trebala odigrati na njihovom lokalnom području. Čak 96 odsto ispitanika izjavilo je da danska vlada treba jače podupreti razvoj energije vetra kako bi Danska mogla zadržati svoj međunarodni položaj predvodnika u ovom sektoru.
Danas Danska ima instalisanu snagu vetroagregata u iznosu od 3.871 megavata (MW), od čega 857.3 MW odlazi na 13 ofšor vetroelektrana. Uz proizvođače kao što su Simens i Vesta kao i niz malih podizvođača Danska je i dom najvećoj svetskoj industriji vetroturbina. Samo u 2009. godini danski izvoz povezan sa energijom vetra iznosio je 5,6 milijardi evra, odnosno 8,5 odsto ukupnog godišnjeg izvoza. Vetroenergetski sektor je i značajan izvor novih radnih mesta pa je u 2010. godini zabeleženo kako ovaj sektor u Danskoj zapošljava ukupno 24 hiljade osoba.
Koni Hedegard (Connie Hedegaard), evropska komesarka za klimatske akcije jednom je izjavila: „Mi u Danskoj smo pokazali da se isplati koristiti naše resurse s pažnjom. Od 1980. godine do danas naša privreda porasla je za impresivnih 78 odsto, dok je naša potrošnja energije ostala na istim nivoima, a naše emisije CO2 značajno su pale. To smo postigli jer smo odlučili koristiti naše resurse na nove i inteligentne načine. Jedan od njih je i energija vetra.“
