ZA “ENERGIJU 2020” POTREBNO BILION EVRA
Evropska komisija je predstavljajući novu strategiju koja treba da osigura konkurentnu, održivu i sigurnu energiju u narednih deset godina saopštila je da su u tom periodu potrebna i ulaganja od bilion evra.
Evropska komisija predstavila je u sredu novu energetsku strategiju za sledećih deset godina kojom želi da osigura konkurentnu, održivu i sigurnu energiju, a ujedno je i najavila potrebna ulaganja u tom periodu od bilion evra, saopšteno je iz Brisela.
Tokom sledećih deset godina, u energetsku infrastrukturu u EU potrebno je ukupno uložiti bilion evra, kaže se u dokumentu pod nazivom “Energija 2020”, prenose agencije. Dokument definiše energetske prioritete za sledećih deset godina i akcije koje trebada se preduzmu kako bi se Evropska unija efikasno suočila sa izazovima kao što su ušteda energije, tržišta sa konkurentnim cenama i sigurnim snabdevanjem, plodonosnih pregovora s međunarodnim partnerima…
“Energetski izazov jedan je od najvećih testova za sve nas. Za usmjeravanje našeg energetskog sistema na novi, održiviji i sigurniji put trebaće vremena, ali ambiciozne odluke moraju da se donijesu odmah. Da bismo imali efikasnu, konkurentnu i ekološku energiju moramo evropeizovati našu energetsku politiku i fokusirati se na nekoliko hitnih prioriteta,” rekao je u saopštenju komesar za energetiku Guenther Oettinger.
U današnjem usvojenom dokumentu, Komisija identifikuje pet prioriteta a na osnovu tih prioriteta i predstavljenih akcija, EK će izaći sa konkretnim pravnim inicijativama i predlozima kroz sledećih 18 meseci. Ovaj dokument je i agenda za raspravu šefova država i vlada na prvom samitu EU-a o energiji 4. februara 2011. godine.
Komisijini prioriteti su ušteda energije, uspostavljanje panevropskog integrisanog energetskog tržišta sa infrastrukturom, koordinisana energetska politika Unije prema trećim zemljama, vođstvo u energetskoj tehnologiji i inovacijama kao i sigurna i pristupačna energija za potrošače.
Kada se radi o uštedi energije, Komisija usmerava svoje inicijative na dva ključna sektora: promet i zgrade. Kako bi pomogla vlasnicima zgrada i lokalnim zajednicama da finansiraju obnovu i mere uštede, Komisija će predložiti polovinom 2011. godine “Investicione inicijative i inovativne finansijske instrumente”.
Što se tiče integrisanog panevropskog energetskog tržišta, danas fragmentiranog između 27 nacionalnih tržišta, Komisija postavlja 2015. godinu kao krajnji datum za njegovo uspostavljanje. “Do 2015. ni jedna zemlja članica ne sme biti izolovana,” piše u dokumentu.
Predlaže se i da EU uskladi svoju energetsku politiku prema trećim zemljama, posebno kada se radi o njenim ključnim partnerima. U okviru politike susedstva, Komisija predlaže da se proširi i produbi Sporazum o energetskoj zajednici kako bi se dalje integrisale zemlje koje žele da učestvuju na evropskom energetskom tržištu. Najavljena je i velika saradnja sa Afrikom.
Biće pokrenuta i četiri velika projekta u ključnim oblastima za evropsku konkurentnost, poput novih tehnologija za pametne mreže i skladištenje električne energije, istraživanje druge generacije biogoriva i partnerstvo pametnih gradova u svrhu promocije energetske uštede u urbanim područjima.
Komisija predlaže i mere kojima bi se upoređivale cene, mogli menjati dobavljači i dobijali jasni i transparentni računi.
Energetski ciljevi za sledećih deset godina već su pre objavljeni a to su smanjivanje emisija gasova staklene bašte za dvadeset posto, povećanje udela obnovljive energije u ukupnoj potrošnji od 20 posto i 20-postotno poboljšanje energetske efikasnosti.
