ZBOGOM NAFTI I ATOMSKOJ ENERGIJI?
Protekla 2010. bila je godina u kojoj je svet sebi zacrtao povlačenje novih poteza u smeru oslobađanja zavisnosti od fosilnih goriva i od atomske energije. No taj put je težak i spor.
Iako je obnovljiva energija tema mnogih državnika, brojne države sveta bile su i dalje spremne preuzeti ogroman rizik kako bi se dokopale nafte, čije rezerve su sve manje. Katastrofa u Meksičkom zalivu pokazala je što se događa kada se u potrazi za naftom dopre do granica tehnološki mogućeg. Ekološke katastrofe, ne samo u slučaju havarije na platformi Deep Horizont, česte su posledice ovakvog delovanja. Nemačka vlada je istovremeno produžila licence za rad nuklearnih elektrana, iako nema trajnog rešenja za skladištenje radioaktivnog otpada. Nema, dakle, izlaza osim okretanja obnovljivim izvorima energije, ali teško je u današnjem svetu sprovesti takav zaokret.
Obnovljiva energija nije utopija
Energija je važan činilac koji doprinosi razvoju i standardu svake države. Bez izvora energije u Evropi ne bi bilo industrijske revolucije, razvoja privrede, niti globalizacije. Nafta, gas i ugalj su preduslovi za privredni razvoj, ali rezerve ovih goriva su sve manje, klima se menja, a flora i fauna trpe zbog sve veće žeđi za energijom. Stvari bi mogle biti i drugačije, tvrdio je sve do svoje smrti u oktobru 2010. Herman Scheerr, stručnjak za energiju u stranci nemačkih socijaldemokrata.
„Istina glasi: Moguće je obnovljivim izvorima energije pokriti potrebe svake države. To zahteva mnogo truda i ulaganja, ali to su preduslovi da u budućnosti imamo ekološki neutralnu i jeftinu energiju. To je izazov 21. veka.“
Ipak, prelazak na obnovljive izvore energije ne može se ostvariti preko noći. Havarija na naftnoj platformi Deep Horizont u Meksičkom zalivu aprilu 2010. pokazala je koliki je rizik zbog zavisnosti od fosilnih goriva. Nikada do sada čovečanstvo nije imalo tako duboke bušotine, uz toliko velike troškove i nekvalitetnu naftu, a sve zbog žeđi za energijom.
U međuvremenu su brojne vlade sveta uvidele potrebu da se oslobode zavisnosti od „crnog zlata“. EU je u aktualnim pregovorima o smanjenju emisije ugljendioksida zacrtala cilj od dvadeset odsto manje u odnosu na emisiju u 1990. godini. Ovaj cilj bi mogao biti povećan i na 30 odsto, ukoliko ostale industrijske nacije sveta budu spremne na saradnju. Vlada u Berlinu ima još ambicioznije planove, navodi ministar za ekologiju Norbert Röttgen.
„Cilj Nemačke je smanjenje od 40 odsto do 2020. godine. To je zapisano u koalicionom ugovoru aktualne vlade i još jednom naglašeno u novom konceptu za snabdevanje Nemačke energijom. Mi to gledamo sa dva aspekta: to je naš doprinos globalnom cilju, ali i poluga koju koristimo kako bi podstakli tehnološki razvoj i modernizaciju privrede,“ kaže Röttgen, komentrišući kako je smanjenje emisije ugljendioksida od 40 odsto do 2020. godine moguće postići i na nivou EU, i da bi to Uniju odvelo i na stazu daljeg privrednog napretka.
Sporno insistiranje na atomskoj energiji
Ipak, jedna mera savezne vlade u Berlinu, a kojom se želi ukinuti zavisnost od fosilnih goriva, izazvala je veliki otpor. Produžena je licenca za rad nuklearnim elektranama. Bivša vlada kancelara Gerharda Schrödera zacrtala je postupno gašenje svih reaktora do 2021. godine. Sadašnja vlada je licence produžila u proseku za dodatnih 12 godina, pod izgovorom da bi u suprotnom došlo do problema u snabdevanju potrošača energijom u razdoblju prelaska na obnovljive izvore. Ovaj zaključak izazvao je masovne proteste građana. Na desetine hiljada demonstranata okupilo se u novembru ispred skladišta nuklearnog otpada Gorleben. Tada se ka Gorlebenu kretao takozvani Castor-transport, voz s kontejnerima prerađenog radioaktivnog otpada. Okupljeni su jasno iskazali svoje nezadovoljstvo vladinom politikom.
Kina se trudi
Za većinu Nemaca atomska energija nije prava alternativa fosilnim gorivima. Nuklearke su im previše opasne i previše skupe. Jer, poreski obveznici snose troškove održavanja skladišta radioaktivnog otpada i eventualnog obeštećenja u slučaju incidenata. Obični građani podržavaju mere koje vode iskorištavanju energije vetra i sunca.
Uz to postoje i države koje rade na potpunom zaokretu. Kostarika i Maldivi nameravaju da u roku od nekoliko decenija postignu neutralan smer emisije ugljendioksida.
„Čak i Kina čini mnogo više nego što njeni predstavnici žele službeno preuzeti kao obvezu na međunarodnim pregovorima. Kina već pet godina proverava da li su zakoni koje donosi u skladu sa zaštitom klime. Ona upravo radi na novom petogodišnjem planuprivrednog razvoja i ima jasne ciljeve za povećanje energetske efikasnosti i korištenje obnovljivih izvora energija,“ tvrdi Christiana Figueres, šefica UN-ovog tajništva za klimu.
To je argument u korist povećanja proizvodnje obnovljive energije i u drugim zemljama. U suprotnom bi na tom planu uskoro mogle tehnološki i gospodarski zaostati za Kinom.
